Ректор Универзитета у Загребу: Ћирилица је "старохрватско писмо" и било би лепо да је поново у настави

На Универзитету у Загребу, пре свега на Филолошком факултету, већ дуже време се расправља о враћању ћирилице у наставу, а ректор Дамир Борас каже да су то "старохрватска писма", те би било лепо поново их видети у настави.

Уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је за загребачки "Јутарњи лист" рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет.

Давор Дукић, редовни професор Одсека за кроатистику - Катедре за старију хрватску књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу.

"На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се код наших суседа користе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици", навео је Дакић за "Јутарњи лист".

Он се слаже са тезом да, да је ћирилица остала у хрватском образовном систему, данас не би било толико тешкоћа са увођењем ћириличних плоча у Вуковару.

"Када нешто боље познајете, мање од тога зазирете", навео је Дукић.

Декан Филозофског факултета с почетка деведесетих, академик Јосип Братулић, став о ћирилици у школама оправдава речима: "Ниједно знање човека не оптерећује да би га осиромашило. У мозгу простора има, а знати писма је врло добро - онај ко не зна писма, не зна ни језике."

Свестан, наводи "Јутарњи", да у дневнополитичком контексту ово питање може бити дочекано на нож, Братулић нуди решење и каже:

"Проблем је што ћирилици треба скинути политичку ауру. Како? Врло једноставно - назовимо је хрватском ћирилицом".

Директор Хрватског института за језик Жељо Јозић, с друге стране, пита како се догодило да се ћирилица престала учити у школама, ако се данас језикословци слажу да би је требало вратити.

Јасно је, каже, да су ћирилица и глагољица стара хрватска писма, а да су Хрвати били трописмена нација и писали глагољицом, ћирилицом и латиницом.

"Чињеница је и да су хрватска ћирилица, тзв. босанчица, и глагољица данас врло занемарена писма иако су њима писани неки од најважнијих докумената хрватске историје", наводи он.

Стручњак за језике са Одсека лингвистике, академик Ранко Матасовић, међутим, нема изграђено мишљење о потреби увођења ћирилице у школе, али сматра да би у њима требало знатно више да се учи руски језик, пише овај загребачки дневник.

Бивши министар науке Радован Фукс, пак, каже да не зна шта је рекотор Борас желео да постигне са иницијативом за враћање ћирилице у хрватске школе, али ше слаже да би свакако било корисно да будуће генерације више уче информатику или још један страни језик.

(Танјуг)