Реаговање компаније Рио Тинто на јучерашње наводе посланице Данијеле Несторовић: Посланица Несторовић износила нетачне и паушалне ставове

 Реаговање компаније Рио Тинто на наводе које је посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић као представник предлагача Предлога закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима изнела током заседања Скупштине Републике Србије.

Реаговање компаније преносимо у целости:

"Компанија Рио Тинто принуђена је да констатује да је посланица Еколошког устанка, као представник предлагача закона готово у потпуности игнорисала наводе на основу којих се у Предлогу закона тражи забрана експолатације и прераде литијума и бора, будући да је предлог и сам заснован на нетачним и научно неутемљеним тврдњима које су претежно пренете из некредибилних или анонимних извора. Уместо да покуша да аргументује доказано нетачне наводе који су изнети у образложењу предлога Закона, што је лако проверљиво, посланица Несторовић је износила нетачне и паушалне ставове које је компанија Рио Тинто већ демантовала у више наврата, а који су већином пренети из медија.

"Тако је Несторовић на пример цитирала демантовану тврдњу да "застрашујуће звучи најава да ће планирани рудник у Јадру у неким ситуацијама морати да испушта непречишћене (токсичне) јамске воде у околину, уз образложење да би другачије пројектовање кршило принцип инжењерске рационализације."

"Компанија Рио Тинто је ову тврдњу већ аргументовано демантовала наводећи да се овај случај може односити искључиво на удесни сценарио који подразумева падавине какве се могу догодити једном у десет хиљада година коијм се и не нарушава стање животне средине пошто је у тим падавинским условима разблаживање вода у лагунама толико да концентрације не могу нарушити стање околне животне средине.

"Компанија је претходно аргументовано демантовала и тврдњу да се „треба клонити инвеститора за које је виши степен заштите животне средине нерационалан“, као неосноване, ненаучне и у основи злонамерне. Пројектом Јадар предвиђена је примена свих мера заштите животне средине у складу са највишим стандардима како би сви параметри током свих фаза развоја пројекта били у оквиру или значајно испод граница које прописују закони Републике Србије и највиши стандарди ЕУ.

"Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић је као пример одговорног рударства навела технологију коришћења рударског отпада за такозвано запуњавање рударских окана, имплицирајући да таква технологија неће бити примењена у Пројекту „Јадар“ јер је то „скупо“. Тиме је Несторовић показала да, као представник предлагача закона елементарно није упозната са Пројектом „Јадар“ који управо подразумева примену иновативне технологије управљања отпадом уз кроришћење до 50 одсто отпада за запуњавање подземних тунела у руднику, чиме би била преполовљена укупна површина коју би депонија заузимала.

"Несторовић је такође приликом образлагања Предлога закона изнела и бројне нетачне наводе који се односе на пословање компаније Рио Тинто. Тако Несторовић нетачно наводи, између осталог, да је „Норвешка 2008. године елиминисала Рио Тинто из свог државног пензионог фонда“. Не само да је компанија Рио Тинто и даље део државног пензионог фонда Норвешке, већ је државни пензиони фонд Норвешке међу десет највећих акционара Рио Тинта.

"Несторовић је такође у потпуно погрешном контексту навела и пример рудника Фламбо у Висконсину, наводећи да је „организација за заштиту природе 2009. године објавила намеру да тужи компанију и Одељење за природне ресурсе Висконсина“ због наводне еколошке штете. Поменута организација је покренула тужбу против компаније, али је она не само одбачена као неоснована, већ је суд наложио еколошкој организацији и Савету за заштиту ресурса Висконсина да надокнаде Рио Тинту трошкове правног поступка у вези са тужбом.

"Када су у питању наводи које Несторовић изнела у вези са пословањем компаније у Папуа Новој Гвинеји, Рио Тинто није радио у овој земљи од 1989. године. Тврдња да је Рио Тинто одговоран за грађански рат је погрешно представљање  ситуације.  Пошто нисмо могли да приступимо руднику више од 30 година, 2016. године смо пренели власништво на владу Папуа Нове Гвинеје. Од тада, заинтересоване стране су наставиле да изражавају забринутости у вези са утицајем на воду, земљиште и здравље, па смо 2021. године постигли договор са члановима заједнице да урадимо детаљну независну процену рудника Пангуна како би се утврдили стварни утицаји на људска права и животну средину.

"Несторовић је у Скупштини нетачно навела и да „Рио Тинто поседује око 69 одсто рудника који је 2009. произвео више од 4 милиона килограма уранијума“, наводећи у октобру 2024. године „да ће рудник остати у функцији најмање до 2023. године“. Рудник Рöссинг није у власништву компаније Рио Тинто од  2019. године. Више од 40 година рудник Рöссинг је од стране независне стручне јавности признат као један од најбезбеднијих рудника уранијума на свету и његова заштита од радијације, безбедности, здравља на раду и медицинских програма коришћени су за постављање глобално признатих стандарда за овај тип рудника. Налази студије, која је објављена од стране рудника Рöссинг  у јануару 2021. године, а коју је спровео независни тим стручњака са Универзитета у Манчестеру, показали су да нема доказа да је радијација или друга изложеност руднику Рöссинг изазвала већу учесталост рака међу радно ангажованима. Са резултатима студије упознате су све заинтересоване стране, укључујући запослене, владина министарства, регулаторна тела и медије.

"Компанија Рио Тинто је на располагању за дијалог са свим заинтересованим странама који заиста желе да воде разговор заснован на чињеницама како би у потпуности разумеле пројекат, мере заштите животне средине и користи које би могао донети", саопштила је компанија Рио Тинто.

(Б92)