Hronika | |||
Razgovor Vladimira Putina i DŽozefa Bajdena: Kriza u Ukrajini glavna tema. Bajden pretio sankcijama, nije dao garancije da će Ukrajina ostati izvan NATO-a |
utorak, 07. decembar 2021. | |
Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i DŽozef Bajden, razgovarali su putem video linka na više tema — od Ukrajine do sajber kriminala, saopštila je Bela kuća nakon razgovora dva lidera koji je trajao više od dva sata. Bajden je, kako se navodi u saopštenju, izrazio ozbiljnu zabrinutost predsedniku Rusije u vezi sa gomilanjem ruskih trupa na ukrajinskoj granici. On je jasno dao do znanja da će SAD i njihovi saveznici odgovoriti oštrim ekonomskim i drugim merama na vojnu eskalaciju, ako do nje dođe.
Kako se dodaje Bajden je tokom razgovora potvrdio podršku suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i „pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji“. „Oba predsednika su poručila svojim timovima da nastave sa radom. SAD će to činiti u tesnoj koordinaciji sa saveznicima i partnerima“, saopštila je pres-služba Bele kuće. Kako se navodi, Putin i Bajden su razgovarali i o strateškoj stabilnosti, sajber kriminalu, kao i o zajedničkom radu na rešavanju regionalnih pitanja, uključujući problem Irana. Bela kuća je objavila fotografiju sa samita na kojoj se vidi da na jednoj strani ruski predsednik sedi sam, dok s druge strane američkog predsednika okružuje ceo tim. Sastanak je održan putem video linka i bio zatvoren za javnost. Novinarima je bio pokazan samo početak sastanka, gde su dva lidera pozdravili jedan drugog i razmenili nekoliko fraza. Sastanak je nastavljen u četiri oka. Bela kuća: Bajden nije napravio nikakve ustupke ruskom lideru po pitanju mogućnosti širenja NATO-a Predsednik SAD DŽo Bajden jasno je stavio do znanja ruskom lideru Vladimiru Putinu da nijedna zemlja van granica NATO-a nema pravo veta prilikom donošenja odluke o širenju Alijanse, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland. „Bajden je danas vrlo jasno stavio do znanja predsedniku Putinu da je odluka o prijemu u NATO prerogativ Alijanse i zemalja – kandidata za članstvo. Nijedna spoljna strana neće imati pravo veta na te odluke“, izjavila je Nulandova. Bela kuća je ocenila razgovor Putina i Bajdena kao direktan i otvoren. Prema rečima savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost DŽejka Salivana, Bajden tokom razgovora nije napravio nikakve ustupke ruskom lideru po pitanju mogućnosti širenja NATO-a ili smanjenja prisustva američkih trupa u Evropi.
„Nije dao takva obećanja ili ustupke. On polazi od toga da zemlje moraju imati mogućnost da slobodno biraju s kim će biti partneri“, naglasio je Salivan. Takođe je dodao da je američki predsednik „otvoreno rekao Putinu da ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Amerika i njeni saveznici će odgovoriti odlučnim ekonomskim merama, snabdeće Ukrajince dodatnim odbrambenim materijalima... i ojačaće svoje saveznike na istočnom krilu NATO-a dodatnim mogućnostima“. „Mi i dalje ne smatramo da je predsednik Putin doneo odluku (o napadu na Ukrajinu)“, istakao je Salivan. Istovremeno je dodao da je Amerika spremna da doprinese realizaciji Minskih sporazuma u cilju podrške „normandijskom formatu“. Salivan je saopštio da je Bajden informisao lidere Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije o razgovoru sa ruskim predsednikom kako bi se sa njima konsultovao o daljim koracima. U saopštenju kabineta britanskog premijera Borisa DŽonsona navodi se da su se lideri složili da je neophodan dijalog sa Rusijom po pitanju Ukrajine. „Lideri su istakli da je važno da Rusija prestane sa svojim pretećim ponašanjem prema Ukrajini. Složili su se da je potreban konstantni dijalog sa Rusijom kako bi doprineli takvom rezultatu“, precizirano je u saopštenju. Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok. Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti. Ruski predsednik je nedavno govorio i o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse. Kremlj: Kriza u Ukrajini glavna tema razgovora Putina i Bajdena Kriza u Ukrajini i odsustvo progresa u realizaciji Minskih sporazuma bile su glavne teme razgovora predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽozefa Bajdena putem video linka. "Predsednici su izrazili mišljenje da, uzimajući u obzir odgovornost za održavanje međunarodne bezbednosti i stabilnosti, Rusija i SAD će nastaviti dijalog i potrebne kontakte. U celini, razgovor je bio iskren i poslovan", navodi se u saopštenju Kremlja. Predsednik Putin je predložio SAD da ponište nagomilana ograničenja za funkcionisanje diplomatskih misija, "što bi moglo da posluži i za normalizaciju drugih aspekata bilateralnih odnosa". Bajden je, sa svoje strane, istakao, navodno, "preteći" karakter pomeranja ruskih trupa u blizini ukrajinskih granica i naveo koje sankcije bi SAD i njihovi saveznici bili spremni da preduzmu u slučaju dalje eskalacije situacije, dodaje se u saopštenju.
Putin je naglasio da ne treba prebacivati odgovornost na Rusiju, jer, po njegovim rečima, NATO preduzima "opasne pokušaje ulaska na teritoriju Ukrajine". "Rusija je ozbiljno zainteresovana za dobijanje pouzdanih, pravnih garancija koje isključuju širenje NATO-a na istok i raspoređivanje ofanzivnih sistema u susednim sa Rusijom državama", naglasio je Kremlj. Lideri su se dogovorili da njihovi predstavnici počnu konsultacije povodom ovih osetljivih pitanja. Ruski predsednik je ilustrovao destruktivnu politiku Kijeva, usmerenu na demontažu Minskih sporazuma, postignutih u normandijskom formatu i "izrazio ozbiljnu zabrinutost povodom provokacija Kijeva protiv Donbasa". Dva predsednika su razgovarala i o realizaciji dogovora, postignutih na junskom rusko-američkom samitu koji je održan u Ženevi i iranskom nuklearnom programu. Oni su izrazili spremnost da nastave saradnju u borbi protiv sajber kriminala. Podsetimo, razgovor Vladimira Putina i DŽozefa Bajdena putem video linka trajao je više od dva sata. (Sputnjik) |