Ratko Romić: Vučić da se pozove kao svedok; Milan Radonjić - Ćuruviju smo pratili zbog kontakata sa ambasadom SAD od koje je dobio novac

Ratko Romić (44), bivši pripadnik Službe državne bezbednosti, zatražio je juče na suđenju za ubistvo novinara i vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije da kao svedoci odbrane budu pozvani premijer Aleksandar Vučić i Milan Komnenić, koji su u tom periodu bili ministri informisanja u Vladi Srbije.

- Navodi se da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija i zato smo mi pozvali sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su ministri informisanja - rekao je Romić, negirajući juče u Specijalnom sudu u Beogradu da je umešan u ubistvo Slavka Ćuruvije u aprilu 1999.

On je izjavio da je na državne organe „jedan visokopozicionirani službenik“ vršio pritisak da on bude uhapšen jer je u „u vreme predizborne kampanje očekivao da će mu to doneti političke poene“, ali da je ta osoba izgubila na izborima.

- Ja sam uhapšen 14. januara prošle godine i sve vreme sam znao dan i datum kada ću biti priveden - rekao je on.

Romić je naveo da je praćenje Ćuruvije počelo 3. jula 1998, u vreme kada je načelnik DB-a bio Jovica Stanišić, a da je pre ubistva Ćuruvija bio i tajno praćen i da je na tom zadatku bilo angažovano 27 pripadnika DB-a. On je rekao i da mu nije jasno „koja je to i šta je ta najviša struktura vlasti“ zbog čijih je kritika ubijen vlasnik „Dnevnog telegrafa“.

- Niti sam u ubistvu učestvovao na bilo koji drugi način, niti sam udario Branku Prpu (Slavkovu prijateljicu) pištoljem u glavu - rekao je Romić, koji je sve vreme odbranu čitao sa papira.

Bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić tvrdi da je optužnica pisana na osnovu ukradene dokumentacije DB-a. Radonjić je istakao da se ne kaje što je izdao naređenje da se Ćuruvija tajno prati, te da bi to opet učinio.

- Ne kajem se zbog svoje odluke jer je smatram visokoprofesionalnom. Sve što sam tada radio i danas bih radio, sve što sam dao od naloga i danas bih dao - poručio je Radonjić.

Prema optužnici, Radonjić je naredio da se prestane sa praćenjem Ćuruvije nekoliko minuta pre ubistva kako pratnja ne bi videla izvršioce. Za ubistvo Ćuruvije, osim Romića, optuženi su i načelnik resora DB-a Radomir Marković (68) i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu. Po optužnici, Romić je bio saučesnik u ubistvu Slavka Ćuruvije, dok je kao neposredni ubica označen Miroslav Kurak. Romić će nastaviti da iznosi odbranu 7. septembra.

(Alo)

Milan Radonjić: Ćuruviju smo pratili zbog kontakata sa ambasadom SAD od koje je dobio novac

Optuženi Ratko Romić tvrdi da je političar, koga nije imenovao, tražio njegovo hapšenje zbog političkih poena i ocenio da tužilac pokazuje neosetljivost prema iskazu neposrednog očevica

U nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin” , bivši pripadnik Državne bezbednosti Ratko Romić izjavio je da je visokopozicionirani službenik vršio pritisak na državne institucije da on bude uhapšen u vreme predizborne kampanje, smatrajući da će mu to doneti političke poene. Romić nije imenovao tog čoveka, rekavši samo da je „izgubio na izborima”.

Pre saslušanja Romića, optuženi Milan Radonjić dopunio je odbranu započetu na prošlom suđenju. On je izjavio da je po dolasku na mesto načelnika DB Beograd, 5. aprila 1999. godine, obavešten da je Ćuruvija pod merom tajne kontrole telefonskih razgovora. On je tada saznao od zamenika načelnika RDB Stevana Nikčevića da je Ćuruvija, u februaru te godine, razgovarao sa predstavnikom ambasade SAD i da je od tog čoveka dobio novac.

Prema njegovim rečima, očekivala se još jedna primopredaja, pa je Radonjić već sutradan naložio tajnu pratnju Ćuruvije. Na dan ubistva, operativci sa terena javili su Radonjiću da je primopredaja obavljena i da je Ćuruvija u restoranu „Kolarac”.

Radonjić je naglasio da je posle tog razgovora prekinuo pratnju Ćuruvije kako bi se identifikovala osoba sa kojom se Ćuruvija sreo.

„Zašto niste nastavili da pratite Ćuruviju kada je preuzeo novac?”, pitala je predsedavajuća sudija Snežana Jovanović.

„Nisam rekao da smo ustanovili da je u paketu bio novac”, kazao je Radonjić.

„Koja je logika da vi pratnju preusmerite na osobu koja je donelo paket, umesto da vidite šta će Ćuruvija da uradi sa tim”, nastavila je sudija, a Radonjić je kazao da je u tom trenutku bilo potrebno da se ustanovi ko je čovek sa kojim se ubijeni novinar sastao.

Tužilaštvo tvrdi da je Radonjić povukao operativce nekoliko trenutaka pre ubistva Ćuruvije kako oni ne bi videla optužene Romića i Miroslava Kuraka. Radonjić je ranije naveo da je osoba koja je Ćuruviji dala paket ispraćena do Molerove ulice i da je pratnju povukao kada je utvrđen njen identitet. Niko u sudnici nije ga pitao ko je bila osoba sa kojom se Ćuruvija sreo na dan ubistva, ali u spisima predmeta postoji podatak ko je taj čovek.

Prema navodima optužnice, intenzivno je praćena delatnost Ćuruvije, njegovi razgovori sa američkim diplomatama, ambasadorima, opozicijom i njegova namera da štampanje novina izmesti u Crnu Goru.

Radonjić je rekao da je ponosan svojim radom u službi, da bi i danas ponovio sve i da je „čist kao suza”.

„Optužnica je pravno otelotvorenje medijsko-politikantskih stavova. Mene ovo vređa i pogađa, nisam to zaslužio. Spreman sam da odgovaram za sve što sam uradio i nemojte se libiti da mi najstrože sudite, ali ako nisam kriv neka se to javno kaže”, naglasio je Radonjić uzbuđenim glasom.

On je rekao da je bio zapanjen kada je saznao da je Ćuruvija ubijen, da ima puno obzira prema porodici Ćuruvije kao i da traži da se pribave originalni izveštaji BIA.

„Već 15 godina eksploatiše se netačna priča da je dokumentacija uništena. Sve iz Centra državne bezbednosti Beograd je sačuvano”, izjavio je Radonjić.

Ratko Romić u odbrani je ocenio da su svi okrivljeni primorani da se brane samo od optužnice, jer dokaza nema.

„Optužnica je opasna, jer pokazuje da bilo ko može da se optužbi za bilo šta, a da nema dokaza”, kazao je optuženi, koga tužilaštvo sumnjiči da je bio neposredni saučesnik u ubistvu Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine i da je tada udario Branku Prpu pištoljem u glavu.

Odbegli Miroslav Kurak, podsećamo, tereti se da je u novinara ispalio više hitaca iz pištolja. Romić je u detaljnom izlaganju citirao redom navode optužnice, rekavši da ni za jednu od tih tvrdnji nema dokaza.

„Uhapšen sam 14. januara 2014. godine u trenutku kada sam hteo da se predam specijalnom tužiocu. Znao sam datum kada ću biti uhapšen, ali nisam želeo da bežim i da se skrivam, verujući da će istraga doći do pravih počinilaca i da ću skinuti ljagu sa svog imena”, kazao je Romić.

On je naveo da je praćenje Ćuruvije počelo još 3. jula 1998. godine, u vreme kada je načelnik DB-a bio Jovica Stanišić, a načelnik beogradskog DB-a Zoran Mijatović. Nad Ćuruvijom su se od tada primenjivale ad hok mere tajne kontrole telefonskih razgovora, koje po pravilima mogu da traju samo osam dana, zbog čega su produžavane 21 put. Romić je kazao da je na zadatku tajnog praćenja novinara bilo angažovano 27 pripadnika DB-a.

Osvrćući se na navode optužnice da je Ćuruvija ubijen zbog kritike nosilaca vlasti i ograničenja slobode medija, ocenio je da nije jasno šta je najviša struktura vlasti. „Navodi se da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija i zato smo mi pozvali sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su ministri informisanja”, rekao je Romić.

U vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministar informisanja Srbije bio je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, dok je savezni ministar informisanja bio Milan Komnenić.

„Ćuruvija je bio u kontaktu sa mnogim političarima i ljudima iz javnog života, a svaka vlast ima svoje kritičare”, zaključio je optuženi.

On je naglasio da u spisima predmeta postoji opis čoveka koji je pucao u Ćuruviju koji je potpuno suprotan od izgleda optuženog Miroslava Kuraka, kome se sudi u odsustvu.

„To pokazuje neosetljivost tužioca na neposrednog svedoka”, rekao je Romić.

Podsećamo, sa Ćuruvijom je u trenutku kada je ubijen bila nevenčana supruga Branka Prpa, koja je jedini očevidac ubistva.

„Optužnica ima političku pozadinu i nije joj cilj da se razjasni ubistvo, već je usmerena protiv RDB da bi se pokazalo kontinuirano nasilničko delovanje službe i da bi se optužio tadašnji politički vrh, a država prikazala kao zločinačka”, naveo je Romić u svojoj odbrani.

Sudsko veće odbilo je juče predlog odbrane da se Radonjiću i Romiću ukine pritvor i zameni merom zabrane napuštanja stana. Suđenje se nastavlja 7. septembra, kada će Romić nastaviti slobodno izlaganje.

Advokat: Prisluškivan i Tijanić

Zora Dobričanin-Nikodinović, branilac Radonjića i Romića rekla je novinarima u pauzi suđenja da je Radonjić tražio izveštaje o prisluškivanim telefonskim razgovorima ne samo ubijenog Slavka Ćuruvije, već i drugih osoba. „Mediji su pisali, pa mogu da potvrdim da je među prisluškivanim osobama bio i Aleksandar Tijanić”, rekla je ona.

Dodala je i da je Radonjić tražio da se javnosti omogući pristup predmetu i svim dokazima, kako ne bi bilo spekulacija.

Dorotea Čarnić

(Politika)