Ratko Ristić: Realizacija projekta Jadar nema nijedno razumno i moralno opravdanje. Izlivanje toksičnih materija bi zagadilo poslednju veliku akumulaciju zdrave pijaće vode u Srbiji

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić ocenio je da realizacija projekta "Jadar" o eksploataciji litijuma nema "nijedno razumno, ekonomsko, ekološko, socijalno, ni moralno opravdanje, kao i da će zajedno sa poslanicima pokreta "Mi - snaga naroda" otići u Gornje Nedeljice i Loznicu da podrže lokalno stanovništvo.

Ristić je, na konferenciji za novinare poslaničke grupe Mi snaga naroda – prof. dr Branimir Nestorović, podsetio da je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) u maju 2021. godine organizovala stručnu, naučnu konferenciju o projektu „Jadar“, kao i da su na njoj učestvovali i oni koji su za i protiv projekta, ali da je „dominirao stav protiv projekta, jer nema razumno opravdanje i da su to ljudi u Srbiji razumeli“.

„Zato smo imali one masovne proteste pred kraj 2021. pred planirano usvajanje Zakona o eksproprijaciji, koji je trebao da omogući stranoj kompaniji da u ime javnog interesa otima našim ljudima zemlju i nekretnine, i vlast je uplašena narodnim besom privremeno suspendovala projekat“, rekao je Ristić na konferenciji za novinare u Medija centru.

Ristić je kazao da je srpska vlast kriva za ključne dokumente kao što su Prostorni plan područja posebne namene projekta „Jadar“, pretvaranje poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, kršenje niza zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, gde se, kako je rekao, ne zna gde je rudarski otpad, da ima više od 500 istražnih bušotina, a da kompanija nikada nije tražila klasifikaciju tog otpada.

Komentarišući zainteresovanost Nemačke za srpski litujum, naveo je da ta zemlja ima procenjene rezerve od 15 do 40 miliona tona litijum-karbonata, a Srbija ima 1,2 miliona tona.

„Prema studiji opravdanosti Rio tinta oni bi godišnje proizvodili oko 58.000 tona litijum karbonata, a ako mi imamo 1,2 miliona tona, to bi bilo potrošeno za 20 godina, a u Studiji kažu da bi njihov projekat trajao 60 godina. Pa šta bi radili 40 godina, možda bi se fokusirali na eksploataciju bora i borata, kojih je u jadaritu sedam do osam puta više nego litijuma“, rekao je on.

Bor i borati su, kako je rekao Ristić, važna komponenta visokotehnoloskih proizvoda i to je osnova za pravljenje borne kiseline koju bi, kako je dodao, Rio tinto pravio, pored Loznice u granulama za američku korporaciju „Borax“.

„Pravili bi i natrijum-sulfat, koji ima industrijsku primenu, pored Loznice, a u blizini su i Valjevo, Požega, Gornji Milanovac, Čačak, Jagodina, Rekovac, i Raška“, rekao je Ristić.

Ocenio je da bi na 15 odsto državne teritorije, Srbija imala rudnike bora i litijuma, agresivne procese prerade i visok rizik zagađenja ekosistema, kao i da bi to imalo „katastrofalne“ posledice na javno zdravlje.

Grupa elitnih biologa uradila procenu

Ristić je kazao da je elitna grupa srpskih biologa uradila preliminarnu procenu uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu i biodiverzitet za Rio tinto i da su rekli da bi taj projekat vrlo negativno uticao na mrežu života kada je reč o 450 vrsta biljaka i životinja, a od toga 140 zaštićenih.

„Preporučili su kao optimalnu meru u cilju zaštite živog sveta da se projekat ne izvodi. Fascinira me kako Vučić (Aleksandar, predsednik Srbije), koji pominje strane eksperte koje će dovesti, neke Nemce i kako je rekao, dok se ne primene nemački standardi, nema projekta. Prvo ako ti srpski eksperti kažu da projekat izuzetno agresivan i štetan odmah treba da staviš tačku na tu stvar“, naveo je on.

Dodao je da su „eminentni“ hidrogeolozi konstatovali da bi izlivanje toksičnih materija, sa akcentom na arsen, koga bi, kako je rekao, bilo nekoliko hiljada tona, dovelo infiltracijom putem podzemnih tokova do zagađenja mačvanskog vodorezervoara, koji je u podzemlju i koja je poslednja velika akumulacija zdrave pijaće vode u Srbiji.

„Krajnje je vreme da se Ministarstvo rudarstva i energetike urazumi i da prestanu da izdaju istražna prava privatnim stranim kompanijama. Mi nismo protiv rudarstava kao privredne grane, naprotiv, podržavamo rudarstvo, ali u jasnom nacionalnom i javnom interesu“, rekao je Ristić.

(N1)