Ратко Ристић: Реализација пројекта Јадар нема ниједно разумно и морално оправдање. Изливање токсичних материја би загадило последњу велику акумулацију здраве пијаће воде у Србији

Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић оценио је да реализација пројекта "Јадар" о експлоатацији литијума нема "ниједно разумно, економско, еколошко, социјално, ни морално оправдање, као и да ће заједно са посланицима покрета "Ми - снага народа" отићи у Горње Недељице и Лозницу да подрже локално становништво.

Ристић је, на конференцији за новинаре посланичке групе Ми снага народа – проф. др Бранимир Несторовић, подсетио да је Српска академија наука и уметности (САНУ) у мају 2021. године организовала стручну, научну конференцију о пројекту „Јадар“, као и да су на њој учествовали и они који су за и против пројекта, али да је „доминирао став против пројекта, јер нема разумно оправдање и да су то људи у Србији разумели“.

„Зато смо имали оне масовне протесте пред крај 2021. пред планирано усвајање Закона о експропријацији, који је требао да омогући страној компанији да у име јавног интереса отима нашим људима земљу и некретнине, и власт је уплашена народним бесом привремено суспендовала пројекат“, рекао је Ристић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Ристић је казао да је српска власт крива за кључне документе као што су Просторни план подручја посебне намене пројекта „Јадар“, претварање пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско, кршење низа закона о рударству и геолошким истраживањима, где се, како је рекао, не зна где је рударски отпад, да има више од 500 истражних бушотина, а да компанија никада није тражила класификацију тог отпада.

Коментаришући заинтересованост Немачке за српски литујум, навео је да та земља има процењене резерве од 15 до 40 милиона тона литијум-карбоната, а Србија има 1,2 милиона тона.

„Према студији оправданости Рио тинта они би годишње производили око 58.000 тона литијум карбоната, а ако ми имамо 1,2 милиона тона, то би било потрошено за 20 година, а у Студији кажу да би њихов пројекат трајао 60 година. Па шта би радили 40 година, можда би се фокусирали на експлоатацију бора и бората, којих је у јадариту седам до осам пута више него литијума“, рекао је он.

Бор и борати су, како је рекао Ристић, важна компонента високотехнолоских производа и то је основа за прављење борне киселине коју би, како је додао, Рио тинто правио, поред Лознице у гранулама за америчку корпорацију „Бораx“.

„Правили би и натријум-сулфат, који има индустријску примену, поред Лознице, а у близини су и Ваљево, Пожега, Горњи Милановац, Чачак, Јагодина, Рековац, и Рашка“, рекао је Ристић.

Оценио је да би на 15 одсто државне територије, Србија имала руднике бора и литијума, агресивне процесе прераде и висок ризик загађења екосистема, као и да би то имало „катастрофалне“ последице на јавно здравље.

Група елитних биолога урадила процену

Ристић је казао да је елитна група српских биолога урадила прелиминарну процену утицаја пројекта „Јадар“ на животну средину и биодиверзитет за Рио тинто и да су рекли да би тај пројекат врло негативно утицао на мрежу живота када је реч о 450 врста биљака и животиња, а од тога 140 заштићених.

„Препоручили су као оптималну меру у циљу заштите живог света да се пројекат не изводи. Фасцинира ме како Вучић (Александар, председник Србије), који помиње стране експерте које ће довести, неке Немце и како је рекао, док се не примене немачки стандарди, нема пројекта. Прво ако ти српски експерти кажу да пројекат изузетно агресиван и штетан одмах треба да ставиш тачку на ту ствар“, навео је он.

Додао је да су „еминентни“ хидрогеолози констатовали да би изливање токсичних материја, са акцентом на арсен, кога би, како је рекао, било неколико хиљада тона, довело инфилтрацијом путем подземних токова до загађења мачванског водорезервоара, који је у подземљу и која је последња велика акумулација здраве пијаће воде у Србији.

„Крајње је време да се Министарство рударства и енергетике уразуми и да престану да издају истражна права приватним страним компанијама. Ми нисмо против рударстава као привредне гране, напротив, подржавамо рударство, али у јасном националном и јавном интересу“, рекао је Ристић.

(Н1)