Ратко Дмитровић: Поноћно убијање наде

Док будете читали овај текст имајте на уму да се на северу привремено окупираног територија Косова и Метохије, међу Србима шири глад. Јефтина патетика за озбиљну тему? Не. Истина. Срби тамо буквално гладују јер Американци не дозвољавају да конвоји са храном из Србије пређу административну линију.

Шиптари су у овој причи успутна појава, маргиналци. Наређено им је, од стране америчког амбасадора у Приштини, да заузму Јариње и Брњак, а кад се видело да ови то нису у стању америчка војска је окупирала споменуте прелазе. Ствари стоје тако и немојмо да се лажемо; какве мировне снаге, какви бакрачи. Сви су доле на Косову слуге Американаца, а ови национални војни одреди из разних земаља служе тек да створе привид и сумаглицу пред очима наивних и необавештених.

Америка је организовала Рамбује; Америка је Шиптарима дала саветнике (Абрамовиц, Холбрук, Лантош, Вилијамс...) Америка је, са Британцима, водила до тада у савременом свету невиђену медијску хајку против Србије, Америка је командовала НАТО операцијом бомбардовања Србије и коначно, Америка је дала Шиптарима зелено светло да прогласе државу Косово.

Ко разуман, са имало мозга у глави, након свега овога може очекивати да ће се Америка ових дана понашати другачије него протеклих година. Само је српски режим, на челу са Борисом Тадићем, поверовао и још увек верује да Америка у Србији и Србима тражи партнера. Само њима није јасно (или је нешто друго у питању?) како ствари функционишу на глобалном плану.

Док су Американци оргијали у најновијој епизоди понижавања Срба и Србије на Косову, у Београду је заседала Скупштина Србије. Последњу реч имао је, наравно, Борис Тадић. Као председник Србије или као председник Демократске странке, тешко је одредити. Он Србију одавно третира као страначки феуд. Да је другачије замрзао би, за време председничког мандата, све страначке активности. Али, то је у овој причи најмање важно.

Шта је показало скупштинско заседање? Ништа? Само је додатно оголело јад и беду српске политике. Немоћ која боли. Потпуни пораз. Још један доказ да властодршци у Београду тумарају без плана и циља. Једини циљ им је да остану на власти. Што дуже и по сваку цену.

Два момента са заседања Скупштине Србије заслужују посебну пажњу. Тврдња Ивице Дачића - заменика премијера и министра унутрашњих послова - да је међународна заједница (читај Америка) приликом једног од уступака српске стране обећала Борису Тадићу да ће стање на терену, на северу Косова, остати непромењено, да га нико неће нарушавати и доводити у питање. Преварили су Тадића (ништа ново) и још једном понизили и Србију и Србе.

Друго, у поноћном обраћању посланицима Скупштине Србије, и целокупној јавности (Скупштину је директно преносила државна телевизија) Тадић је неколико пута нагласио да Србија неће ратовати, да своје границе и своје интересе никада више неће бранити оружјем.

На страну што је ово - да неки државник тврди како своју територију неће бранити по сваку цену - јединствен случај у светској историји, Тадић је те ноћи поручио и Американцима и Шиптарима да раде шта им је воља.

Заговарам ли ја то рат? Сачувај Боже. Коме је до рата, ратовали му у дневној соби, али ово што је рекао Тадић, председник једне државе, макар она изгледала као Србија, једноставно не сме да се изговори.

Та констатација не постоји у говору било ког државника. То је искључено, то је негација државе. Нико никада државу није сачувао ни одбранио ходајући около и понављајући како се неће бранити од напада. Не постоји страшније обесхрабрење једног народа од тврдње његовог председника да неће бранити државу на чијем је челу.

Само дан након Тадићеве изјаве Американци на простор Косова нису пустили специјалне Тадићеве мировњаке, Стефановића и Богдановића, ни као пешаке. Ушли су тамо кроз кукурузе и неку шуму.

Понижења каквима је годинама изложена Србија одавно није осетила ниједна држава на свету.

(Вести)