понедељак, 25. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ранко Кривокапић: Обнова Његошеве капеле атак на темељне црногорске вредности
Хроника

Ранко Кривокапић: Обнова Његошеве капеле атак на темељне црногорске вредности

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. јун 2012.

Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић оценио је данас да је захтев митрополита Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохија да се обнови капела на Ловћену "атак на темељне црногорске вредности" и поручио да држава "то не сме да дозволи."

"Насртаја ће бити док год СПЦ мисли да замени оно што се оружјем некада постизало у Црној Гори. Док год мисли да културном надомести војну окупацију", рекао је Кривокапић Телевизији Црне Горе поводом захтева митрополита српске цркве Амфилохија за обнову Његошеве капеле на Ловћену.

Председник црногорске скупштине, међутим, сматра да је "проблем" у држави Црној Гори, "која мора имати елементрану обавезу да брани државно достојанство".

"Влада мора бити моћна да спроводи законе и изнад свега - свако ко врши државну функцију мора имати елементарну обавезу да брани државно достојанство", закључио је Кривокапић.

Захтев за обнову капеле на Ловћену изнео је недавно митрополит СПЦ у Црној Гори Амфилохије, који је, на једној литургији код Котора, рекао да је о томе разговарао са председником Црне Горе Филипом Вујановићем.

Реаговао је кабинет црногорског председника и саопштио да је Вујановић рекао Амфилохију да је то у надлежности Владе Црне Горе. Из владе је раније саопштено да ће извршна власт размотрити све иницијативе које се тичу 200. годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша.

Петар Други Петровић Његош сахрањен је 1855. године у капели на Ловћену, коју је сам подигао и по сопственој жељи.

Капелу је 1916. делимично оштетила аустроугарска војска, а Његошеви посмртни остаци пренети су у Цетињски манастир. Године 1923. краљ Александар Карађорђевић је на Ловћену подигао нови споменик, који, према наводима историчара, није био посвећен Његошу, него Светом Ђорђу, крсној слави Карађорђевића.

Комунистичка власт у Црној Гори је 1974. године отворила Маузолеј Његошу на Ловћену, а стара капела је срушена. Њено камење је обележено и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.

Подизање Маузолеја наишло је на противљење СПЦ, али највише отпора том подухвату пружили су академско-књижевни кругови у Београду. СПЦ никад се није помирила са подизањем Маузолеја Његошу на Ловћену.

Посебан разлог за противљење била је и чињеница да је Његошев Маузолеј изграђен по пројекту вајара Ивана Мештровића.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер