Ramuš Haradinaj podneo neopozivu ostavku na mesto premijera „Vlade Kosova“

Ramuš Haradinaj podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika Vlade Kosova, nakon što je pozvan da da iskaz pred Specijalnim sudom u Hagu, u svojstvu osumnjičenog za ratne zločine.

Haradinaj je na kraju sednice Vlade Kosova saopštio da podnosi neopozivu ostavku, a kao razlog je naveo to što je dobio poziv da da iskaz pred Specijalnim sudom u Hagu, u svojstvu osumnjičenog za ratne zločine, javlja Koha.net.

„Na sastanku vlade sam objavio da sam podneo ostavku na dužnosti premijera Kosova, razlog tome je poziv za ispitivanje koji sam dobio kao osumnjičen od Specijalnog suda za Kosovo u Hagu. Hteo sam da tu situaciju odvojim od časti moje države i časti premijera. Ne ide premijer Kosova pred sud, i ne ide država Kosovo, nego ide Ramuš Haradinaj“, naveo je.

Precizirao je da nije optužen pred sudom u Hagu, već da je pozvan na ispitivanje u svojstvu osumnjičenog, ali da se odlučio na ostavku jer bi istovremeno obavljanje funkcije premijera, kako je naveo, moglo da nanese štetu Kosovu.

"Posle ostavke, mandat vraćam narodu i vi ste prvi koje o tome obaveštavam", rekao je Haradinaj na konferenciji za novinare u Prištini, posle sednice Vlade.

On je kazao da je sada odgovornost na predsedniku Kosova Hašimu Tačiju da počne konsultacije sa parlamentarnim strankama i zakaže datum održavanja novih izbora.

"Na sledećim izborima ću se kandidovati i ja i moja stranka, ali nisam mogao da vodim zemlju u ovakvoj situaciji jer bi otežalo položaj Kosova", naveo je Haradinaj.

Haradinaj je poručio da će Vlada nastaviti da funkcioniše u tehničkom mandatu, da neće biti vakuuma, te da će takse na uvoz robe iz Srbije i BiH, ostati na snazi do daljeg.

Profesor ustavnog prava: Tači ima 45 dana da raspiše izbore

Profesor ustavnog prava u Prištini Mazlam Baraliu izjavio je da posle današnje ostavke premijera Ramuša Haradinaja, predsednik Kosova Hašim Tači treba da raspiše vanredne parlamentarne izbore koji bi trebalo da se održe u roku od 45 dana.

"Predsednik Kosova treba da proglasi izbore u roku od 45 dana i oni moraju imati karakter prevremenih ili vanrednih izbora. U zakonskim rokovima trebalo bi da ih organizuje sekretarijat Izborne komisije", rekao je Baraliu za prištinsku agenciju telegrafi.com.

Po odredbama Ustava Kosova, predsednik ima zakonsko pravo da pre objavljivanja odluke o raspisivanju vanrednih izbora, iz redova vladajuće koalicije predloži novog mandatara, koji bi u roku od 15 dana obavestio predsednika može li da obezbedi dovoljno glasova za izglasavanje nove Vlade ili ne.

Međutim, u aktuelnim odnosima unutar vladajuće koalicije koja ima samo 53 glasa u parlamentu, nemoguće je da neko od budućih mandatara obezbedi potrebnu većinu od 61 glasa, tako da je najizglednija opcija da Tači odmah odluči da raspiše prevremene i vanredne parlamentarne izbore.

Haradinaj dva puta oslobođen pred Haškim tribunalom, tužioci ukazivali na problem zaštite svedoka

Ramuš Haradinaj je 1989. godine nakon što je odslužio tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju emigrirao u Švajcarsku gde je radio na građevini i kao obezbeđenje u noćnim klubovima. Nekoliko godina kasnije pridružio se Narodnom pokretu za Kosovo, organizaciji koju su osnovali Albanici u dijaspori, a iz koje je kasnije formirana Oslobodilačka vojska Kosova.

Tokom sukoba na Kosovu uključio se u politiku, do sredine 1998. bio je lokalni komadant područja oko rodnog sela, ali je ubrzo postavljen za komandanta zone OVK gde je i dočekao kraj rata.

U rodnom selu je formirao specijalnu jedinicu koja je nazvana „Crni orlovi“, koju su srpski izvori povezivali s masovnim mučenjem i ubijanjem nekoliko desetina srpskih civila čija tela su pronađena u Radonjićkom jezeru i u bunarima na području opštine Dečani.

Srpske optužbe na račun Haradinajevog ratnog delovanja sadrže ukupno više od 100 tačaka, uključujući i ubistvo nekoliko desetina srpskih civila čija su tela pronađena u Radonjičkom jezeru, nedaleko od Glođana, krajem 1998. godine.

Ovo je drugi put da Haradinaj prekida mandat premijera zbog poziva sudova u Hagu. Nakon izbora 2004. godine imenovan je za premijera Kosova, ali se na toj poziciji zadržao 100 dana pre nego što ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Tri godine kasnije, sud u Hagu je doneo oslobađajuću presudu. Suđeno mu je još jednom od 2011. do 2012. godine, kada je ponovo oslobođen.

Ta dva suđenja pratio je čitav niz kontroverzi, uključujući i smrt nekolicine svedoka, a glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a potom i Serž Bramerc u nekoliko navrata su, bez rezultata, upozoravali na problem zaštite svedoka u suđenju Ramušu Haradinaju.

Nakon opštih izbora koji su održani u junu 2017. godine na Kosovu, Haradinaj je izabran za mandatara za sastav nove Vlade Kosova. Parlament je potvrdio njegovo imenovanje sa 61 glasom „za“. Ostalih 58 poslanika je bojkotovalo glasanje.

Haradinaj je u Hag pozvan svega dan nakon što je Austrijska policija na bečkom aerodromu nakratko zadržala njegovog mlađeg brata, Dauta, zbog poternice koju su izdale srpske vlasti.

(N1, Koha, Beta)