Рамуш Харадинај поднео неопозиву оставку на место премијера „Владе Косова“

Рамуш Харадинај поднео је неопозиву оставку на место председника Владе Косова, након што је позван да да исказ пред Специјалним судом у Хагу, у својству осумњиченог за ратне злочине.

Харадинај је на крају седнице Владе Косова саопштио да подноси неопозиву оставку, а као разлог је навео то што је добио позив да да исказ пред Специјалним судом у Хагу, у својству осумњиченог за ратне злочине, јавља Коха.нет.

„На састанку владе сам објавио да сам поднео оставку на дужности премијера Косова, разлог томе је позив за испитивање који сам добио као осумњичен од Специјалног суда за Косово у Хагу. Хтео сам да ту ситуацију одвојим од части моје државе и части премијера. Не иде премијер Косова пред суд, и не иде држава Косово, него иде Рамуш Харадинај“, навео је.

Прецизирао је да није оптужен пред судом у Хагу, већ да је позван на испитивање у својству осумњиченог, али да се одлучио на оставку јер би истовремено обављање функције премијера, како је навео, могло да нанесе штету Косову.

"После оставке, мандат враћам народу и ви сте први које о томе обавештавам", рекао је Харадинај на конференцији за новинаре у Приштини, после седнице Владе.

Он је казао да је сада одговорност на председнику Косова Хашиму Тачију да почне консултације са парламентарним странкама и закаже датум одржавања нових избора.

"На следећим изборима ћу се кандидовати и ја и моја странка, али нисам могао да водим земљу у оваквој ситуацији јер би отежало положај Косова", навео је Харадинај.

Харадинај је поручио да ће Влада наставити да функционише у техничком мандату, да неће бити вакуума, те да ће таксе на увоз робе из Србије и БиХ, остати на снази до даљег.

Професор уставног права: Тачи има 45 дана да распише изборе

Професор уставног права у Приштини Мазлам Баралиу изјавио је да после данашње оставке премијера Рамуша Харадинаја, председник Косова Хашим Тачи треба да распише ванредне парламентарне изборе који би требало да се одрже у року од 45 дана.

"Председник Косова треба да прогласи изборе у року од 45 дана и они морају имати карактер превремених или ванредних избора. У законским роковима требало би да их организује секретаријат Изборне комисије", рекао је Баралиу за приштинску агенцију телеграфи.цом.

По одредбама Устава Косова, председник има законско право да пре објављивања одлуке о расписивању ванредних избора, из редова владајуће коалиције предложи новог мандатара, који би у року од 15 дана обавестио председника може ли да обезбеди довољно гласова за изгласавање нове Владе или не.

Међутим, у актуелним односима унутар владајуће коалиције која има само 53 гласа у парламенту, немогуће је да неко од будућих мандатара обезбеди потребну већину од 61 гласа, тако да је најизгледнија опција да Тачи одмах одлучи да распише превремене и ванредне парламентарне изборе.

Харадинај два пута ослобођен пред Хашким трибуналом, тужиоци указивали на проблем заштите сведока

Рамуш Харадинај је 1989. године након што је одслужио тадашњу Југословенску народну армију емигрирао у Швајцарску где је радио на грађевини и као обезбеђење у ноћним клубовима. Неколико година касније придружио се Народном покрету за Косово, организацији коју су основали Албаници у дијаспори, а из које је касније формирана Ослободилачка војска Косова.

Током сукоба на Косову укључио се у политику, до средине 1998. био је локални комадант подручја око родног села, али је убрзо постављен за команданта зоне ОВК где је и дочекао крај рата.

У родном селу је формирао специјалну јединицу која је названа „Црни орлови“, коју су српски извори повезивали с масовним мучењем и убијањем неколико десетина српских цивила чија тела су пронађена у Радоњићком језеру и у бунарима на подручју општине Дечани.

Српске оптужбе на рачун Харадинајевог ратног деловања садрже укупно више од 100 тачака, укључујући и убиство неколико десетина српских цивила чија су тела пронађена у Радоњичком језеру, недалеко од Глођана, крајем 1998. године.

Ово је други пут да Харадинај прекида мандат премијера због позива судова у Хагу. Након избора 2004. године именован је за премијера Косова, али се на тој позицији задржао 100 дана пре него што га је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине. Три године касније, суд у Хагу је донео ослобађајућу пресуду. Суђено му је још једном од 2011. до 2012. године, када је поново ослобођен.

Та два суђења пратио је читав низ контроверзи, укључујући и смрт неколицине сведока, а главни тужиоци Хашког трибунала, прво Карла дел Понте, а потом и Серж Брамерц у неколико наврата су, без резултата, упозоравали на проблем заштите сведока у суђењу Рамушу Харадинају.

Након општих избора који су одржани у јуну 2017. године на Косову, Харадинај је изабран за мандатара за састав нове Владе Косова. Парламент је потврдио његово именовање са 61 гласом „за“. Осталих 58 посланика је бојкотовало гласање.

Харадинај је у Хаг позван свега дан након што је Аустријска полиција на бечком аеродрому накратко задржала његовог млађег брата, Даута, због потернице коју су издале српске власти.

(Н1, Коха, Бета)