Radovan Karadžić: Neću da tvrdim da nisam kriv, nego da niko nije kriv, jer nije bilo genocida

Hag - Tužilaštvo Haškog tribunala traži da Radovan Karadžić bude optužen za genocid u BiH. Bivši predsednik Republike Srpske kaže da nije počinio genocid.

''Neću da tvrdim da nisam kriv, nego da niko nije kriv, jer nije bilo genocida'', rekao je Karadžić na kraju rasprave po žalbi tužilaštva, koje traži da se u optužnicu vrati tačka 1, koja ga tereti za genocid u sedam opština BiH, počinjen u periodu od maja do decembra 1992. godine.

Karadžić je rekao da je tokom bavljenja politikom, kao ''lekar i pisac, a ne političar, dao na stotine intervjua i izjava i izdao na stotine dokumenata i naređenja, ali da tužilaštvo ne može da nađe nijedan konzistentan pasus gde bi se mogla identifikovati genocidna namera, ili namera bilo kog zločina''.

Za govor koji je održao 15. oktobra 1991, u Skupštini BiH, čiji je deo tužilaštvo i danas prikazalo u sudnici, Karadžić je rekao da je to bio ''izričito antiratni govor''.

''U tom govoru, ja ne nagovaram muslimane da idu u rat, nego ih odgovaram od rata'', rekao je Karadžić žalbenom veću.

On je rekao da tribunal ima ''obilje dokaza da je srpska stana predvođena njime učinila sve da ne bude rata''.

''Kada je rat izbio, izbio je tamo gde je suprotna strana htela. U većini opština nije bilo rata, nikakvog nasilja, čitava naselja su ostala, čak i tako gde je bilo sukoba i zločina, bilo je muslimanskih sela koja nisu pretrpela štetu'', rekao je Karadžić.

On je istakao da je srpska strana ''pravila sporazume sa muslimanskim vođama evropske orijentacije'' i da je ''odustajala od svojih planova u interesu očuvanja Jugoslavije''.

''Zločina je bilo, ali ih je država sankcionisala'', podvukao je Karadžić.

Žalbeno veće će odluku po žalbi tužilaštva doneti naknadno. Glavni pretres na suđenju Karadžiću se nastavlja sutra, kada će biti nastavljeno saslušanje generala Stanislava Galića, nekadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske RS.

Za iduću nedelju je najavljeno da će u Karadžićevu odbranu svedočiti Jasuši Akaši, izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan od januara 1994. do novembra 1995.

Tužilaštvo Haškog tribunala traži da se u optužnicu protiv Radovana Karadžića vrati optužba za genocid u nekoliko opština BiH, od maja do decembra 1992.

Karadžić je, po okončanju dokaznog postupka tužilaštva, krajem maja prošle godine, zatražio da bude oslobođen po svih 11 tačaka optužnice.

Pretresno veće je u svojoj odluci, 28. juna zaključilo da nije izvedeno dovoljno dokaza koji bi mogli da podrže optužbu za genocid u nekoliko opština, a da je za preostalih deset tačaka optužnice, uključujući genocid u Srebrenici, izvedeno dovoljno dokaza koji bi mogli da budu osnova za osuđujuću presudu.

Tužilaštvo je uložilo žalbu, tvrdeći da je pretresno veće pogrešilo kada je utvrdilo da nije počinjen genocid u opštinama i da Karadžić nije imao genocidnu nameru.

U optužnici se navode Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik kao opštine u kojima je etničko čišćenje dostiglo razmere genocida.

Optužba tvrdi da je Karadžić, ''kao najviša vojna i civilna vlast, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu da se trajno uklone bosanski muslimani i bosanski Hrvati iz tih opština putem kampanje progona''.

U raspravi pred žalbenim većem, tužilac Alan Tiger je rekao da se, time što je tražio da se oslobađajuća presuda potvrdi, navodeći da prethodna veća u drugim predmetima u tribunalu nisu utvrdila postojanje genocida 1992, Karadžić poziva ''na netačnu sudsku praksu''.

Tužilaštvo je i u ovoj raspravi prikazalo snimak Karadžićevog govora pred višenacionalnom skupštinom BiH, u oktobru 1991, kada je on, kao lider Srpske demokratske stranke (SDS), rekao: "Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat, ovde".

Genocidna namera je postojala i veće bi moglo da osudi Karadžića za genocid, zaključio je tužilac Tiger.

U nastavku rasprave, žalbenom veću će se obratiti Karadžićev glavni pravni savetnik, američki advokat Piter Robinson. Ukoliko bude želeo, veću će moći da se obrati i sam optuženi.

(Tanjug)