Radovan Jelašić: Dosadašnja inflacija od 9 odsto veća od poželjne

"Država je preuzela obavezu da rast kontrolisanih cena ove godine neće biti veći od 15 odsto, a već je skoro dostignut taj nivo", rekao je Jelašić. On je naveo da se NBS, za razliku od države, pridržava originalnog plana ciljane inflacije, ali je zbog nesprovođenja svih budžetom predviđenih mera centralna banka prinuđena da vodi restriktivnu monetarnu politiku.

Prema proceni Jelašića, da je dosadašnji rast kontrolisanih cena, umesto 14 odsto bio upola manji, inflacija bi, umesto devet odsto koliko sada iznosi, bila oko šest odsto, a referentna kamatna stopa devet ili deset odsto.

"Važno je napomenuti da najveći broj ranije preduzetih restriktivnih mera fiskalne politike ima odloženo dejstvo, odnosno da će se efekti zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru osetiti tek početkom ili sredinom iduće godine", rekao je Jelašić.

Teza da bi smanjenje plata i penzija, u cilju smanjenja budžetskog deficita, dovelo do smanjene tražnje i produbljivanja recesije, kako je ocenio guverner, nema ekonomsko opravdanje.

"Za ekonomski oporavak ključno je da se ne smanjuje investiciona tražnja, a ne samo potrošačka tražnja", rekao je Jelašić i naveo da je sada u Srbiji drastično smanjena upravo investiciona tražnja, za razliku od potrošačke kod koje je smanjenje minimalno.

Smanjenje investicione tražnje, kako je rekao, najbolje se vidi po tome što Srbija ne povlači milijardu evra odobrenih i ratifikovanih kredita od međunarodnih finansijskih institucija, namenjenih određenim projektima, a koji još nisu spremni za realizaciju.

"Vlada, pored smanjenja plata i penzija i povećanja poreza na dodatu vrednost, što je predviđeno Vladinim Memorandumom o ekonomskoj politici, ima naravno i druge mogućnosti da umanji budžetski deficit, ali je važno da mere koje preduzme budu efikasne i da u kratkom roku daju rezultate", rekao je Jelašić.

On je ukazao da nije dobro što Vlada ne primenjuje zakone koje je sama donela i što ne iskoristi sve mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju da bi povećala budžetske prihode.

"To se, pre svega, odnosi na obavezu da se u budžet uplati dobit javnih preduzeća, kao i 40 odsto sopstvenih prihoda određenih budžetskih korisnika", objasnio je Jelašić.

Guverner je rekao da je zbog razlike između planiranih prihoda i rashoda u budžetu država prinuđena da se zadužuje na domaćem i inostranom tržištu, što od početka godine iznosi oko 600 miliona evra.

"Jako je važno da država, ako već mora da se zadužuje, to čini u dinarima, jer postoji značajna likvidnost unutar bankarskog sektora, a budžet u tom slučaju ne snosi rizik vezan za kretanje kursa", preporučio je Jelašić.

Komentarišući predstojeće pregovore sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda, koja u Beograd dolazi u drugoj polovini avgusta da bi sagledala sprovođenje dogovorenog programa vezanog za aktuelni kreditni aranžman u vrednosti tri milijarde evra, Jelašić je rekao da će biti mnogo lakše ako do tada Vlada bude imala jasnu viziju kako će se finansirati uvećani budžetski deficit.

"Imamo dovoljno vremena da se pripremimo za pregovore, pogotovo što znamo šta će MMF ustanoviti. Koliko će ti pregovori biti teški zavisiće od toga koliko smo mi spremni da preduzmemo mere za makroekonomsku stabilnost zemlje, a ne da molimo MMF da nam u tome pomogne", naveo je guverner.

Ako pregovori sa MMF-om budu uspešni, kako je najavio, Srbija će povući drugu tranšu kredita te međunarodne finansijske institucije, iako još nije potrošen ni evro od prve tranše u vrednosti od 800 miliona evra, a kasnije će biti procenjivano da li će biti neophodno da se povlači i preostali deo kredita.

"Za Srbiju je od povlačenja tranši tog kredita važniji kredibilitet programa sa MMF-om", kazao je Jelašić.

Iako je smanjen priliv deviza u zemlju devizni kurs je stabilan, kako je naveo Jelašić, jer je smanjena i potražnja za devizama, usled smanjenog uvoza.

"Centralna banka od kraja februara nije prodavala devize da bi smanjivala pritisak na devizni kurs, ali je pitanje šta će se dugoročno dešavati, pre svega koliki će biti platni deficit", rekao je Jelašić i naveo da su devizne rezerve zemlje trenutno oko 9,5 milijardi evra.

On je naveo da je od najvećeg dela negativnih efekata ekonomske krize Srbiju odbranio fleksibilan kurs i stabilan bankarski sistem, a da, kako bi se to postiglo, poreskim obveznicima nije uzet ni jedan dinar.

Povodom predloga bankara da im NBS smanji obaveznu rezervu i na taj način poveća likvidnost za odobravanje novih kredita privredi, Jelašić je rekao da smanjenje obavezne rezerve ne bi automatski značilo i prelivanje likvidnosti banaka u preduzeća.

"I NBS smatra da bi bilo dobro kada bi smanjenje obavezne rezerve značilo povećanje kreditne aktivnosti banaka prema privredi, ali sve ukazuje da bi takva mera doprinela minimalnom povećanju ukupnih kredita", rekao je Jelašić.

On je naveo da o likvidnosti banaka najbolje govori podatak da su u kupovinu hartija od vrednosti NBS uložile 120 milijardi, a u državne zapise 64 milijarde dinara, što znači, kako je rekao, da nije bilo likvidnih preduzeća koje bi banke kreditirale tim novcem.

(Beta)