петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радомир Лазовић: Гаранција Немачке о поштовању еколошких стандарда у пројектима Рио Тинта нема, нити може да их буде - јер Немачка не може да гарантује поштовање закона у Србији
Хроника

Радомир Лазовић: Гаранција Немачке о поштовању еколошких стандарда у пројектима Рио Тинта нема, нити може да их буде - јер Немачка не може да гарантује поштовање закона у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. јул 2024.

Радомир Лазовић је, на конференцији за новинаре коју се одржале опозиционе странке у Скупштини након састанка са немачким дипломатама, а у вези са потписаним Меморандумом о критичним сировинама између Србије и Европске уније, рекао да да нема гаранција Немачке да ће се поштовати еколошки стандарди у пројектима Рио Тинта, као и да не може да их буде, јер Немачка не може да гарантује поштовање закона у Србији.

„Главна порука нам је, и оно што је јасно, нема никаквих нових конкретних гаранција које долазе од Немачке да ће се поштовати еколошки стандарди у пројектима Рио Тинта.
Гаранција нема, а не може ни да их буде, јер како ће Немачка гарантовати да се у Србији поштују закони. Вучић зна да нема већинску подршку у овом случају, и сада манипулише идејом и представља Немачку као еколошког гаранта“, истакао је Лазовић.

Како каже, састали су се Франциском Брантер, државном секретарком у Министарству за економске послове и климатску акцију Немачке и представницима амбасаде Немачке, којима смо пренели аргументе против ископавања литијума у „оваквим тренуцима, с оваквим ризицима“.

Прокоментарисао је и изјаве немачких званичника на конференцији за новинаре одржаној у Берлину, а пре Шолцове посете Србији. „Питање медија је било ‘да ли сте зантересовани да ли ће српске подземне воде бити загађене тешким металима, као последица рударања’? Портпарол немачког Канцелара Штефен Хебешртајт је рекао ‘ претпостављам да Влада Србије и српске власти будно прате овако нешто“, наводи Лазовић на конференцији за новинаре. Други званичник је, наводи Лазовић, на питање какви су еколошки стандарди, рекао да не може да процени и да за то треба да се обрате Влади Србије.

„Цео терет је на Влади Србије. Нема гаранција… Разговарали смо и о томе да је одлука Уставног суда шамар у лице свима у Србији, где он на дугме доноси одлуке у корист страног инвеститора и владе која га промовише. Разг смо да је саклоњена, сакривена, украдена народна иницијатива за забрану ископавања литијума и бора, коју је потписало 38 хиљада људи. Разговарали смо о томе какав ми то однос са локалном заједницом имамо, када се активисти са села хапсе и одводе у БИА“, истиче.

Још је додао да су исказали бригу о градњи фабрике батерија и покретања аутомобилске индустрије. „И за то не постоје гаранције и Вучић је рекао да се верује на реч… Ово нису гаранције да ће се поштовати еколошки стандарди који ће бити задовољавајући“, закључио је.

„Власти је немогуће веровати“

Народна посланица и интернационална секретарка Демократске странке Ксенија Марковић казала је да је извор бојазни са једне стране што је ископавање литијума као рударска активност, како наводи, довољно изазовна за безбедност и животну средину, а са друге стране ту је питање неповерења у институције.

„Други велики проблем је што имамо некомпетентну и корумпирану власт, којој не верујемо, и која је више пута преварила и обманула грађане на различите начине, и због тога им не можемо веровати на реч да ће сви стандарди ЕУ бити испоштовани“, рекла је она.

Народни посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић рекао је о литијуму не сме бити говора.

„Ми смо данас поставили питање да ли Немачка, уколико би била два тастера, на једном би писало литијум, на другом би писало поглавље 23/24, које се тиче демократије, слободе говора, који би тастер Немачка притиснула. Нисмо на то добили прави одговор. О литијуму не сме бити говора, јер је власт и на мањем нивоу показала невероватан ниво корупције. Овакав начин рада је усмерен само на корупцију, а не на интерес грађана“, сматра.

Народна посланица Биљана Ђорђевић  каже да прича да ћемо имати ланац производње, освртањем на Акт о критичним сировинама, на основу кога је, како је навела, потписан данашњи Меморандум, није тачна. “ Тежиче се ка томе да 40 одсто потрошње призвода буде произведено унутар саме ЕУ. Србија није чланица ЕУ“, истакла је она.

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер