Radar: Ukidanje bolničkih kuhinja - posao preuzela privatna firma specijalizovana za obezbeđenje i krađu glasova. Cena obroka po danu sa 830 skače na čak 2.516 dinara

Da li je RFZO pokrenuo prvu centralizovanu nabavku za spremanje obroka pacijentima samo da se državni novac prelije privatnim firmama bliskim vlasti? Na to ukazuje činjenica da u konzorcijumu od pet firmi koje su dobile posao, jedina koja se ozbiljno bavi pripremom hrane – Myvi Kičn – ima četiri puta manji udeo od T&M Grup, firme za obezbeđenje koja se proslavila na poslovima krađe glasova od Beogradske arene do Nikšića.

Nedavno se diskretno pojavila vest da se hrana za pacijente u Kliničkom centru Srbije (KCS) više neće praviti u centralnoj kuhinji već će je dopremati privatnik iz Dobanovaca po znatno višoj ceni. U malom broju nezavisnih medija otvoreno je pitanje koji je interes Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) da odbaci usluge Tehničko-ekonomskog centra Kliničkog centra (TEC), koji je u samom krugu bolnica pružao usluge ishrane, pranja i peglanja veša, kao i održavanja zelenila, i time ostavi bez posla više od 100 zaposlenih, osim ako je poenta da se budžetski novac ugura u džepove privatnika. Građani su u komentarima izlicitirali još jedan mogući razlog i podsetili na izuzetno lošu ishranu, što stoji, ali nisu uzeli u obzir činjenicu da je dosadašnja cena obroka po danu iznosila 830 dinara, a da će ubuduće ona biti 2.516 dinara (za taj novac je i Glovo mogao da donosi obroke svakom pacijentu po želji). RTS i državni mediji se nisu ni osvrnuli na problem jer im svakako nije u interesu da se bave temom koja podrazumeva otpuštanje ljudi i to, kako je najavljeno, bez otpremnine jer „novca nema“ – iako je zakon izričit da mora da je dobije svaki zaposlenik koji je proglašen tehnološkim viškom.

Umesto otpremnine, direktor TEC-a Rade Bogdanović je radnicima ponudio da pređu u Pro Chef iz Dobanovaca, preduzeće kome je u septembru RFZO poverio zadatak ishrane pacijenata za 18 zdravstvenih ustanova širom Srbije. Iako su posao dobili u partnerstvu sa još četiri firme, Pro Chef je kao predvodnik konzorcijuma ubrzo postao svestan da sa svojih 35 zaposlenih to nikako ne može da postigne i raspisao konkurs za zapošljavanje još 15 kuvara, 20 pomoćnika kuvara, 40 radnika na pakovanju obroka, 10 perača suđa, pet mesara i šefa mesare. A da bi došao do tolike radne snage, što ne rasformirati uspešno državno preduzeće i dozvoliti mu da među odbačenima probere ko mu je po volji? Uostalom, RFZO je bio više nego uviđavan prema skromnim kadrovskim kapacitetima Pro Chef-a kada je krojio tendersku dokumentaciju, pa je tako propisao da je neophodno da ponuđač zapošljava barem deset kuvara i pet vozača. Sa deset kuvara i procenjenom potrebnom količinom obroka, svaki bi morao da spremi preko dve hiljade na dan – ali valjda se sve može sa dovoljno velikim kazanom. No vozilo koje bi omogućilo da pet vozača obiđe bolnice u sedam gradova, pa još tri puta dnevno (pred doručak, ručak i večeru), nije viđeno ni u predizbornim spotovima SNS-a.

To što su radnici Tehničko-ekonomskog centra KCS ostali bez posla da bi se podobni privatnici ugradili, nije prvi slučaj u kome je Klinički centar zloupotrebljen da bi se forsirali favoriti vlasti

Koren ove paradoksalne situacije leži u vladinoj uredbi, donetoj u aprilu 2022, kojom je na spisak usluga za koje se sprovode centralizovane nabavke u zdravstvu dodata ishrana, fizičko-tehničko obezbeđenje i održavanje higijene. Prvu takvu centralizovanu nabavku spremljenih obroka, RFZO je pokrenuo u avgustu, za potrebe 18 bolnica i instituta, ali je propisao takve uslove da TEC nije mogao ni da konkuriše ukoliko se ne udruži sa firmama bliskim vlasti koje je trebalo zbrinuti. Ili nisu hteli, ili ih nisu pozvali, iako su jedna od samo tri firme koje su do sada dobijale veće poslove kuvanja za bolnice. Druge dve, Pro Chef i Movie Kitchen Cetering, udružile su sa kim treba i dobile posao u petočlanoj grupi koja se jedina prijavila na tender. Uz Illi Group iz Novog Sada koja trguje namirnicama, u posao su ušli i Time Partner koja se primarno bavi održavanjem higijene, ali i jedno potpuno iznenađenje: T&M Group Solution, beogradsko preduzeće registrovano za pružanje usluga sistema obezbeđenja.

Šta će u kuvanju i isporuci hrane firma koja se bavi obezbeđenjem, pa još sa 20 odsto učešća u poslu? Movie Kitchen je godinama brojnim bolnicama dostavljala hranu, koja nikada nije ukradena u transportu, a među njima i Opštoj bolnici Požarevac. Za tu uslugu je ove godine ugovorena cena od 145 miliona dinara, koja je u oktobru podignuta na 158 miliona. Međutim, u trenutku kada se umešao RFZO sa objedinjenom nabavkom, u finansijskom planu se pojavila nova stavka „usluga ishrane“ u procenjenom iznosu od 217 miliona dinara. Čak i uz (možda previše optimističnu) pretpostavku da će postojeći ugovor biti poništen, a ne da će ista usluga biti plaćena dva puta, ostaje pitanje 59 miliona razlike. Verovatan odgovor jeste da ona predstavlja harač firmi T&M Group Solution, proslavljenoj u celom regionu na poslovima krađe glasova. Njena vozila su viđena ispred Beogradske arene, koja je bila zborno mesto za fantomske glasače iz RS, a direktor i suvlasnik kompanije je Dane Šijan koji je u više navrata davao potpise podrške SNS-u. Takođe je u vreme lokalnih izbora u Nikšiću uhapšen pod optužbom da je uz Vladu Mandića, takođe bivšeg rukometaša i člana SNS-a, u Crnu Goru nelegalno uneo veliku količinu novca za potkupljivanje glasača u korist stranaka bliskih srpskim vlastima.

Naravno, nije zanemarljivo ni udomljavanje firme Time Partner, kojoj je povereno posluživanje obroka. Ona ima sve karakteristike prihvatljive za vlast – protiv njenog vlasnika Manojla Mandrape je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu, a kasnije i podiglo optužnicu zbog sumnje da je Time Partner bila firma preko koje se prao novac.

Nameštanje tendera

Fond je igrao na sigurno – uslovima koje je nametnuo predupredio je da još neko konkuriše za ovaj posao. Pre svega veoma spornim zahtevom da je ponuđač u prethodne tri godine isporučio najmanje milion obroka „zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijalnog nivoa“ u vrednosti od minimalno 800 miliona dinara. Na stranu što je minimalna dozvoljena skupoća dosta neobičan zahtev kada se tobože traži najpovoljniji ponuđač, slična odredba (350 miliona za dve godine) omogućila je 2021. godine da Pro Chef i Time Partner dobiju dva tendera koje je raspisao KCS, za obroke u kovid-bolnici Batajnica i novoj zgradi Kliničkog centra. Iako je njihov tadašnji konkurent Movie Kitchen dao dva i po puta jeftiniju ponudu, uprava KCS se nije pokolebala – odbacila je kritiku da su tender skrojili prema jednom jedinom ponuđaču u Srbiji, tvrdeći da je sve po zakonu, opravdano i logično, i diskvalifikovala ponude čijim bi prihvatanjem državi uštedela 622 miliona dinara.

Uz Ili Grup iz Novog Sada koja trguje namirnicama, u posao je ušla i firma Tajm Partner koja se primarno bavi održavanjem higijene, ali i jedno potpuno iznenađenje: T&M Grup Solušn, beogradsko preduzeće registrovano za pružanje usluga sistema obezbeđenja

Ista formulacija našla se i u ovogodišnjoj nabavci Instituta za mentalno zdravlje, što je izazvalo oštru reakciju zainteresovanog Raizing Solutions d.o.o. „Molimo vas da nam decidirano objasnite kakva je razlika pripreme obroka između ustanova tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite sa ustanovom primarne zdravstvene zaštite, pripreme obroka za decu u školama i vrtićima i drugim ustanovama socijalne zaštite“, upitali su Institut i podsetili da je nadležna Republička komisija utvrdila da je ograničavanje izbora ponuđača na nekoga ko je poslovao isključivo, na primer, sa zdravstvenom ustanovom – protivzakonito. Za razliku od KCS, Institut je zaista izbacio diskriminatornu odredbu iz dokumentacije. Ali 2021, verovatno rukovodeći se principom „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“, Movie Kitchen nije pokušao da traži zaštitu od nadležne Republičke komisije, suzdržao se od daljeg konkurisanja na tendere koje raspisuje KCS i time utabao teren da danas podeli deo kolača centralizovane nabavke bolničke hrane. Doduše dosta mali, pošto je njihov udeo u poslu samo pet procenata (očigledno su se previše bavili svojim poslom za državni ukus), odnosno četiri puta manji od udela T&M Group koja je zadužena za mističnu „logističku podršku“.

Firma T&M Grup Solušn je proslavljena na poslovima krađe glasova. Njena vozila su viđena ispred Beogradske arene, koja je bila zborno mesto za fantomske glasače iz RS, a direktor i suvlasnik kompanije je u više navrata davao potpise podrške SNS-u

Koliko je istrajavanje Fonda na spornim uslovima nabavke pomoglo navodnom cilju da se troškovi učine što manjim, najbolje se vidi iz činjenice da je prihvaćena ponuda 40 odsto skuplja od procenjene vrednosti nabavke (4,8 milijardi dinara). A kada na to dodamo da je unapred određeno da će se sporazum sklopiti u visini procenjene vrednosti, bez obzira na to kakva ponuda stigne, pravo je čudo da nije bila još skuplja, pošto nije bilo moguće da se odbaci samo na osnovu cene.

Tri puta u blokadi

„RFZO je, suočen sa jednom ponudom i to znatno skupljom od procenjene, trebalo da postupak obustavi i da pokuša u pregovaračkom postupku da dođe do prihvatljive cene ili da pokrene novi postupak u kojem bi pokušao da obezbedi konkurenciju. Zaključivanje ovog ugovora je krajnje neodgovorno prema javnim sredstvima. Umesto da je pronašao dobavljača obroka za narednih godinu dana, RFZO je ušao u posao svestan da će sav izdvojen novac potrošiti već za osam ili devet meseci. Nakon toga će morati da raspisuje novu nabavku, a pre toga da obezbedi dodatni novac. Pri tome, takvo postupanje uopšte nije iznuđeno. Reč je o jasnoj i svesnoj nameri da se po svaku cenu ugovori centralizovana nabavka i, posledično, plati više nego što je moralo“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

I to toliko da se preko nekih uslova izgleda i prešlo. Recimo, od ponuđača je zahtevano da u prethodne tri godine, u oblasti koja je obuhvaćena predmetom nabavke, ima poslovni prihod od 3,5 milijardi dinara. Međutim kada pogledamo trogodišnje poslovne rezultate jedine tri obuhvaćene firme koje se zapravo bave pripremanjem hrane (Pro Chef, Movie Kitchen i Illi Group), njihov ukupni prihod je manji od 2,7 milijardi. Ali dok su potreban iznos možda i mogli da namaknu uz pomoć firme Time Partner, koja jeste učestvovala u nekim poslovima serviranja hrane, ne postoji kreativno računovodstvo kojim je bilo moguće ispuniti uslov da ponuđač u poslednjih godinu dana nije imao blokadu na svojim tekućim računima. Pošto je T&M Group bila u tom periodu u blokadi čak tri puta: 11. januara, 15. januara i 3. jula.

Primetno je još nešto. Iako je po evropskim standardima uobičajeno da se u slučaju ovako vrednih nabavki razmotri njihovo oblikovanje u više partija, domaći zakon je propisao da ukoliko naručilac to ne učini mora da ponudi izgovor – ali ne i da on mora da bude posebno dobar. Tako je Fond odsustvo geografske podele (zbog čega bi ista kuhinja snabdevala i Novi Sad i Niš?) objasnila razlozima „ekonomičnosti i efikasnosti“, uz dodatno uveravanje da je sproveo ispitivanje tržišta i da je konkurencija omogućena jer postoji dovoljan broj potencijalnih ponuđača. Što bi zvučalo bar malo uverljivije, da se takva tvrdnja ne nalazi u dokumentu iz koga se vidi da je posao dodeljen jedinom ponuđaču koji se javio na tender.

Nije zanemarljivo ni udomljavanje firme Tajm Partner kojoj je povereno posluživanje obroka. Protiv njenog vlasnika je ranije Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu, a kasnije i podiglo optužnicu zbog sumnje na pranje novca

„Obrazloženje za to da se nabavka ne podeli na partije je komično. Naravno da je svakom naručiocu lakše da ima jedan okvirni sporazum, a ne, na primer, sedam, za isporuku hrane po raznim regionima. Međutim, trošak dodatnog rada službenika RFZO, koji se meri satima ili možda danima, zanemarljiv je u odnosu na milione evra mogućih ušteda da su i lokalne firme dobile mogućnost da se nadmeću. A da ne govorimo o tome da bi bolesnici dobijali hranu koja ne mora da se prevozi par stotina kilometara svaki dan. Jasno je da konkurencije nije bilo, ali je RFZO dužan odgovor da li je uopšte moglo da je bude, to jest da li je iko ispunjavao uslove. Ako čak ni firma koja je do sada spremala obroke za KCS nije mogla da konkuriše, kako smo mogli da čujemo, očigledno je da RFZO nije obezbedio poštovanje osnovnih načela javnih nabavki“, kaže Nenadić.

Bez odgovora

To što su radnici Tehničko-ekonomskog centra KCS ostali bez posla da bi se podobni privatnici ugradili, nije prvi slučaj u kome je Klinički centar zloupotrebljen da bi se forsirali favoriti vlasti. Kada je 2021. godine, nakon građevinskih radova na novoj zgradi na red došlo opremanje, Ministarstvo je raspisalo otvoreni javni postupak. Ali da ne bi bilo iznenađenja, istovremeno je propisalo takve uslove da je posao vredan 100 miliona evra mogla da dobije jedino Magna farmacija, firma koja je kao totalni autsajder dobila opremanje sve tri kovid-bolnice i tokom pandemije ostvarila profit koji iznosi do 300.000 evra po zaposlenom. Iako se time nikada nije bavila, zapalo joj je da opremi i kuhinju KCS, pa je nabavila 89 šporeta sa rernom, 111 mikrotalasnih rerni i isto toliko tostera, više od 200 kombinovanih frižidera sa zamrzivačima, hladnu komoru i još mnogo uređaja koji gube svaki smisao nakon odluke da se kuhinja ugasi. A još manje je logično to što je KCS tokom 2022. i 2023. godine sprovodio javne nabavke za usluge pripremanja, dostavljanja hrane i posluživanje obroka za novu zgradu Kliničkog centra iako je, bar kako stoji u dokumentaciji, nabavljena najsavremenija oprema za spremanje obroka.

Na pitanje zašto je naručivana već pripremljena hrana, Radar nije dobio odgovor, kao ni na drugo pitanje postavljeno KCS: Da li se radi o naređenju RFZO da se ugasi kuhinja ili je rukovodstvo KCS samostalno odlučilo da to uradi i pređe na ketering uslugu?

„Ako čak ni firma koja je do sada spremala obroke za KCS nije mogla da konkuriše, kako smo mogli da čujemo, očigledno je da RFZO nije obezbedio poštovanje osnovnih načela javnih nabavki“ - Nemanja Nenadić

A kuhinja KCS nije jedina kojoj preti gašenje, pošto je od 18 zdravstvenih ustanova iz centralizovane nabavke, barem još sedam do sada samostalno pripremalo obroke. Pored redovnih nabavki namirnica, o tome svedoče i ulaganja, pa je tako 2017. godine rekonstruisana kuhinja klinike „Laza Lazarević“ u Padinskoj Skeli, a naredne godine (u trenutku kada su zapošljavali više kuvara nego što je zahtevano za celu nabavku RFZO) i kuhinja Kliničkog centra Vojvodine u cilju olakšavanja njenog održavanja. Da se na tome stalo, mogli bismo da poverujemo da je prelazak na dostavljanje obroka bio dugoročni plan za koji se sistem polako pripremao. Ali nije – Institut za onkologiju i radiologiju je prošle godine za održavanje kuhinjske opreme izdvojio 4,8 miliona dinara, a Opšta bolnica u Smederevskoj Palanci je u maju potrošila 1,4 miliona na saniranje svoje kuhinje.

U Valjevu, gde je pokrenut proces velikog proširenja kapaciteta Zdravstvenog centra, lekari su se izborili da se Urbanistički projekat kompleksa Opšte bolnice prilagodi njihovim potrebama – a to uključuje i zaseban objekat sa vešerajom i kuhinjom. Ipak, u odsustvu zvaničnog odgovora RFZO (Radar je poslao pitanja Fondu na koji način su odabrane ustanove kojima će biti dostavljani obroci i koliko se na taj način uštedelo novca zdravstvenom sistemu, ali odgovor nije stigao da zaključenja broja), primer Instituta za ortopediju Banjica predstavlja krunski dokaz da je promena bolnicama prosto nametnuta. Naime, dve nedelje nakon što je RFZO pokrenuo centralizovanu nabavku, Banjica raspisuje veliku nabavku namirnica potrebnih za ishranu bolesnika i dok su isprva na pitanja zainteresovanih ponuđača normalno odgovarali, ostali su dobili kopirano obaveštenje da je RFZO sproveo centralizovanu nabavku ishrane o čemu ih je obavestio 20. septembra i da zbog toga obustavljaju postupak.

Naravno, od menadžmenta bolnica Radar nije mogao da dobije odgovor da li su centralizovane nabavke nešto na šta su pristali (u formalno-pravnom smislu su mogli da odbiju) jer je ministar zdravlja najstrože zabranio komunikaciju sa medijima, ali nezvanično saznajemo da u stvarnom životu baš i nisu imali ponuđen izbor.

Pišu: Luka Petrušić, Sandra Petrušić

(Radar)