Putinov avion — vrhunac ruske konstruktorske škole i element prestiža ruske države

Ruska "letelica br. 1", odnosno predsednički avion "IL-96-300PU", razvija maksimalnu brzinu od 900 kilometara na sat i ima četiri mlazna motora, a ova letelica ima i standardnu putničku verziju za 300 putnika.

Projektovan je još osamdesetih godina 20. veka u Voronješkoj fabrici aviona.

Putnički avion „Il-96“ smatran je najperspektivnijim ruskim modelom i svojevrsni je vrhunac ruske konstruktorske škole.

Ali, za avio-kompanije predstavljao je veliki trošak, jer četiri motora zahtevaju dvostruko više goriva i troškova održavanja od stranih modela.

„Avion ruskog predsednika ima četiri motora, ako dva otkažu, on može leteti uvis, spuštati se, manevrisati i obaviti let“, pojašnjava general Vladimir Popov.

Čak i sa samo jednim motorom predsednički avion može preći 800 kilometara i sleteti.

„Postoji niz razloga zašto se danas kao vladin avion koristi `Il-96`“, objašnjava pilot Vladimir Talanov.

„Kao prvo, to je zaista vrlo pouzdana i sigurna letelica, što potvrđuje i njena višegodišnja eksploatacija. Osim toga, to je element prestiža za rusku državu. Ne može lider svake zemlje sebi priuštiti da leti ‘svojim’ avionom koji je napravljen snagama vlastite zemlje“ – ističe on.

Predsednički „Il-96“, koji koristi Vladimir Putin, usavršavan je pet puta od trenutka nastanka, a poslednji put pre nekoliko meseci.

Komandni punkt koji je opremljen „nuklearnim dugmetom“

Opremljen je specijalnim komunikacijskim sistemima, u stanju je da šalje šifrovane poruke sa bilo koje visine u bilo koju tačku sveta po svim komunikacionim kanalima.

U njemu je i oznaka „PU“ – „komandni punkt“, a opremljen je i „nuklearnim dugmetom“.

Avion poseduje radarsku, radio-tehničku, optičko-elektronsku i vizuelnu kontrolu.

Sva oprema postoji u dva primerka za slučaj vanredne situacije, a neki tipovi aparature postoje i u nekoliko primeraka.

Za projektovanje rasporeda prostorija i tehničke opreme bili su zaduženi stručnjaci za vazduhoplovnu opremu austrijskog odeljenja kompanije „Dajmond Erkraft industri“.

Podaci o tome što se konkretno od opreme nalazi u avionu zaštićeni su kao državna tajna.

(N1)