Путинов авион — врхунац руске конструкторске школе и елемент престижа руске државе

Руска "летелица бр. 1", односно председнички авион "ИЛ-96-300ПУ", развија максималну брзину од 900 километара на сат и има четири млазна мотора, а ова летелица има и стандардну путничку верзију за 300 путника.

Пројектован је још осамдесетих година 20. века у Вороњешкој фабрици авиона.

Путнички авион „Ил-96“ сматран је најперспективнијим руским моделом и својеврсни је врхунац руске конструкторске школе.

Али, за авио-компаније представљао је велики трошак, јер четири мотора захтевају двоструко више горива и трошкова одржавања од страних модела.

„Авион руског председника има четири мотора, ако два откажу, он може летети увис, спуштати се, маневрисати и обавити лет“, појашњава генерал Владимир Попов.

Чак и са само једним мотором председнички авион може прећи 800 километара и слетети.

„Постоји низ разлога зашто се данас као владин авион користи `Ил-96`“, објашњава пилот Владимир Таланов.

„Као прво, то је заиста врло поуздана и сигурна летелица, што потврђује и њена вишегодишња експлоатација. Осим тога, то је елемент престижа за руску државу. Не може лидер сваке земље себи приуштити да лети ‘својим’ авионом који је направљен снагама властите земље“ – истиче он.

Председнички „Ил-96“, који користи Владимир Путин, усавршаван је пет пута од тренутка настанка, а последњи пут пре неколико месеци.

Командни пункт који је опремљен „нуклеарним дугметом“

Опремљен је специјалним комуникацијским системима, у стању је да шаље шифроване поруке са било које висине у било коју тачку света по свим комуникационим каналима.

У њему је и ознака „ПУ“ – „командни пункт“, а опремљен је и „нуклеарним дугметом“.

Авион поседује радарску, радио-техничку, оптичко-електронску и визуелну контролу.

Сва опрема постоји у два примерка за случај ванредне ситуације, а неки типови апаратуре постоје и у неколико примерака.

За пројектовање распореда просторија и техничке опреме били су задужени стручњаци за ваздухопловну опрему аустријског одељења компаније „Дајмонд Еркрафт индустри“.

Подаци о томе што се конкретно од опреме налази у авиону заштићени су као државна тајна.

(Н1)