Просечна камата у Србији од 57 одсто на дозвољени минус највиша у Европи

Светска криза још није јаче ударила на наша врата, а грађани већ увелико плаћају цех скупог новца. Просечна камата на краткорочне позајмице становништву у Србији премашила је невероватних 57 одсто. То је највиша камата, не само у региону, већ и у Европи.

Према званичним подацима НБС, за фебруар је просечна камата износила 57,38 одсто, што није забележено у претходном периоду. Крајем прошле године просечна камата на краткорочне кредите у Србији износила је 26,4 одсто, да би у јануару „поскочила” на скоро 33 одсто.

– У фебруару је дошло до драстичног раста камата, што је тешко објаснити без уласка у структуру краткорочних кредита. Конкуренције очигледно нема, као што је случај са земљама у окружењу, а грађани не питају за цену да би дошли до неопходног новца. Становништво не би требало у условима кризе да се задужује, а уколико мора, треба добро да отвори очи у коју банку иде и какав зајам узима – каже професор београдског Економског факултета др Ђорђе Ђукић.

Најскупљи су дозвољени и недозвољени минуси. Њихова цена се креће од три до готово осам одсто месечно. То значи да свако ко уђе у црвено на текућем рачуну може код неких банака да очекује и годишњу камату од готово 90 одсто.

Европска и америчка централна банка снижавају своје референтне, односно камате по којој продају новац, каже Ђукић, а ми то не можемо да чинимо због одржавања нивоа девизних резерви и дневних осцилација курса. Грађани су из разних разлога, додаје, били принуђени да користе дозвољени минус по текућем рачуну. Многи су су, вероватно због нужности да покрију своје трошкове или врате дугове, користили такву позајмицу и преко лимита.

На тржишту Србије послују 34 банке и, рекло би се, конкуренција никад већа. Међутим, све оне имају једну заједничку карактеристику у пословању – високе марже на скоро све врсте позајмица. Зато и не чуди, слажу се и остали економисти, што просечна камата на кеш, потрошачке кредите, кредитне картице и минусе на текућим рачунима досеже у просеку до безмало 60 процената.

– Не само сада, него и у ранијем периоду, имамо зеленашку каматну стопу – тврди Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања. – То је превасходно последица високог ризика у Србији, који се укалкулише у цену новца, односно приликом формирања каматне стопе. Картелисаном понашању банака је ишла на „воденицу” и монетарна политика НБС и то је последица кредитно-монетарне политике коју води Народна банка Србије. Наравно, и држава је дала свој „рецепт” да се више троши него што се заради. Тако су и привреда и грађани ушли у маказе фискалне и монетарне политике, упуштајући се у ризик како ће вратити скупе кредите.

Монетарна политика Народне банке Србије, истина, већ дуго је веома рестриктивна, што гувернер правда одржавањем стабилности цена. Банкарима је, међутим, управо то један од разлога за високе камате. Гувернер Радован Јелашић сматра да високе камате које улазе у анале банкарског пословања, имају и неку врсту едукативне функције. „Велики број банака намерно користи такве каматне стопе, да ни у ком случају људи не би користили такве стопе, већ само дозвољени минус, да се на такав начин задужују”, оценио је Јелашић.

У Хрватској је крајем 2008. просечна каматна стопа на краткорочне кредите у кунама, индексиране у еврима, износила 8,65 одсто. Годишња ефективна камата (укупна цена кредита) на нове краткорочне кредите у Румунији износила је 8,77 одсто, а у Бугарској 9,45 процената.