Професор Огњен Радоњић у „Утиску недеље“: Нису они победили, него смо се ми предали, а то је резултат дугогодишњег ћутања универзитетске заједнице

Избор новог ректора Београдског Универзитета представља победу државе, односно врха власти који је био директно укључен у то, рекао је вечерас у "Утиску недеље" редовни професор Правног факултета Борис Беговић, додајући да "људи попут Младена Шарчевића јако добро знају коме треба обећавати, коме претити, а ко се не може сломити". То је њихов посао и у томе су успешни, што показује резултат гласања, додао је он.

Гости Оље Бећковић осим Беговића, били су и Огњен Радоњић професор са Филозофског факултета и професор Хемијског факултета Радомир Н. Саичић, а тема о којој су расправљали био је недавни избор Владана Ђокића, декана Архитектонског факултета у Београду за новог ректора Београдског Универзитета који је у јавности постао познат последњих недеља пошто му је јавну подршку у избору пружио бивши министар просвете Младен Шарчевић, због чега га је део јавности и универзитетске заједнице довео у везу са актуелном влашћу.

Они су покушали да одговоре на питање да ли је „сломљена, отета и савладана“ последња независна институција у Србији, односно да ли је држава „отела“ државни универзитет или су професори и студенти предали БУ држави.

Према мишљењу Беговића, оваквим избором ректора пала је аутономија Београдског Универзитета (БУ), а начин на који је спроведено насиље над вољом академске заједнице треба многе људе да уозбиљи.

„Ово што се данас дешава Универзитету дешаваће се све више и више многима, онима који данас резонују да није битно шта се догодило на БУ, да ли је изабрана особа А или Б, а врло је битно, зато што су представници академске заједнице на Сенату БУ јасно ставили до знања који је то кандидат по вољи Универзитета и академске заједнице, а Савет је донео другачију одлуку“, истакао је Беговић.

Напомињујући да процедура јесте испоштована и да је на Сенату, који предлаже кандидате, бивша ректорка Иванка Поповић добила 27, а Ђокић 17 гласова, он сматра да је та разлика убедљива и да су сви представници универзитета на Сенату гласали за Поповићку она би била изгласана за ректора и до овога не би дошло.

„Да ли је ово победа државе или је Универзитет омогућио ту победу, ја мислим да то не искључује једно друго. Ово јесте победа државе, односно власти, јер је ова кампања за избор другачијег ректора ишла са врха, да је врх власти био директно укључен, односно Александар Вучић. Мислим да ова одлука Савета БУ није могла да буде донесена на начин на који је донесена без његовог директног уплива, а ко је одрађивао посао је друго питање“, нагласио је Беговић.

Проф. Огњен Радоњић је био другачијег мишљења.

„Нису они победили, него смо се ми предали“, рекао је он у „Утиску недеље“, напомињујући да је то резултат дугогодишњег ћутања универзитетске заједнице.

Он је подсетио да у претходном периоду приликом избора ректора није било трзавица јер је Иванка Поповић била једини кандидат.

„Ђокић је на Сенату добио 17 гласова, довољно за други круг, добио је легитимитет“, објаснио је Радоњић, додајући да се „преврат десио на Сенату, а не на Савету БУ“.

Професор  Хемијског факултета Радомир Н. Саичић мисли да је овде реч о постепеној деградацији Универзитета и да је раније позиција универзитетског професора подразумевала аутономност, да је он тај који даје пример својим студентима и да се не могу поткупити, али да се времена мењају.

„Модерна времена доносе нове обичаје. Ово бих назвао изгубљеном битком, али не и изгубљеним ратом. Избор ректора је формално исправна, али морално неисправна одлука“, рекао је он, додајући да када говори о неморалности мисли на Савет БУ.

Упитани чиме су професори БУ могли бити уцењени и како је бивши министар Шарчевић могао да утиче на њих, Борис Беговић је рекао да „људи попут њега јако добро знају коме треба обећавати, коме претити, а ко се не може сломити“.

„То је њихов посао и у томе су успешни. Они то раде јако добро што показује резултат гласања на Савету БУ. Да ли су у питању организоване турнеје кандидата за новог ректора и проректора, одлазак у Винчу или у тиме што у своју канцеларију у Палати Србије позива декане факултета, шта им говори не знам, али знам да зна шта треба да им каже“, рекао је Беговић, додајући да то говори на основу информација које је прикупио и да би волео да „Шарчевић изађе и каже да то није тачно или да то каже новоизабрани ректор Владан Ђокић“.

Према мишљењу проф. Салчића, досадашња ректорка Иванка Поповић као да је помало посустала у одбрани БУ, да на неке проблеме није одговорила тако радикално, да нека питања нису решена, а можда је и изгубила један део симпатија академске заједнице.

Упитани колико има истине у спекулацијама да је неизбор Иванке Поповић казна за одузимање доктората министру финансија Синиши Малом и да ли делује могуће да би избор Ђокића, како се сматра, по налогу власти,  могла бити најава неке нове Управе БУ да нађе начин да Малом врати докторат, Салчић каже да „не би са таквим очекивањима сачекао новог ректора и да мисли да би се он тиме страховито компромитовао“.

На питање да ли постоји нека врста разочарења Иванком Поповић, Беговић је рекао да говорећи из личног угла, сматра да је било премало енергије коју је она исказала поготову последњих годину дана у предизборној кампањи, као и у решавању неких горућих проблема Универзитета, а положај Богословског факултета је један од њих.

„Није БУ и академска заједница идеална, али и даље сматрам да је углед БУ изнад угледа било које српске владе и жао ми је што то нисам чуо од некога ко води тај Универзитет“, закључио је Беговић.

(Нова.рс)