Profesor Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović u „Utisku nedelje“: Radovi na nadstrešnici prijavljeni i 15 dana pre nesreće, što znači da je Železnička stanica u trenutku pada nadstrešnice faktički bila gradilište

Profesor Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović i profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović izjavili su u emisiji "Utisak nedelje" da je Železnička stanica u Novom Sadu prvog novembra prošle godine kada je na njoj pala nadstrešnica i ubila 15 ljudi formano pravno bila gradilište i ništa više od toga, kao i da je primopredaja i otvaranje tog objekta ustvari bilo nelegalno. Profesori nemaju dilemu da nijedan od četiri studentska zahteva nije ispunjen, pa ni onaj prvi o građevinskoj dokumentaciji o rekonstrukciji stanice u Novom Sadu.

Profesor Vladan Kuzmanović je objasnio da je prijava radova na rekonstrukciji izvršena 16. oktobra, odnosno 15 dana pre nekog što se sama nadstrešnica srušila.

„To dalje znači da su radovi na samoj rekonstrukciji dve godine izvođeni bez prijave radova, znači nelegalno i da je jula prošle godine izvršena i primopredaja, koja je opet bila nelegalna. Zakonski 15 ljudi poginulo je na gradilištu, a ne na zvanično otvorenoj stanici koju je otvorio svečano državni vrh“, objasnio je Kuzmanović.

Sa tom njegovom ocenom, a na pitanje autorke emisije, složila se i profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović.

U julu je svečano otvoreno gradilište, a ne stanica

„Mi smo imali u junu mesecu svečano otvaranje, ali čega? Gradilišta? Pravno gledano to se posmatra kao da je bilo gradilište i ništa više“, istakla je Vanja Bajović.

Ona je istakla da nijedan zahtev studenata nije ispunjen. Naglasila je da smisao prvog zahteva nije da se objavi 16 hiljada stanica raznoraznih dokumenta, za koje većina građana koji nisu građevinski stručnjaci ne zna šta znače, već da se na osnovu te dokuementacije utvrdi ko je odgovoran zašto je nadstrešnica tek rekonstruisane zgrade ubila 15 ljudi.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal kada je videlo da je cena radova pet puta veća od dogovorene, trebalo da ispita te sumnje. Kako im to nije bilo sumljivo. Pa vi kad renovirate stan, ako vam neko uzme pet puta više nego što ste dogovorili, naravno da ćete zdravo razumski da pomislite da hoće da vam pokrade. Ne može krivica da se prebaci na nekoliko inženjera jer su nešto potpisivali nešto. Obaveza tužilaštva je da takve stvari da kontroliše bez da im to neko traži. Ovde je više nego jasno da je pitanju sistemska korupcija, izvlačenje novca iz budžeta, koja se na kraju završila smrću 15 ljudi“, ocenila je Vanja Bajović.

Zašto su potrebni i kineski podizvođači

Vladan Kuzmanović je istakao da je i dokumentacija objavljivana tako da je javnost zatrpana njome jer je objavljuju tri različite institucije, vrlo često bez jasnih oznaka šta je šta i neke sistematizacije i tabele gde koji dokumenti mogu da se nađu.

„Pod jednom građevinskom dozvolom je 101 kilometar pruge, rekonstruckija 12 stanice i silnih objekta i ogroman broj izvođača i podizvođača, što je isto jako komplikovano za kontrolu i razumevanje. Imate kineske izvođači, pa kineski podizvođači, pa onda srpske firme, pa njihovi podizvoče. Jedno pitanje je i zašto su, pored kineskih izvođača, bila potrebna i dva kineska podizvođača, koji su uzeli navodno po 15 odsto provizije“, upitao je Kuzmanović.

On je objasnio da fiznansijska forenzika, na kojoj treba da rade i stručnjaci sa Pravnog i Ekonomskog fakulteta, treba jasno da utvrdi koliko je tu ko zaradio, kao i kakva je odgovornost Vlade Srbije, nadležnog ministarstva, ali i državnog preduzeća „Infrastrukture železnica Srbije, koji su finansijeri i investitori rekonsturkcije Železničke stanice.

Komisija za finansijsku forenziku dokumentacije

„Izvođač je bio dužan da dobije od investitora i finansijera, odnosno ministarstva i vlade, dobije saglasnost za svakog podizvođača, a izgleda da postoji 50 firmi za koje nije dobijena saglasnost da budu podizvođači, a pojavljuju se u dokumentaciji, pa je i tu prekršen ugovor“, ocenio je on.

Profesor Građevinskog fakulteta je rekao da postoje najave da će biti formirana komisija na nivou univeziteta, u koju sem fakulteta na kom on radi, treba da se uključe i Arhitektonski, Pravni, Ekonomski, ali i FON da bi se kroz ekonomsku forenziku ispitaju svi dokumenti, šta znače, ali i koliko su autentični.

„Kad imate tako veliki broj podizvođača, onda se izgubi odgovornost za određene radove, a dobijete firme koje izvode radove za koje nisu stručne“, upozorio Kuzmanović.

Naveo je da u Ministarstvu građevine postoje dva građevinska inženjera i dva saobraćajna, a sve ostalo ključne poslove obavljaju pravnici i ekonomisti.

„Da li je ministar pravde nekada bio neko ko nije pravnik ili zdravlja neko ko nije lekar?“, upitao je on. 

„Donosimo zakone da legalizujemo korupciju“

Vanja Bajović je upozorila da međudržavni ugovor koji naša država ima sa Kinezima otvara vrata za koruopciju jer javnost nemamo nikakvu kontrolu tih finasija i tih poslova.

„Ako Kineze sa kojima smo sklapali taj ugovor nismo birali, ali da li su birani njihovi podizvođači na tenderu. Kako su birane te firme, osnovane dva tri meseca pre toga, čiji prihodi na osnovu tih poslova enormno rasu, sve su to pitanja kojima bi trebalo da se bavi tužilaštvo. Pa mi smo doneli poseban zakon za EXPO, da maltene može da se radi i mimo dozvole. Jednostavno donosimo posebne zakone kako bi legalizovali korupciju i kriminal“, ocenila je profesorka Bajović.

Profesor Medicinskog fakulteta Vladimir Dugalić, koji je sredinom decembra smenjen sa mesta načelnika hepato-bilio-pankreatične hirurgije na Prvog hirurškoj klinici UKC Srbije, rekao je da mu ni dan danas nije objašnjeno zašto je smenjen, mada je više nego jasno da je to učinjeno zbog njegove podrške studentima i kritike na način na koji se u našoj zemlji vrše transplatacije.

„Politički komesari kod nas donose odluke u zdravstvu. Evo recimo u mom slučaju imamo deklarativno zalaganje predsednika za društvo u kom će da napreduju najsposobniji, a u praksi je na mesto ministra čovek najblaže rečeno sumnjive prošlosti, koji nema iza sebe stručne dostuguća koja ga preporučuju“, ocenio je Dugalić.

On je upozorio na način na koji mu je uručeno to rešenje, kada su ga „u petom šestom satu operacije zvali dva puta da hitno dođe kod direktorka da podignete rešenje, čime pokazuju da ih nije briga ni za tog čoveka što je na stolu“.

(Nova.rs)