Profesor Frank Grosveld: Pronašli smo antitelo protiv KOVID-19 koje može blokirati zarazu koronavirusom

Svetsko otkriće Medicinskog centra Erasmus univerziteta u Roterdamu i Univerziteta u Utrehtu - pronašli su antitelo protiv KOVID-19. Naučna publikacija tima od deset naučnika spremna je za procenu od strane vodećeg časopisa „Nature“.

Verovali ili ne, to se već nalazilo na desetom spratu Medicinskog centra Erasmus -  antitelo koje može blokirati infekciju SARS1 i SARS2. Drugim rečima, prvo ikada antitelo na koronavirus. Profesor ćelijske biologije Frank Grosveld (71) reaguje uzdržano: „Prestar sam da bih skočio na sto.“

Od četvrtka uveče, tim od deset naučnika (čiji je član Grosveld) objavio je članak na sajtu BioRkiv - veb lokaciji na kojoj biolozi mogu objaviti svoja istraživanja pre nego što će ih oceniti ugledni časopis „Nature“. U sadržaju, naučnici opisuju antitelo na SARS2, koronavirus koji izaziva trenutnu pandemiju (KOVID-19). Antitelo može pomoći u otkrivanju i sprečavanju infekcije koronavirusom. I to je prvo otkriveno antitelo u svetu.

Odricanje od odgovornosti: Antitelo se još uvek mora testirati na ljudima (a to će potrajati mesecima), a u toku je stručni pregled članka pre nego što ga će časopis „„Nature“ objaviti. Ali Grosveld se nada: „Svakog trenutka očekujemo da stigne e-mejl“, kaže dobitnik nagrade Spinoza u svojoj laboratoriji na desetom spratu.

Šta  ste tačno pronašli vi i vaši kolege istraživači sa odeljenja za virusologiju i univerzitet u Utrehtu?

Objavili smo članak o antitelu koje smo već izolirali pre trenutne pandemije i koji je reagovao (biološki izraz za odbijanje strane supstance, ur.) sa raznim koronavirusima. Antitelo sprečava virus da može da se zarazi i takođe može da pomogne u otkrivanju virusa.

Kako ste to otkrili?

Pre oko petnaest godina pokrenuo sam hobi projekat da vidim da li možemo napraviti antitela za ljude (proteine napravljene kao odgovor na antigene kao što su virusi, ur.) koristeće miševe. To je uspelo i na kraju je dovelo do osnivanja kompanije „Erasmus MC: Harbor Antibodies BV“. Sada imamo filijale u Šangaju, Bostonu i Roterdamu, gde se nalazi i ogranak za inovacije. Oni uglavnom razvijaju antitela za lečenje tumora.

„Zajedno sa odeljenjem za viruse na spratu i odeljenjem za virusologiju Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Utrehtu pridružili smo se evropskom projektu: ZAPI (Zoonoze - anticipacija i priprema za pripremu, ur.). Cilj je bio razviti antitela protiv MERS-a, SARS-a i drugog koronavirusa iz Hong Konga (OC-43). U tom projektu pronašli smo antitela koja su uzajamno reagovala sa ta tri različita virusa i sprečila da imaju mogućnost zaraze.

Sada pokušavamo da nađemo farmaceutsku kompaniju koja može da proizvede antitelo u velikoj količini kao lek

Ali ti virusi su već bili savladani, sada se bavimo drugačijim koronavirusom. Još uvek smo čuvali u frižideru netestirana antitela iz prethodne studije koja nisu reagovala sa sve tri mutacije, već sa SARS1. Kada je izbila trenutna kriza sa SARS2 (KOVID-19), odmah smo testirali da li antitela koja su reagovala sa SARS1 takođe reaguju i na SARS2. Tako smo pronašli antitelo koje je sada objavljeno.

Šta su sledeći koraci i šta sa antitelima  možemo učiniti?

Sada pokušavamo da nađemo farmaceutsku kompaniju koja može da proizvede antitelo u velikoj količini kao lek. Pre nego što se plasira na tržište, antitelo mora proći opsežnu fazu razvoja i biti testirano na toksikološka svojstva. Taj proces je u toku. Pored razvoja kao leka, želimo da iskoristimo antitelo za postavljanje dijagnostičkog testa, takvog koji svako može učiniti od kuće kako bi ljudi mogli lakše da saznaju da li imaju infekciju ili ne.

Koliko je ovaj nalaz jedinstven?

Koliko znamo, ovo je prvo antitelo koje blokira infekciju. A velika je šansa i da postane lek na tržištu. Pronalaženje nečeg takvog je vrlo retko. Tokom karijere puno sam radio na regulaciji gena, kako se geni uključuju i isključuju, koja je struktura našeg genoma... itd. Srećom, uspeo sam i da otkrijem mnoštvo otkrića na tom polju zbog kojih sam osećao da zaista imamo napredak u istraživanjima. Ali takva istraživanja su se uglavnom odnosila na razumevanje i van naučnog interesa. Pronalazak ovog antitela se odnosi na primenu.

Dakle, sada imate rešenje?

Ako pogledate iz ugla pacijenta, očekuje se, i to je jedino očekivanje trenutno - da će infekcija biti zaustavljena. I tako pacijentu može pružiti priliku da se oporavi. Ali,  prevencija je naravno bolja od leka, pravo rešenje je dakle, vakcina i drugi na tome rade. Međutim, za razvoj vakcine je potrebno dve godine. Naš lek, ako sve funkcioniše kako treba, mogao bi uskoro stići ovde - ali će biti skuplji da se proizvede.

Vakcina se obično sastoji od proteina koji dolazi od virusa ili ubijenog virusa. Ako malo toga date ljudima ili životinjama - oni će napraviti antitela protiv virusa. Ovo stvara takozvane ćelije-memorije koje pamte ono što su videli pre. Ako virus pokuša da uđe u telo, te memorijske ćelije mogu brzo reagovati na njega i odbaciti virus. Antitelo deluje kao lek, ali sam pacijent ne pravi svoja antitela. Ako primenite lek, trajaće nekoliko nedelja. To je dovoljno za oporavak, ali verovatno nije dovoljno da zauvek štiti od virusa. Bolje je ako pacijent razvije svoj imunitet.

Da li ste odmah pomislili: „Možda ja imam nešto za ovo“ kada je izbila epidemija? Kako to funkcioniše?

Moj kolega iz Utrehta Berend-Jan Bosch i ja smo pomislili: „Moramo nešto da učinimo, možda imamo nešto za to. Zbog toga smo počeli odmah, a trenutna panika znači naporni rad pod vremenskim pritiskom. Počinjem oko devet ujutru, do oko sedam uveče. Tada odlazim kući svojoj porodici i kad se sve smiri tamo ponovo počinjem raditi, tek nešto iza ponoći.

Da li ste već dobili veliku pažnju zbog toga?

Još ne toliko. Sada je objavljen na BioRkiv-u, ali pravi publicitet očekujem tek kada ga budu odobrili iz časopisa „Nature“, do tada nam nije dozvoljeno da sami objavimo naša otkrića. Ali, ako postavljate pitanja, možemo da odgovorimo na njih. Nadamo se da će odobrenje stići za nekoliko dana i tada će „Nature“ poslati i saopštenje. Možete videti da objavljivanje na BioRkiv već nešto izazivalo među kolegama na Tviteru i Linkedinu. Juče sam već primio rekordan broj e-mejlova i tekstova.

Da li ćete biti bogati zahvaljujući ovom nalazu?

Smeh: „Vidite da je sve pogrešno, ovo nije dobar poslovni slučaj. Postoji šansa da virus nestane za mesec ili dva. Tada ste kao farmaceutska kompanija trošili milione za ništa - samo oni su u stanju da podnesu rizike ovakve vrste. Takođe je bilo panike kada su izbili SARS1 i MERS. U vreme kad je napravljena vakcina i antitela, virus je već nestao.

Šta mislite o trenutnom pristupu epidemiji u Holandiji?

Bili smo previše opušteni i nismo bili dobro pripremljeni. Na primer, u početku je bilo premalo testova i premalo ograničenja, dok smo mogli da vidimo šta se dešava u Kini, a potom i Italiji.

Da li će test koji razvijate rešiti nešto od ovoga?

To bismo voleli da uradimo, u Kini je već proizveden jeftin prvi test, ali ne znam koliko su u stanju da ih naprave. Zamolio sam ih da pošalju ovde neke testove da ih isprobamo, ali zabrana letova iz Kine je to otežala. Pravljenje testa može biti brže od razvijanja leka, jer takav test nije potrebno tako temeljno istražiti kao lek. To nije nešto što dajete pacijentu i deluje slično kao test za trudnoću, osim ako oralnom sluzom umesto mokraće. Ne znam koliko će test na kraju koštati. "

Da li ste imali sreće ili pameti kada ste napravili ovo otkriće?

U našoj prvoj studiji sa SARS-om, MERS-om i OC43, uradili smo pametan posao - pre izbijanja ove pandemije. I kasnije smo imali sreću da već imamo antitela koja se takođe vezuju za novi koronavirus. Stoga smo bili u prednosti ispred drugih, ali nesumnjivo ćemo razviti još više antitela protiv SARS2.

(Razgovarao: Marko de Haan, „Erazmusmagazin“)  

(NSPM, erasmusmagazine.nl)