Profesor Slobodan Čikarić: Za porast broja umrlih i obolelih od raka krivac je osiromašeni uranijum kojim smo bombardovani tokom NATO agresije

Radiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Slobodan Čikarić tvrdi da je za porast broja umrlih i obolelih od raka u Srbiji krivac osiromašeni uranijum, kojim smo bombardovani tokom NATO agresije.

Već godinama unazad, radiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Slobodan Čikarić prodrma javnost tvrdnjom da su ogroman porast obolelih i umrlih od raka u direktnoj vezi sa municijom od osiromašenog uranijuma, koja je te 1999. godine bačena uglavnom na jug Srbije i južnu srpsku pokrajinu.

Tako je i na nedavnoj konferenciji za štampu izneo podatke da je „Srbija prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka, a godišnje ta stopa raste u proseku 2,5 odsto, što govori da je problem malignih tumora kod nas veoma ozbiljan: po poslednjim zvaničnim podacima (za 2012. godinu) ukupan broj novoobolelih bio je 36.408, dok je umrlo 21.269 osoba”.

Javnost se ponovo podelila na dve grupe. Prva smatra da dr Čikarić plaši i uzbunjuje narod, jer po ovim kritičarima, u Srbiji se od raka sve više umire zbog kasnog otkrivanja bolesti, siromašnih uslova lečenja, pušenja, stresa i ostalih loših navika. U ovoj grupi preovlađuju lekari i zvanični predstavnici države.

Druga grupa veruje da doktor Čikarić jedini govori istinu o tome šta nam je bombardovanje NATO alijanse učinilo sa zdravljem i da se upustio u donkihotovski rat sa velikim silama.

– Nikada nisam kazao da je jedini razlog za povećanje broja obolelih od raka u Srbiji, Evropi i svetu osiromašeni uranijum, ali treba poznavati nekoliko stvari da bismo povezali osiromašeni uranijum s rakom uopšte i povećanje stope smrtnosti od raka. Potrebna su znanja iz nuklearne fizike, radiobiologije, epidemiologije, onkologije, čak i matematike. Za nastanak raka odgovorni su spoljni (egzogeni) i endogeni razlozi (to su geni koji utiču do 10 odsto na pojavu raka) – kaže za „Politiku” dr Čikarić.

On tvrdi da spoljašnji faktori na pojavu raka utiču 90 i više odsto.

– Ova bolest je prisutna za sve vreme postojanja složenih bioloških sistema na zemlji, od dinosaurusa do složenih civilizacija. Civilizacija 20. i 21. veka doprinele su svojim dostignućima da se u životnom miljeu čoveka pojave spoljašnji faktori rizika koji povećavaju broj obolelih od raka, što nije bio slučaj sa ranijim civilizacijama. Cigarete, alkohol, pesticidi, izduvni automobilski gasovi, ali i jonizujući zraci su vrlo značajni faktori rizika za nastanak raka. Oni dovode do pretvaranja zdrave u kancerogenu ćeliju i to se naziva kancerogenezom, a mutacija gena podrazumeva rađanje potomaka sa psihofizičkim malformacijama – ističe naš sagovornik.

On tvrdi da mnogi stručnjaci ne razumeju da kancerogeneza dugo traje: od trenutka dejstva kancerogenog agensa do kliničke manifestacije tumora protiču godine, što se naziva latentnim periodom.

– To je suština problema prisutnog u Srbiji kada govorimo o uranijumu 238. Latentni period za leukemiju i limfome jeste od pet do 10 godina, a za maligne tumore u proseku traje sedam i po godina. Za solidne tumore, koji čine 95 odsto svih malignih tumora, latentni period je od 10 do 20 godina. Na nas je bačeno 20 tona uranijuma, NATO alijansa nam je oficijalno kazala da je bačeno 10 tona. Vazdušne struje su raznele čestice raspršenog uranijuma po celoj Srbiji i Balkanu u martu, maju i aprilu 1999. godine, a i posle toga. Ko kaže da nema povećanja obolelih i u Grčkoj i Bugarskoj. Oni su beležili za 30 odsto povišeni nivo zračenja iznad prirodnog fona – tvrdi dr Čikarić.

Naš sagovornik kaže da za svoje tvrdnje pokriće ima u našem nacionalnom Registru za rak, koji vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Taj institut od 2001. do 2010. godine prati kretanje broja obolelih i umrlih od raka, na uzroku od pet i po miliona stanovnika i koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija. Analizirao je, kaže doktor Čikarić, tih 10 godina, i video da je na kraju 2010. godine broj novoobolelih od raka na 100.000 stanovnika (stopa incidencije) porasla 20 odsto, u proseku za dva odsto godišnje. Stopa smrtnosti se povećala za 25 odsto.

– Video sam da stopa smrtnosti raste brže nego stopa incidencije. Zatim sam izdvojio 17 tumora različitih lokalizacija, čija je stopa incidencije veća od 10 novootkrivenih slučajeva na 100.000 stanovnika. Posebno sam izdvojio leukemije i limfome, kao sistemska maligna oboljenja koja se razvijaju iz koštane srži i limfnog tkiva, koja su visoko osetljiva na radioaktivnost. Ovde povezujem uranijum i pojavu raka ovih tumora u Srbiji. Jer, do 2005. godine, imamo promene u povećanju učestalosti ovih tumora od dva do tri odsto godišnje. Već u 2006. godini, kada se završio latentni prosečni period od sedam godina, ova stopa skače na 18,4, a 2007. na 22 odsto, 2011. godine stopa iznosi čak 26 – objašnjava naš sagovornik.

Dr Čikarić nas ispravlja kada konstatujemo da se njegove kolege onkolozi ne slažu sa ovim njegovim stavovima i da kažu da plaši narod.

– Nisu to stavovi, to su podaci! Ne znam zašto bih bilo koga plašio, samo time što iznosim činjenice. Od 2006. godine enormno raste broj limfoma i leukemija. To može da se objasni samo dolaskom spoljašnjeg faktora, u vidu uranijuma, koji je u kratkom periodu došao i prekrio celu Srbiju – odgovara dr Čikarić.

Na pitanje zašto ostali onkolozi i struka o ovome ćute, dr Čikarić odgovara da je to zato što neće da se udubljuju u prave razloge, a ove svoje podatke izneo je i na sastancima Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva i na Sekciji za radioterapiju, stručnom skupu onkologa, a napisao je i knjigu o tome.

– Oni koji su nas bombardovali uranijumom naravno neće da priznaju ove posledice. Napisao sam članak u kome sam zatražio da Srbima daju odštetu isto kao što su mornarima u Fukušimi (nuklearka u Japanu u kojoj je zbog cunamija došlo do izlivanja radioaktivnih materija) dali po dva miliona dolara odštete, samo zato što su osam dana bili u zoni visokog rizika, a naš narod je pod osiromašenim uranijumom bio tri meseca – navodi naš sagovornik.

Profesor Čikarić nastavlja da ređa podatke: od 2001. do 2005. od raka su obolele 159.264 osobe, od 2005. do 2010. godine – čak 174.426 građana Srbije! Razlika je 15.164 novoobolelih od raka za samo pet godina u Srbiji koja, ističe on, ima 7,2 miliona stanovnika.

Dr Čikarić kaže da ovi podaci naravno ne znače da ćemo svi u Srbiji umreti od raka, već da njegova priča ima zadatak da ukaže na to da je posle NATO agresije povećan broj obolelih i umrlih. I da za to neko treba da odgovara.

Amerikanci i Italijani negiraju vezu uranijuma i vojnika obolelih od leukemije

Prema podacima italijanskog Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, više od 300 italijanskih vojnika koji su bili pripadnici NATO trupa na Kosovu, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo. Međutim, vlasti u Rimu uporno odbijaju da priznaju ove tvrdnje i bilo kakvu odgovornost, negirajući vezu između raka i osiromašenog uranijuma.

Ipak, italijanski vojnici KFOR-a ne odustaju od pokušaja da ovu vezu dokažu, pa je pre dve godine, u aprilu 2013. godine, tužilaštvo u Italiji pokrenulo istragu zbog sve većeg broja vojnika obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama.

U januaru 2001. Pentagon je saopštio da godinu dana nakon bombardovanja ovom municijom (u martu 2000. godine), na Kosovu nema tragova osiromašenog uranijuma. Amerikanci su zahvaljujući iskustvu iz Pustinjske oluje, preduzeli opsežne mere zaštite svojih marinaca tokom bombardovanja Kosmeta 1999. godine. Na internetu se mogu naći podaci da je američkim vojnicima, kada su se vratili sa Kosmeta, bilo zabranjeno da budu davaoci krvi.

Olivera Popović

(Politika)