Privatni penzioni fondovi "na nuli"

U Srbiji je 150 hiljada ulagača u penzijske fondove prošlo je bolje od onih koji su ulagali u investicione. Ulozi u penzijskim fondovima održavaju se oko početne vrednosti. Od njih deset, samo su tri na dobitku. Posle velikog pada u prošloj godini, njihove investicione jedinice blago rastu.

Privatni penzijski fondovi, koje i zakon obavezuje da ulažu u sigurno, već na prvoj aukciji, kupili su gotovo 20 odsto nove serije državnih zapisa. Njihove investicione jedinice blago rastu, posle velikog pada u prošloj godini.

U Srbiji je 150 hiljada ulagača u penzione fondove prošlo bolje od onih koji su ulagali u investicione.

Ulozi, povereni investicionim fondovima, najčešće su prepolovljeni, dok se u penzionim održavaju oko početne vrednosti, sa izuzetkom jednog čija je jedinica skočila gotovo 30 odsto.

Iako je ideja privatnih penzijskih fondova stalno ulaganje i umešan obrt novca, najbolje su prošli oni koji nisu mnogo eksperimentisali, već su poveren novac oročili kod banaka.

"Cilj društava za upravljanje fondovima nije da ulažu bankarske depozite, ali ovo je zaista jedna teška situacija pogotovo u zemlji kao što je naša kada vi na tržištu nemate dovoljno finansijskih instrumenata", kaže direktorka "Rajfajzen futre fonda" Snežana Ristanović.

Fondovi su ranije tražili zakonske izmene koje bi im dozvolile da više novca ulažu u akcije, sada se slažu da je Narodna banka dobro uradila što to nije dozvolila, jer je indeks najprodavanijih akcija na berzi u prošloj godini pao čak 75 odsto, dok je pad fondeksa, zajedničkog indeksa penzionih fondova, bio 10 puta manji.

"Kao supervizor nismo tu da pravimo popuste, da relaksiramo oblike ulaganja na uštrb kvaliteta ulaganja, jer onda zista ne možemo obezbediti što je cilj svih građana, a to je sigurnost njihove imovine", rekla je viceguvernerka NBS Mira Erić Jović.

U fondovima se sada zalažu za zakonsko povećanje ulaganja u bankarske depozite. Od države očekuju i da podstakne izdavanje kvalitetnih hartija od vrednosti, poput opštinskih obveznica u koje bi najradije ulagali povereni novac.

Sa velikim očekivanjima na naše tržište su došla čak tri slovenačka fonda.

Miloš Škrbić iz "Garant penzijskog fonda" kaže da se Srbija predstavlja kao zemlja koja omogućava "nekakvo napredovanje". Ona je tri-četiri puta veća od Slovenije i Škrbić očekuje za devet godina bolji rezultat nego u Sloveniji.

Od 10 penzijskih fondova kod nas, samo su tri na dobitku. Kada bi neki od ulagača u "Rajfajzen fond" sada namirio 53 godine, koliko je neophodno da postane penzioner, imao bi najveću dobit 11,5 odsto, u "Garant fondu" 3,3 a u "Delta đeneraliju" 2,3 odsto. U ostalim fondovima se ne bi ovajdili.

Ipak, ovo je dugoročno ulaganje a naši fondovi su imali peh da se već u drugoj godini postojanja suoče sa globalnom finansijskom krizom.

(RTS)