Preminuo Jevgenij Primakov - od protivnika do bliskog Putinovog savetnika

Jevgenij Primakov, sovjetski i ruski državnik, preminuo je u 85. godini života. Primakov će u knjizi istorije ruske politike ostati upamćen kao izuzetno poštovana figura, naučnik i izvanredan državnik. Zvanični Kremlj, na čelu sa Vladimirom Putinom, izrazio je najdublje saučešće zbog smrti bivšeg premijera.

Primakov je bio šef ruske diplomatgijen od januara 1996. do septembra 1998. kada je postao premijer Rusije.

Na čelu ruske vlade je bio do maja 1999. godine.

Bio je u predsedičkom savetu Mihaila Gorbačova 1990. i 1991. Takođe je imao i visoku poziciju u KGB-u, a posle formiranja Ruske Federacije bio je direktor spoljne obaveštajne službe SVR od 1991. do 1996.

Primakov je rođen 1929. u Kijevu odakle se njegova porodica preselila u Tbilisi (Gruzija) gde je Primakov proveo detinjstvo. Diplomirao je na moskovskom državnom univerzitetu.

Karijeru je započeo kao novinar, prošavši put od izveštača Državnog radija i televizije do komentatora u listu „Pravda”. Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, u vreme arapsko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, radio je kao dopisnik iz ratom zahvaćenog područja. U to doba svoju sudbinu tesno je povezao sa naukom.

Pošto je doktorirao iz oblasti ekonomskih nauka, s dobrim znanjem engleskog i arapskog jezika, postao je dopisni, a potom i redovni član Akademije nauka, zatim stupio na čelo Instituta za orijentalistiku i Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose. Krajem 80-tih aktivno se uključio u politiku.

U vreme vladavine Mihaila Gorbačova član je najviših državnih institucija. U vreme vladavine Borisa Jeljcina bio je na čelu ruske spoljne obaveštajne službe, zatim na čelu ministarstva inostranih poslova.

Od septembra 1998. do maja 1999. vršio je funkciju premijera Ruske Federacije. Početkom novembra 2004. svedočio je pred haškim tribunalom u korist odbrane Slobodana Miloševića.

Tako je govorio Primakov - Jeljcin mi nije ni reč rekao kad sam otkazao posetu Vašingtonu

Bivši ruski premijer Jevgenij Primakov, koji je danas preminuo u 86. godini života, ostaće upamćen u srpskoj javnosti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu kad je 24. marta 1999. čuo za početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

„Nije mi ni reč rekao (Jeljcin) kad sam se vratio. Kad sam ga telefonom iz aviona obavestio da se vraćam, pitao me je imamo li goriva do Moskve. I to je sve“, naveo je Primakov u intervjuu koji je 2009. godine dao glavnoj urednici Sputnjika Ljubinki Milinčić.

Bivši ruski premijer je tada objasnio da ne veruje da je realno vraćanje pregovorima o Kosovu i Metohiji i na stanje pre proglašenje nezavisnosti, ali da treba rešavati pitanja koja se mogu rešiti, a jedno od njih je da severni deo Kosova treba dati Srbima.

„Ja ne verujem da se stvar može realno vratiti na pregovore, na stanje pre nego što je objavljena nezavisnost Kosova i priznata od mnogih, uključujući Crnu Goru i Makedoniju“, rekao je Primakov.

Bivši ruski premijer tada je rekao da smatra da je veoma dobro što je Srbija postavila pitanje Kosova pred Međunarodni sud pravde UN, za šta su mnogi glasali, ali da se postavlja pitanje šta dalje.

„Mislim da sada treba rešavati one probleme koji se mogu rešiti. Jedan od njih je, možda, predaja severnog dela Kosova Srbima“, kazao je Primakov.

Primakov je bio predsednik ruske Vlade u vreme kada je u martu 1999. godine NATO započeo bombardovanje SR Jugoslavije. On smatra da je Moskva tada „maksimalno pomogla Jugoslaviji, naravno, u okviru svojih mogućnosti".

„Ne može se o svemu govoriti za novine, ali, verujte mi, nismo nijednom otišli u Beograd praznih ruku“ rekao je Primakov, premijer u vreme dok je ruski predsednik bio Boris Jeljcin.

(Tanjug-Sputnjik)