Preliminarni rezultati izbora u Francuskoj: „Nacionalno okupljanje“ vodi sa 34,2%, „Novi narodni front“ ima 29,1%, dok alijansa „Zajedno“ predsednika Makrona ima 21,5% glasova birača. Najveća izlaznost u poslednjih nekoliko decenija

Prema prvim, preliminarnim procenama,, u prvom krugu vanrednih parlamentranih izbora u Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojilo je 34,2 odsto glasova, krajnje levičarski Novi narodni front 29,1, a alijansa Zajedno predsednika Makrona 21,5 procenata.

Iako ove brojke pokazuju široku izbornu dinamiku, one ne odražavaju nužno konačan ishod s obzirom da postoji 577 glasova biračkih jedinica – i drugi krug narednog vikenda.

U Francuskoj su u 20 sati zatvorena birališta u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora na kojima pravo glasa ima više od 49 miliona građana koji biraju 577 poslanika Nacionalne skupštine.

Na parlamentarne izbore do 17 sati izašlo je 59,39 odsto birača, što je rekordna izlaznost u prvom krugu od 1978. godine kada je izlaznost bila 68 odsto, prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema procenama instituta za ispitivanje javnog mnjenja Elabe, izlaznost bi do 20 sati mogla da iznosi 69,5 odsto.

Izbore, koji bi prvi put posle Drugog svetskog rata, mogli da dovedu na vlast krajnju desnicu, raspisao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon ubedljive pobede desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) nad njegovim centrističkim savezom na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna.

Na birališta izašlo 20 odsto građana više nego 2022.

Francuzi glasaju u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, koje je francuski predsednik Emanuel Makron iznenada raspisao nakon loših rezultata njegove stranke na izborima za Evropski parlament. Predizborne ankete javnog mnjenja daju prednost Nacionalnom okupljanju Marin le Pen. Do 17 časova glasalo je 59,39 odsto upisanih birača, što je za gotovo 20 procenata više nego na prethodnim izborima 2022. godine.

Do 17 časova glasalo gotovo 60 odsto birača

Prema podacima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, do 17 časova na birališta je izašlo 59,39 odsto upisanih birača, prenosi Frans TV.

U odnosu na parlamentarne izbore 2022. godine, izlaznost je veća za gotovo 20 odsto, pošto je tada do 17 časova glasalo 39,4 odsto.

Žan Lik Melanšon glasao u Parizu

Osnivač levičarskog pokreta "Pobunjena Francuska" Žan Lik Melanšon glasao je u 10. pariskom arondismanu.

Lepenova glasala u svom uporištu

Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen glasala je takođe na severu Francuske, u svom uporištu, Enen Bomonu.

Makron glasao na severu Francuske

Predsednik Emanuel Makron glasao je u Tukeu, u departmanu Pa d Kale na severu Francske, zajedno sa svojom suprugom Brižit Makron.

Izlaznost do podne veća od 25 odsto

Na francuskim parlamentarnim izborima do podneva je glasalo 25,9 odsto birača, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na izlaznost u isto vreme na izborima 2022. godine, preneo je Figaro. Na izborima 2022. godine do podneva je glasalo 18,4 odsto birača.

Veća izlaznost u isto vreme zabeležena je jedino 1981. godine kada je glasalo 27,6 odsto birača.

Izuzev nekih prekomorskih teritorija, gde je glasanje počelo u subotu, biračka mesta otvorena su jutros u 8 časova.

Više od 49 miliona građana Francuske na parlamentarnim izborima ima pravo glasa, a u prvom krugu izbora biraće 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta.

Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

Za poslanika može biti izabran već u prvom krugu onaj koji osvoji 50 odsto glasova izašlih birača ako je na biračko mesto izašlo najmanje 25 odsto broja upisanih birača.

Na drugom krugu glasanja, koji je zakazan za 7. jul, ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova osvojenih u prvom krugu.

Sve predizborne ankete daju prednost Nacionalnom okupljanju, čiju listu predvodi 28-godišnji Žordan Bardela.

Da li će doći do koahabitacije

Ako na izborima Nacionalno okupljanje ili levičarska koalicija Novi narodni front osvoji apsolutnu većinu, Emanuel Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije.

Pobednička koalicija će potom izabrati svoje ministre, odnosno nastupiće kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

U slučaju da nijedna koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, koalcija sa najviše mandata moraće da sklapa saveze da bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Ko su "autsajderi"

Prema anketi instituta IFOP-Fiducial-Sud Radio od 26. juna, Nacionalno okupljanje osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija sa 28,5 odsto i koalicija Makrona sa 21 odsto.

U prvom krugu, prema anketama, desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru osvojiće tek šest odsto glasova.

Alijansa Zajedno je "autsajder" na parlamentarnim izborima, a na njeno formiranje pozvao je francuski predsednik nakon što je njegova stranka Preporod pretrpela poraz Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament.

"Opasnost od konflikta"

Makron je nedavno upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku ili krajnje levičarsku stranku dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.

Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ako pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.

Žordan Bardela, koji predvodi Nacionalno okupljanje, na televizijskog debati sa Atalom je pak rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.

Briselski portal Politiko ocenjuje da su ovo izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

(RTS, RT, agencije)