Predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku: “BiH, Srbija, Hrvatska i Crna Gora govore istim jezikom”

Deklaracija o zajedničkom jeziku, koja je izazvala buru u regionu, posebno Hrvatskoj, predstavljena je danas u Sarajevu, a u 18 sati je javna debata o ovoj temi na koju mogući doći svi zainteresovani građani. Deklaraciju o zajedničkom jeziku koja je rezultat dvogodišnjeg rada beogradskog Udruženja Krokodil, Udruge Kurs iz Splita, podgoričkog Centra za građansko obrazovanje (CGO) i PEN centra BiH iz Sarajeva, on-lajn je potpisalo oko dve hiljade osoba od kako je sinoć objavljena na internetu, rečeno je danas na zvaničnom predstavljanju tog dokumenta u Sarajevu.

- To dokazuje da je to pitanje koje nas grebe, jer je količina reakcija na Deklaraciju ogromna - rekao je na konferenciji za novinare pisac iz Srbije Vladimir Arsenijević iz udruženja Krokodil.

On je istakao da se u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori govori jednim jezikom koji svi razumeju, a da je to opet jezik koji je "formalizovan kao četiri nezavisna jezika".

Arsenijević je ocenio da je rasprava o ovom pitanju bila sveobuhvatna i da je na kraju to pitanje svedeno na konstataciju "car je go", odnosno na činjenicu da "svi znaju o čemu se radi, ali da svi iz različitih razloga, iza kojih stoje politički motivisani razlozi, pristaju na realnost koja ne odgovara elementarnoj logici".

Prema njegovim rečima, ova Deklaracija je namenjena pre svega mladima, kako bi se u budućnosti desile pozitivne promene u društvima četiri države.

Iza inicijative ne stoji politika

Ivana Simić-Bodrožić, linvgistkinja i književnica iz Hrvatske, kazala je da iza ove inicijative ne stoji nijedna politička institucija niti bilo čija finansijska podrška, već "ubeđenje i kredibilitet" ljudi koji su inicirali donošenje Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Ona je istakla da "ako se međusobno razumemo, onda to znači da se radi o jednoj lingivističkoj osnovici i da niko nikome ne želi uskratiti ili zabraniti jezik".

- Proteklih godinu dana održano je niz ekspertskih konferencija u Podgorici, Splitu, Sarajevu i Beogradu, koje su pokazale ono sto su lingvisti tvrdili, a to je da se u zemljama regiona, Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori, govori jednim jezikom, rekla je profesorka Rajka Glušica.

Glušica za regionalnu N1 tv kaže da su ekspertske konferencije bile veoma uspešne.

- Pokazalo se ono što su lingvisti tvrdili - radi se o jednom zajedničkom jeziku. Cilj tih konferencija nije bio deklaracija, već se to desilo spontano na konferenciji u Sarajevu kada je to predložila grupa mladih ljudi - rekla je Glušica.

Ona je istakla da je 30 eksperata iz regiona preuzelo kreiranje deklaracije i ono što će danas predstaviti je plod studioznog rada.

- Mi imamo jedan zajednički standardni jezik policentričnog tipa. To su činjenice koje je lingvistika kao nauka davno pokazala. Policentrični jezik je jezik koji je jedan, ali standardizuje se u različitim državama i narodima. Naziv jezika je drugi problem. Različiti jezici sugerišu različitost. Jedan je jezik iako ga standardizuju i koriste različiti narodi u različitim državama. Deklaracija ne govori ništa o imenu, već je cilj podržati ljude koji svojim očima vide da je to jedan jezik jer se svi razumemo - objasnila je Glušica.

Deklaracija o zajedničkom jeziku je, prema njenim rečima, glas razuma, glas borbe i otpora prema političkim manipulacijama jezikom.

- U ligvistici je sve jasno. Da se lingivisti pitaju niko ne bi rekao da su to 4 različita jezika. Jezik je moćno sredstvo za manipulaciju, ali političke i nacionalističke elite su koristile jezik za dokazivanje identiteta, a ne za njegovu osnovnu funkciju. Jezik je sredstvo komunikacije. Ako se mi dobro sporazumevamo, onda mi govorimo jednim jezikom - smatra profesorka.

Upitana da li ova Deklaracija o zajedničkom jeziku ima potencijal da se suprotstavi praksi razdvajanja dece u školama, takozvanim dvema školama pod jednim krovom, Glušica kaže:

- To je jako loša praksa i naša želja je bila da jasno i glasno kažemo da se radi o jednom jeziku i da ne razdvajaju đecu, a da je razlog jezik. Razdvajati decu je veoma loše. Priča o različitim jezicima će za posledicu imati stvaranje malih nacionalista. Ako deci predajete u različitim učionicama, oni kada izađu će sigurno biti mali nacionalisti. To nikome ne odgovara, osim politici. Deklaracija je podrška svim ljudima, to je jedan stav koji će ohrabriti sve ljude koji vide da je to jedan jezik. Iza nas ne stoje institucije, osim zdravog razuma - rekla je ona.

(Tanjug)