Predsednik Matice srpske: U Vojvodini neki zdušno rade na tome da se otvori žarište slično kosovskom

Kada bismo, tragom ideje o istoriji kao učiteljici života, budućnost umeli da čitamo iz sopstvene prošlosti, pouku o srpskom jedinstvu i slozi mogli bismo da prepoznamo i u priči o šestorici trgovaca i jednom pesniku i advokatu iz Pešte. Oni su 1826. godine osnovali Maticu srpsku, prvu književnu, naučnu i kulturnu instituciju u našem narodu.

Matičini osnivači ponikli su sa različitih prostora - Jovan Demetrović (Dalmacija), Petar Rajić (Banat), Andrej Rozmirović (Srem), Josif Milovuk (Slavonija), Jovan Hadžić (Bačka), Gavrilo Bozitovac i Georgije Stanković (Pešta). Svi su, uprkos velikim razlikama, pa i međusobnim svađama, bili duboko svesni potrebe celovitosti i jedinstva Srpstva.

- Takva formula dragocena bi nam bila i danas - ukazuje dr Dragan Stanić, nedavno izabrani predsednik Matice srpske. - Kada bismo takvo duhovno jedinstvo i saborni duh uspeli da izgradimo danas, daleko lakše bismo rešavali probleme na planu očuvanja naše kulturne, pa i državne celovitosti. Kosovska iskušenja su krajnje drastična, ali i u Vojvodini neki političari zdušno rade na tome da se u budućnosti otvori novo žarište nalik na kosovsko.

* Kada smo i zašto izgubili nacionalno samopoštovanje i veru u sopstvene vrednosti i tradiciju?

- Kada su Srbi u 19. veku počeli da obnavljaju svoju državu morali su da slamaju mnoge otpore, pre svega turske, ali i austrijsko-nemačke. Kako tada, tako i danas mi tražimo formulu svog opstanka. Danas imamo i dodatnu otežavajuću okolnost - američki uticaj na Evropu i Balkan. U dugotrajnim pritiscima kojima smo bili izloženi mi kao da zaboravljamo da jesmo stari evropski narod sa snažnim kreativnim duhom, koji smo tokom istorije ispoljili. Za razliku od Srbije, ostale države koje su nastale na zgarištu Jugoslavije nemaju takve probleme sa velikim silama. One, štaviše, imaju veću ili manju podršku velikih sila.

* Šta nam je činiti?

- U takvim okolnostima treba da vrlo jasno definišemo naš nacionalni interes, od kojeg nećemo odstupati ni po koju cenu, kao što moramo znati šta jeste nekakav prostor za mogući razgovor. Pritom, moramo neprestano tragati za realnim i održivim sistemom ciljeva i vrednosti. Kada je u pitanju kultura, naš primarni cilj mora biti izgradnja i očuvanje celovitosti srpskog duhovnog prostora bez obzira na to što je naš narod rasut u nekoliko država.

* Jeste li vi među onim Srbima koji oslonac vide u uzdignutoj Rusiji?

- Nije reč ni o kakvoj nekritičkoj rusofiliji, ali „Milosrdni anđeo“ ne bi mogao da se 1999. godine tako nemilosrdno obruši na nas da u to vreme Rusija nije bila toliko slaba da ništa ozbiljnije nije ni mogla da učini. Tu su se stvari u međuvremenu promenile, Rusija se vraća svojim temeljima i naći će načina da se sporazume sa Evropom. U tom kontekstu mi treba da zasnujemo svoju stratešku poziciju i obezbedimo za sebe povoljniji tretman.

* Kako objašnjavate posprdan, nipodaštavajući odnos nekih savremenih intelektualaca prema srpskim kulturnim vrednostima?

- Nama je neophodno da suštinski prevladamo fragmentarnost i deformisanost slike koju o sebi negujemo. Da izgradimo nacionalnu i kulturnu samosvest, koja će jasno sagledati sve one vrednosti koje je naš narod postigao tokom viševekovnog trajanja. Kada to uspemo, lakše ćemo se otvoriti prema razvojnim procesima u budućnosti jer ćemo znati da imamo dobro i zdravo stablo na koje možemo postavljati nove kaleme.

* Imamo li povoda za kompleks niže vrednosti u poređenju sa drugim narodima?

- Nemamo. Mi smo rame uz rame sa drugim evropskim narodima, a razlikuje nas samo to što u jednom dužem periodu nismo imali svoju državu, pa smo zaostajali u razvoju. U tom vakuumu izgubili smo negde samopoštovanje, koje nam manjka i danas. To što danas ne umemo dovoljno vešto da pravimo veš-mašine ili automobile nije razlog za defetizam nego za nova pregnuća. Treba da vidimo šta najbolje radimo i šta drugi kod nas cene, pa da se na to koncentrišemo.

* Da li je to dovoljno u vreme kada ala globalizacije guta i veće i samosvesnije nacije od naše?

- Proces globalizacije, pod novim imenom i pod novim istorijskim okolnostima, prikriva stare procese izgradnje velikih imperija. Takvi procesi podrazumevaju koliko realizaciju političko-ekonomskih interesa velikih sila toliko i razbijanje malih naroda. Mi zato ne bismo smeli da srljamo u globalizaciju, nego da izgradimo promišljenu strategiju, koja će se suočiti sa prednostima i manjkavostima tog procesa. Ukoliko ne budemo imali jasno definisane svoje nacionalne interese i ako ne budemo umeli da ih racionalno i realno zaštitimo, izaći ćemo iz ovih procesa kao veliki gubitnici.

* Kako u svemu tome sačuvati nacionalni identitet?

- Ako budemo imali dovoljno vere u sopstvene kreativne potencijale, koje treba da negujemo sa punom pažnjom, sačuvaćemo se. U tom smislu, podsticaji nam dolaze od velikih stvaralaca, i to ne samo od književnika i umetnika. Iako nismo dovoljno u prošlosti, pa ni danas, podsticali vrhunski naučni rad, iz našeg naroda potekli su blistavi umovi poput Tesle, Milankovića i Pupina. Velike stvaralačke rezultate moramo prepoznati i u našem jeziku i pismu. Na srpskom je stvoren jedan od najrespektabilnijih korpusa usmene književnosti, kakvi su ostvarili samo najstariji, veliki narodi. Naše pismo ćirilica je sa Vukovom reformom postiglo najvišu meru savršenstva u realizaciji načela „piši kao što govoriš“. Zato moramo da negujemo i ukupno duhovno, svetosavsko nasleđe.

* Iako je pre 186 godina Matica zamišljena kao institucija koja se bavi strateški važnim poslovima izdavaštva, nauke i kulture, politika se ipak uvek bavila Maticom. Jeste li vi to osetili u prva dva meseca predsedničkog mandata?

- Matica srpska starija je i od obnovljene srpske države. Baš zbog toga što se bavi poslovima od najvećeg nacionalnog značaja, svaki ozbiljan političar trebalo bi da zna da je dobar odnos prema Matici od velikog interesa za kompletno srpsko društvo. Zato je vrlo loš signal kada neki od relevantnih državnih funkcionera tokom svog mandata nijednom ne posete ovu instituciju i ne nađu za shodno da o duhovnim, kulturnim vrednostima ne porazgovaraju sa onima koji o tome brinu.

* Zašto je ime bivšeg ministra nauke Božidara Đelića, kako vi obično kažete, „crnim slovima ubeleženo u novijoj istoriji Matice srpske“?

- On je, nažalost, 2009. godine ukinuo finansiranje Srpske enciklopedije upravo u trenutku kada je trebalo da završimo prvu knjigu ovog velikog projekta, o kojem brinu Matica, SANU i Zavod za udžbenike. Posle tog kritičnog perioda usledilo je objavljivanje dveju knjiga (slova A i B) 2010. i 2011. godine, a do kraja 2012. završićemo i narednu knjigu (slovo V). Sva do sada uložena sredstva mi smo u potpunosti opravdali.

* Kako tumačite činjenicu da dok republika finansira Srpsku enciklopediju, pokrajinska vlast gura izradu Enciklopedije Vojvodine?

- Pokretanje te enciklopedije, kao i osnivanje VANU, prvenstveno je politička odluka, koja treba javnosti da ispostavi simbole vojvođanske državnosti. Sa stanovišta enciklopedistike, rad na Enciklopediji Vojvodine predstavlja nepotreban trošak, jer sve podatke o pokrajini sadržavaće Srpska enciklopedija.

* Predsednik VANU predlagao je drugačiju vrstu uštede - da se iz Srpske enciklopedije izostave podaci o pokrajini jer će biti sadržani u vojvođanskoj enciklopediji.

- Takav predlog ne može drugačije biti ocenjen nego kao pokušaj razbijanja celovitosti srpskog kulturnog prostora. Opet u simboličkom smislu, ali i sasvim praktično, to predstavlja isprobavanje otpornosti ne samo našeg naučnog nego i političkog i državnog korpusa. Velikim, pogubnim događajima u istoriji uvek prethodi unošenje idejne pometnje u glave ljudi. Stara antička poslovica glasi: kad bogovi hoće nekog da unište, prvo mu oduzmu pamet!

* Kako će izgledati vaša saradnja sa pokrajinskim političarima iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja se zalaže da se Ogranak SANU izmesti iz Novog Sada jer ovde već postoji VANU?

- Očekujem tu saradnju sa nadom da će ljudi na važnim državnim funkcijama umeti da odmere šta predstavlja društveno relevantan rad u oblasti kulture.

* Može li se opipljiva, a neprirodna netrpeljivost između Beograda i Novog Sada, koja je podsticana naročito u poslednjoj deceniji, poništiti izbalansiranom politikom?

- U ovom trenutku nama jeste preko potrebna izbalansirana politika prema Vojvodini. Krajnje je štetna kruta centralizacija, ali, isto tako, nema logike da pokrajina ima zakonodavnu nadležnost ili da dobija neke izrazitije elemente državnosti.

SRPSKI BIOGRAFSKI REČNIK

* Ko će, posle akademika Čedomira Popova, dobiti značajan zadatak da nastavi rad na Srpskom biografskom rečniku?

- Akademik i predsednik Matice srpske Čedomir Popov bio je osnovni strateg tog poduhvata. Pronaći nekoga ko bi to činio sa toliko znanja i stručnih kompetencija, a uz to i entuzijazma, nesebičnog pregnuća i ljudske topline, unapred se čini nemogućim poduhvatom. Moraćemo ipak da nađemo nekoga ko će brinuti da započeti poslovi dođu do konačnog, željenog cilja. U Matici se ništa ne odlučuje na brzinu, pa će se i o ovome odlučiti nakon pažljivih konsultacija.

PESNIK NEGRIŠORAC

Profesor dr Dragan Stanić rođen je 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet završio je u Novom Sadu, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije. Pod pseudonimom Ivan Negrišorac autor je 10 knjiga pesama, jednog romana, dveju književnokritičkih studija, dveju drama. Dobitnik je više književnih nagrada: Zmajeva nagrada, Žička hrisovulja, nagrada „Branko Ćopić“, „Rade Drainac“, „Đura Jakšić“, Gračanička povelja...

Jovanka Simić

(Večernje novosti)