Хроника | |
Православни верници обележавају Велики петак, дан Христовог страдања и распећа |
![]() |
петак, 26. април 2019. | |
Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају ускршња јаја. На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
![]() Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости. Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је, највероватније увела црква, у 16. веку. Да су се јаја украшавала у том периоду, потврђују и турски извори који бележе обавезу, да се спахији, поводом хришћанског Ускрса, донесе на дар три, пет или 10 ускршњих јаја. Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најродоснији празник - Ускрс. У неким крајевима се зато данас пали ватра да би све зло изгорело, а и пост на води носи прочишћење како би душа и тело били достојни жрве Христове, чије се толико страдање, само васкрсењем могло наградити. (РТС) |