Pravoslavni vernici danas slave Božić, Patrijarh Irinej služio liturgiju u Sabornoj crkvi

Beograd -- U Srbiji se danas proslavlja Božić. U Sabornoj crkvi u Beogradu liturgiju je služio poglavar patrijarh Irinej, a u Gračanici vladika raško-prizrenski Teodosije.

U Sabornoj crkvi su prisustvovali predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i predstavnici Islamske zajednice Srbije.

Vernici su pristizali na liturgiju u nešto manjem broju nego ranijih godina.

Patrijarh Irinej u ponedeljak je osveštao badnjak na Svetosavskom platou, nakon čega je u Hramu Svetog Save održana večernja liturgija uoči Božića.

"Badnji dan je naš sveopšti praznik, stari praznik koji smo nasledili od naših praotaca koji su imali svoje simbole i signale, dok još nisu bili hrišćani", rekao je Irinej u obraćanju okupljenima, kojih je bilo oko 500.

Patrijarh je istakao da je badnjak "čvrsto drvo koje ima jak žar i jak plamen", čija svetlost treba sve da ispuni ljubavlju prema sebi, bližnjima, ali svim drugim ljudima.

Proslava Božića u Kosovskoj Mitrovici

Pravoslavni vernici u Kosovskoj Mitrovici prisustvovali su božićnoj liturgiju u hramu Svetog Dimitrija a potom su organizovano u pratnji policije posetili hram Svetog Save u južnom delu grada.

Božićna liturgija služena je i u hramu Svetog Save koji je stradao tokom martovskog nasilja na Kosovu 2004. godine a protojerej stavrofor Milija Arsović pozvao je Srbe na slogu i jedinstveno “kako bi imali dobro od Boga”.

On je kazao da Srbi žele da budu jedinstveni oko svoje crkve i u svojoj veri, zatraživši “da ono što je naše bude naše” i da hram Svetog Save opet bude kakav je bio pre 2004. godine a da se pravoslavno groblje u južnom delu Mitrovice ne skrnavi.

Tražimo da pored našeg hrama bude obnovljen i parohijski dom, da se uzurpirana imovina koja se nalazi u južnoj Mitrovici vrati crkvenoj opštini. Ne tražimo ništa što nije naše i što nam ne pripada", rekao je Arsović.

Među nešto više od 100 vernika koji su autobusima uz pratnju policije prisustvovali službi u hramu Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice bila je i Slavica Jargić, za koju je Božić veliki praznik.

„Radujem se što sam danas ovde videla mnogo mladih, što znači da kada ne budemo mogli mi stariji da dolazimo, da će imati ko to da radi umesto nas. Volim da dolazimo bez policijske pratnje kao nekada, a ja se nadam da će ubrzo nešto da se reši i da mi ovde možemo doći kada god poželimo", rekla je ona.

Miljana Boškoćević iz Kosovske Mitrovice izjavila je da je sa prijateljima došla u hram Sv. Save kako bi prisustvovala božićnoj službi, da joj je drago što je tu i da se nada da će još dugo dolaziti.

Među onima koji su posetili hram bila je i predstavnica Vladine Kancelarije za KiM Zlata Radovanović koja je u ime Kancelarije čestitala vernicima praznik, poželevši im da ovu godinu provedu u zdravlju i budu bezbrižniji nego u prethodnoj.

"Nadam se da će naši građani izdržati sva iskušenja na koja naiđu i iz njih izvući pouke, a to je moguće, što dokazuje i današnji dan koji pokazuje da se ovaj hram polako ali sigurno obnavlja i da će do idućeg Božića, nadamo se, biti obnovljen u potpunosti", rekla je ona.

Prazničnoj atmosferi u hramovima u Kosovskoj Mitrovici doprinelo je pojanje crkvenog hora “Branislav Nušić”.

I u ostalim crkvama i hramovima na Kosovu na prigodan način obeleženo je Hristovo rođenje a pročitana je i poslanica patrijarha srpskog Irineja.

Pravoslavnim vernicima čestitke povodom Božića uputila je „direktorka Administrativne kancelarije kosovske vlade“ Adrijana Hodžić.

Hodžić je vernicima u čestitki poželela da im Božić donese mir i blagostanje.

Čestitke povodom Božića uputio je i „zamenik kosovskog premijera“ Slobodan Petrović koji je vernicima poželeo mir i da ovaj veliki hrišćanski praznik bude podstrek i osnaženje vere za najviše ljudske vrednosti, poštovanje, toleranciju i uvažavanje različitosti.

Petrović je dodao da očekuje da će u ovoj godini svi raditi u pravcu jačanja kvaliteta života svih građana koji žive na Kosovu.

Episkopi Irinej i Porfirije u Novom Sadu

U Novom Sadu danas je obeležen Božić a Božićnu liturgiju u Sabornom hramu služili su episkop bački Irinej i vikarni episkop jegarski Porfirije, uz učešće novosadskog sveštenstva i pojanje Hora Saborne crkve Sveti Georgije.

Pred mnogobrojnim vernicima pročitana je božićna poslanica patrijarha srpskog Irineja i arhijereja Srpske pravoslavne crkve.

Na kraju božićnog bogosluženja obavljeno je pričešće vernika.

Banjalučke ulice puste

Vladika banjalučki Jefrem je u ponoć u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci povodom Božića služio svetu arhijerejsku liturgiju.

Posle liturgije, vladika Jefrem čestitao je vernicima praznik tradicionalnim pozdravom "Mir Božiji, Hristos se rodi".

Pročitana je i Božićna poslanica srpskog patrijarha Irineja.

Prazničnim bogosluženjima, Božić je obeležen i u ostalim pravoslavnim crkvama širom Republike Srpske, kao i u Federaciji BiH.

Pravoslavni vernici Božić proslavljaju u krugu porodice, pa su banjalučke ulice od jutros puste.

Pravoslavni vernici danas slave Božić

Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Hristovog, danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju Julijanski kalendar.

Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom Božićnom liturgijom u Hramu Svetog Save u Beogradu, koju je služio episkop remezijanski Andrej. Patrijarh srpski Irinej služi jutarnju Božićnu liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Liturgiji prisustvuje i premijer Ivica Dačić.

U božićnoj poslanici, patrijarh Irinej podseća na vekovno otimanje Kosova i Metohije od Srbije i sadašnja stradanja i nepravdu, ali i poziva na mir.

"Danas, kada slavimo rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božiji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božije, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan", poručio je patrijarh.

Centralna proslava Božića na Kosmetu održaće se u manastiru Gračanica, dok će patrijarh predvoditi liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od Istoka prema Zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija.

Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

"U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičijeg leta", piše u Jevanđelju.

Zvezdu su četrdeset dana pratili trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u Vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema Jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Proslava u Srbiji

Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu.

Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.

U česnicu se stavlja zlatan ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom isključivo lomi rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhiđakon Stefan.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.

U vezi sa Božićem kod Srba postoje brojni, ali u ponečemu i različiti običaji. Međutim, pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

(RTS)

Beograd -- Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave Božić - rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje. Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi". Patrijarh srpski Irinej na Božić 7. januara služi liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u božićnoj poslanici podsetio na značaj tog praznika. "Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan", poručio je Irinej.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Vernici koji slave Božić dan započinju unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.

Dug je spisak narodnih običaja koji krase ovaj praznik - od lomljenja pogače pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja".

Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi.

Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi.

Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino.

Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

(B92)

Pravoslavni vernici slave Badnje veče, patrijarh Irinej služio bdenje u Hramu Svetog Save

Patrijarh Irinej prisustvovao paljenju badnjaka na Svetosavskom platou. Patrijarh služio bdenje u Hramu, dok će na sam dan Božića u Sabornoj crkvi služiti liturgiju.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej prisustvovao je večeras paljenju badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save na Vračaru.

Patrijarh Irinej je čestitao okupljenim građanima Badnje veče i Božić, rođenje Isusa Hrista, tradicionalnim pozdravom Hristos se rodi - vaistinu se rodi.

"Sretno i blagosloveno nalaganje badnjaka", poručio je patrijarh Irinej i istakao da je Badnji dan sveopšti praznik koji smo nasledili od predaka.

Srpski patrijarh je naveo da je badnjak čvrsto drvo koje daje jaku svetlost i predstavlja simbol božanske ljubavi.

Takođe je podsetio da je običaj da se na Badnje veče badnjak unosi u kuće i poručio: "Neka nas svetlost badnjaka ispuni ljubavlju prema sebi, ali i prema drugima, prema bližnjima i prijateljima, ali i prema svakom čoveku bez obzira na to da li je on beo, crn ili žut."

Nakon paljenja badnjaka, patrijarh Irinej je u Hramu Svetog Save služio bdenje uoči Božića, dok će na sam dan Božića u Sabornoj crkvi služiti liturgiju.

Veliki broj građana, među njima i član Privremenog gradskog veća Nebojša Čović, prisustvovao je osveštanju i paljenju badnjaka.

I u niškom kraju večeras su upaljeni badnjaci. Badnjak je upaljen i u porti Sabornog hrama u Nišu u prisustvu vernika i niškog vladike Jovana.

Ispred manastira Žiča, u prisustvu nekoliko stotina vernika i monahinja, badnjak je naložio jeromonah Jakov sa sveštenstvom, a oko 1.000 ljudi prisustvovalo je paljenju badnjaka u porti crkve Svete trojice u centru grada.

Paljenju badnjaka u trpezariji Svetog Save u manastiru Studenica, prisustvovalo je stotinak meštana tog kraja, ali i vernika iz drugih delova Srbije.

U kruševačkim pravoslavnim hramovima su u prisustvu velikog broja građana i episkopa kruševačkog Davida upaljeni badnjaci.

Paljenju badnjaka koji najavljuje praznik rođenja Spasitelja, u hramovima Sveti Đorđe i Lazarica prethodila je večernja liturgija.

U Jagodini badnjak je u prisustvu vernika zapaljen u porti crkve Svetog Arhanđela Mihaila.

U Kosovskoj Mitrovici u prepunoj porti hrama Sv. Dimitrija večeras je obavljeno paljenje badnjaka, a priređen je i vatromet.

Prisutnim vernicima obratio se episkop raško-prizrenski Teodosije, čestitajući im Badnje veče i Božic. Centralna proslava Božića na KiM održaće se sutra u manastiru Gračanica.

(RTS)

Patrijarh služio bdenje u Hramu

Beograd -- Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej služio je bdenje u Hramu Svetog Save, uoči Božića, nakon što je upaljen badnjak na platou ispred hrama.

Praznik Božića i Badnje veče predstavljaju veliki dan za svakog od nas, za one koji su živeli, ali i za one koji će tek doći, poručio je patrijarh u hramu.

Patrijarh je prethodno, u prisustvu velikog broja građana među kojima je bio i član privremenog gradskog Veća Nebojša Čović, osveštao badnjak za koji je rekao da predstavlja simbol božanske ljubavi.

Patrijarh Irinej čestitao je okupljenim građanima badnje veće i Božić, rođenje Isusa Hrista, tradicionalnim pozdravom Hristos se rodi - vaistinu se rodi.

Patrijarh je podsetio da je običaj da se na Badnje veče badnjak unosi u kuće i poručio: "Neka nas svetlost badnjaka ispuni ljubavlju prema sebi, ali i prema drugima, prema bližnjima i prijateljima, ali i prema svakom čoveku bez obzira da li je on beo, crn ili žut."

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.

Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

U ponoć će se služiti liturgija u crkvama.

Patrijarh Iriinej služiće sutra, 7. januara, ujutru liturgiju u Sabornoj crkvi.

(Tanjug)

Danas je Badnji dan

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Srpski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Patrijarh, koji će na Božić, 7. januara, služiti liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, u petak je u božićnoj poslanici podsetio na značaj tog praznika.

"Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan", poručio je patrijarh Irinej.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i tada se dovršavaju poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.

Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i različiti. U kuću se unosi badnjak, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane. Njih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio na oganj.

Badnjak se preliva vinom i premazuje medom. Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.

Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist, a postavlja se i bogata, posna večera.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Badnji dan 6. januara, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

(RTS)

Danas je Badnji dan i Badnje veče

Beograd -- Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće danas Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima SPC i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom.

Badnji dan slavi se pred Božić, koji je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Kako je za Tanjug objasnila etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka dodavši da se Badnjakom, odnosno božićnim drvetom u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

Obavezno je i unošenje slame, podsetila je ona, jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način, kako kaže, prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami. "Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post", veli Ašaninova.

Ona je navela i da običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Običaji i simbolika slavljenja Badnjeg dana

Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu. Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.

Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.

Staro poreklo običaja

Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i do danas se mnogo običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se razlikuju u nekim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu.

Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili „utuče“ na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Unošenje badnjaka i slame

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.

Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?“ odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su naši stari i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Paljenje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom...

Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.

Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnjački kolač

Božićni kolač, poznat pod različitim nazivima, domaćica je mesila rano ujutru na Badnji dan, a nekad mu je pripisivana posebna moć.

Negde se na Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i namazana medom.

Badnja večera je posna, ali bogata. Prethodi joj četrdesetodnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, zato su ona i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.

Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.

Bdenje

Na Badnje veče, noć pred Božić peče se pečenica za sutrašnji praznik.

Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Opraštanje

Prema običaju, onaj ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se pomiri.

Savremeno obeležavanje Badnjeg dana

U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.

U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.

Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom.

Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.

Hrišćanski smisao

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Običaji i praznovanje počinju Badnjim danom, a sve se svodi na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak, dalje, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.

Posipanje žitom na Badnji dan i Božić podseća nas na žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala životinjama u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao.

Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, čime je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini.

Kađenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta.

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevajući tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sednu za trpezu.

Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života pod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

Deca obilaze domove

U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda.

Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima…

(Tanjug/Blic-žena)