Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti.

Tog dana, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.

Prvo obojeno jaje zove se čuvarkuća jer, kako mu ime kaže, čuva kuću i ukućane od bolesti i svakog zla. U nekim krajevima Srbije, deci trljaju obraze tim jajetom, da budu rumena i zdrava. "Prvo, crveno jaje, čuvalo se pored ikone, do sledećeg Vaskrsa. Čuvalo je ovo silno jaje naše kuće i naše duše, dok mu na smenu ne dođe novo, vaskrslo... jer su naša vera i običaji, u stvari, čuvari naših ognjišta".

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici u najvećem redu i sa dubokim poštovanjem, prilaze Plaštanici i celivaju je. Na Veliki petak se strogo posti (hrana se sprema na vodi), poželjno je ništa ne jesti.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine slavi u nedelju, 8. aprila.

(Agencije)