.jpg)
| Хроника | |||
Посланици почели расправу о Споразуму са ЕУ |
 |
 |
 |
| субота, 06. септембар 2008. | |
|
Готово два месеца од почетка седнице Скупштине Србије посланици су јуче почели расправу о првој тачки дневног реда – владином предлогу да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању Европској унији, који ће, како тврди Божидар Ђелић, потпредседник владе, одредити стратешки правац наше земље и омогућити јачање сопствене државе и привреде. Најављујући подршку ССП-у, посланици владајуће коалиције, ЛДП-а и мањина, оценили су да је његова ратификација од историјског значаја за Србију. Радикали су подршку условили прихватањем њиховог амандмана „који не дира у садржај ССП-а”, а за ДСС и НС, ССП је неприхватљив, јер је „постао најобичније средство за одузимање Косова и Метохије”. У врло опширном и надахнутом образложењу разлога у прилог ратификацији ССП-а, Божидар Ђелић је рекао да је ССП један од најважнијих уговора које је Србија имала могућност да потпише и да „овим уговором Србија први пут улази у један равноправан однос са ЕУ.” Он се посебно осврнуо на, како је рекао, кључно питање које је било потегнуто да би се оспорило потписивање ССП-а, а тиче се Космета:„Примедбе да би се Србија, наводно, одрекла свог Косова, не стоје – споразум је статусно неутралан. Нећемо одустати од борбе за очување територијалног интегритета, никада нећемо пристати на било какве уцене у вези са признавањем једнострано проглашене независности Косова, нити ћемо икада трговати Косовом”. Ђелић је подсетиода је пред посланицима и владин Предлог резолуције о континуитету државне политике према КиМ и „ту се јасно потврђује и ставља на знање и европским партнерима и целом свету да Србија неће признати независност КиМ”. Према Ђелићевим речима,Србија ће, уласком у уговорни однос са ЕУ, моћи ефикасније да се бори за очување целовитости своје територије. Ђелић је, врло детаљно, говорио о економској користи коју ће сви сегменти наше привреде имати од ЕУ, објашњавајући да ће Привремени трговински споразум са ЕУ, омогућити, између осталог, нашој пољопривреди извоз без царинских ограничења на тржиште ЕУ... Он је закључио:„Европа није решење за све наше проблеме, али ССП је наш најбољи савезник у борби против незапослености и постизању циља да Србија постане центар југоисточне Европе”. Јоргованка Табаковић, овлашћени представник СРС-а, казала је да од владајуће коалиције зависи хоће ли радикали гласати за ратификацију, односно од тога „хоћете ли усвојити нашу интерпретативну декларацију, којом се потврђује оно што јесу државне границе Србије и за шта се сви ви декларативно залажете”. Она је појаснила да интерпретативна изјава ниу чему не мења садржину ССП-а, „само истиче начин на који Србија разуме одредбу која говори о КиМ”. Табаковићева је рекла да се не тражи да се зажмури на оба ока, како би „поверовали да ССП није ни у каквој вези са настојањем дела европских земаља да поклоне једној националној мањини, овај пут Албанцима, да им поклоне државу”. Немојте прећуткивати ни хашки услов, казала је она. Најављујући да ће сви посланици ЛДП-а гласати за ССП, Чедомир Јовановић је изразио жаљење што Ђелић није рекао зашто се није договорио са ДСС-ом и СРС-ом, „а политички проблем у друштву се неће решити тако што ће 142 посланика гласати за ССП”. Јовановић је казао да је наше друштво дубоко подељено, а у Европу се не иде тако. Он је рекао да се, суштински, став власти и представника ДСС-а и СРС-а о Косову не разликује:„Рекли сте да не подржавате независно Косово баш као и предлагачи интерпретативне декларације и то би био покушај да се направи неки компромис. Седите са Николићем и Коштуницом и пронађите могућност за тај договор”. Према његовим речима, гласање за ССП не значи потврду независности КиМ. Међутим, бивши министар за КиМ и потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић тврдио је супротно – да је ССП постао средство у деловању ЕУ у одузимању Косова од Србије. Он је рекао да економски део ССП-а није неприхватљив, али „Србија и ЕУ данас имају дубоко поремећене односе”. Он је подсетио да је 21 држава ЕУ признала нелегално проглашену независност КиМ, чиме су, како је рекао, прекршене одредбе о неповредивости територије међународно признатих граница. „Уколико скупштинска већина ратификује ССП, утицаће на одузимање сопствене територије”. Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, казала је да потписивање ССП-а представља „темељ односа према прошлости и оријентире српске будућности”. Према њеним речима, чланство у ЕУ није само по себи циљ, већ „средство дасваки грађанин Србије живи као грађани Европе, са истим правима, обавезама, европским вредностима и европским стандардом”. Најављујући подршку ССП-у СПС-а и ЈС-а, Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а, казао је да је важно не политизовати ЕУ више него што је потребно, већ да „га разумемо на начин који осликава очување државног и националног интереса наше земље”. Према његовим речима, алтернатива потписивању ССП-а, била би да се изолујемо и да изгубимо драгоцено време у европским интеграцијама и очувању територијалног интегритета. Како је рекао Балинт Пастор, посланици СВМ-а и посланичке групе мањина, гласаће за ратификацију ССП-а, „то је други корак Србије на путу евроинтеграција, али је први битан корак ка институционализацији односа Србије и ЕУ”. Он је изразио наду да ће придруживање Србије ЕУ бити прворазредни национални циљ. Велимир Илић, лидер НС-а, казао је да „бајке о Европи које је причао Ђелић не приличе ни деци у основној школи, дајте да анализирамо сваки члан ССП-а, ако треба сто пута, како би у Србији дошло до компромиса”. Он је причао о својим посетама земљама ЕУ, па и Бугарској, „очај један, па Бугари долазе да беру паприку и купе шљиве по Србији, да зараде који динар, чекали то и нас у ЕУ, да наша деца буду возачи трактора, берачи печурки и купина?”. Он је затражио да се „издефинишу спорне ствари, не знам зашто је споран амандман радикала да се дефинише статус Косова”. Мома Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а, најавио је подршку ССП-у, „јер треба дати шансу младим људима, радницима и пензионерима да боље живе”, а Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС-а, рекла је новинарима, да је ССП од „изузетног политичког и економског значаја за Србију, за Србију ће од тренутка кад буде ратификован почети ново одбројавање времена”. [Politika 04/09/2008.] |
Остали чланци у рубрици
- Ало: Студенти који желе да студирају стижу у Пионирски парк! „За разлику од студената блокадера, они хоће да уче и да се чује и њихов глас“
- Скупштина Србије: Усвојене измене и допуне Закона о високом образовању. За усвајање закона гласао и ЗЛФ и НПС. Ана Брнабић: Ваљда ћемо се сада вратити на наставу
- Александар Вучић: Донео сам одлуку да одликујем новинарку Информера Бранку Лазић. Заслужила је то као најхрабрији новинар у земљи
- Велики протест просветних радника на Тргу народног устанка у Чачку: „Не излазимо из Београда 15. марта док их не избацимо напоље“
- Студенти ЕТФ у Београду о сукобима испред Скупштине града Београда: Шта ради приватно обезбеђење испред скупштине града? Ко су они да туку грађане? Само вршите репресију, свака сила акције има силу реакције
- Ана Брнабић: Милош Јовановић је први бацио димну бомбу. Тражићу јавно извињење од РТС јер позива на „обојену револуцију“
- Марија Захарова на питање о нередима у Скупштини Србије: Искрено, мени је занимљивије питање да ли је Србија повукла своје гласање за антируске резолуције у УН. Још нисам видела саопштења о томе
- Ројтерс: Администрација Доналда Трампа планира да укине привремени правни статус за 240.000 Украјинаца у САД, могућа убрзана депортација
- Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду: Позивамо запослене у свим чланицама Универзитета да 7. марта пруже подршку студентима обуставом рада
- Илон Маск: Европски лидери желе вечни рат у Украјини
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
