Посланици Народне скупштине изабрали нову Владу Републике Српске. За избор гласао 51 посланик, док је 23 гласало против

Након законодавне, Република Српска је добила и извршну власт. Посланици Народне скупштине изабрали су на посебној сједници за предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића и нове чланове Владе Републике Српске.

За избор Владе Српске гласао је 51 посланик, док је 23 гласало против.

Након избора, премијер Радован Вишковић и министри положили су заклетву.

Гласању у Парламенту Српске је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић закључио је трећу посебну сједницу парламента након што су новоизабрани премијер Радован Вишковић и министри у Влади Српске потписали заклетву.

У Народној скупштини Српске посланици су претходно расправљали о експозеу мандатара Радована Вишковића и приједлогу његовог кабинета.

Од 16 министара 11 је нових. У експозеу мандатар Вишковић је нагласио да је економски раст, реформа јавних предузећа и демографска обнова Српске међу приоритетима рада Владе.

У Народној скупштини мандатар Радован Вишковић представио програм рада будуће Владе и предложио кадровска рјешења за свој кабинет. У новом сазиву је пет , који су обновили мандат. Министар финансија Зора Видовић, енергетике и рударства Петар Ђокић, здравља Ален Шеранић, локалне управе Сенка Јујић и европских интеграција Златан Клокић.

По политичким партијама 10 министарстава је припало СНСД-у. Два је добила Социјалистичка партија, а по једно ДЕМОС, Уједињена Српска, Покрет за државу и НПС. Неки се након дуже времена враћају у извршну власт. Досадашњи предсједник Народне скупштине и некадашњи министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић поново ће водити овај ресор.

Познато лице је и Синиша Каран, министар унутрашњих послова. Професор је уставног права и бивши генерални секретар Владе. Жељка Стојичић министар просвјете била је потпредсједник Народне скупштине у ранијим сазивима. Војин Митровић министар привреде долази са позиције министра у Савјету министара, а Саво Минић јавности је познат као бивши начелник Шамца.

Новим сазивом испоштован је договор владајућих странака, али и Уставом загарантован број министара из српског, бошњачког и хрватског народа. Економски раст , дигитализација, реформа јавних предузећа, здравствена и социјална политика и демографска обнова Српске, пет је приоритета нове Владе наводи се у експозеу. За већину ових циљева, предуслов је каже, Вишковић формирање три радне групе, што је новина извршне власти.

Задатак прве израда социјалне карте, друге демографска обнова, треће израда Стратегије одрживог развоја. До економског раста кроз шест задатака.

- Завршетак пројекта смањења непореских давања, оптимизација административних процедура, сузбијање сиве економије , подршка технолошком развоју, унапређење институционалног оквира за подршку привреди те унапређење тржишта капитала - рекао је Вишковић.

Претходним политикама Владе ублажене су економске посљедице пандемије и кризе изазване глобалним дешавањима, подсјећа Вишковић. Пословна заједница је одређеним олакшицама уштедјела око 30 милиона марака. И даље је приоритет сузбијање сиве економије.

С тим у вези најављује се и увођење новог поступка фискализације и унапређење принудне наплате пореских обавеза. Све то требало би да обезбиједи више новца за пензионере, борачке категорије, социјално угрожене и младе. И реформа јавних предузећа је међу приоритетима.

- Анализираћемо и измјенити правни оквир који се односи на функционисање и управљање те одговорност у управљању јавним предузећима у циљу унапређења планирања извјештавања и управљања, а и посљедично успјешности јавних предузећа и усвојити нову међународну дефиницију јавних предузећа - навео је Вишковић.

У експозеу мандатар је подсјетио и на успјехе Владе у претходне четири године. Између осталог, просјечна плата порасла је за 341 марку, број запослених већи је за око седам одсто, а број незапослених смањен за 37 процената. У раду будуће извршне власти биће наставак реализације најзначајнијих пројеката. Посебно енергетских- хидроелектране Дабар, Бук Бијела, Фоча, Паунци, Бистрица и соларне и вјетроелектране.

(РТРС)