Politika: Tomislav Prvulović po drugi put predložen za Nobelovu nagradu za mir

Profesor dr Tomislav Prvulović, koji je slavu stekao proučavajući zarazne bolesti i pomažući sirotinji u 50 zemalja, predložen za Nobelovu nagradu za mir

Hoće li se „srpski Albert Švajcer”, kako su ga prozvali američki novinari, u drugom pokušaju okititi nobelovskim odličjem za mir?

Naš zemljak profesor dr Tomislav Prvulović, rodom iz sela Jezero na obroncima Ozrena, do kojeg se „tri sata pešači”, decenijama korača stopama čuvenog alzaško-nemačkog lekara, 1952. uvršćenog među slavodobitnike Nobelove nagrade za misionarski rad.

Čilog 76-godišnjaka, čvrstog stiska i vedrog duha, pre četiri godine u nadgornjavanju za najuglednije priznanje pretekao je tek izabrani predsednik SAD. U pismu koje je ubrzo srpsko-američkom naučniku stiglo iz Bele kuće, Barak Obama je, pored ostalog, napisao da mu je „milo što je jedan američki stručnjak bio na listi i da to podiže ugled zemlje”.

Iako već dugo živi u gradu Vest Orindžu (Nju DŽerzi), u kojem je svojevremeno radio slavni Nikola Tesla, nikada se nije odrekao srpskog pasoša. Nedavno su mu iz Predsednikove kancelarije telefonom poručili da će ga u novom nadmetanju za Nobelovu nagradu svim srcem podržati. Da li će taj svemoćni glas presuditi u oktobru prilikom odlučivanja u Oslu?

Tomislav Prvulović je studije medicine okončao 1961. u Beogradu, kao jedan od prvih deset, potom službovao u Građevinskom preduzeću „Neimar”, Institutu za medicinu rada, docnije nazvanom po direktoru Dragomiru Karajoviću, koji ga je zaposlio.

U Indiji, u kojoj je osam godina proučavao i lečio obolele od velikih boginja, 1969. napisao je na srpskom „Vodič za tropske bolesti”, koji su inostrani ambasadori smesta razgrabili. Pod izmenjenim imenom „Kako se ne razboleti od tropskih bolesti”, lane je dospeo u biblioteku Pentagona.

Kad je 1972. izbila zaraza velikih boginja, vratio se u Jugoslaviju da pomogne. Uz legendarnog akademika Kostu Todorovića, jedini je iz prve prepoznao s kakvom se pošasti suočilo stanovništvo. U filmu „Variola vera”, koji bi napokon voleo da pogleda, prikazali su ga kao ludog doktora koji bez straha ulazi u bolesničke sobe!

Bogati životopis krcat je dogodovštinama koje nimalo ne zaostaju za uzbudljivim filmskim prizorima ili knjiškim opisima. Srećno je preživeo 15 pucnjava na auto u kojem se vozio u sedam različitih ratova. Sa suprugom Živkom, ekonomistom po obrazovanju, koja mu je pomagala kao dobrovoljac Unicefa, seljakao se iz zemlje u zemlju. Najčešće da zbrinjava tamošnju siročad.

Dok je boravio u Burmi, jednog dana ga je pozvao kardinal Jozef Tomko iz Kongregacije za jevanđelizaciju naroda da mu u katoličkoj crkvi u Rangunu uruči srebrnu medalju pape Jovana Pavla Drugog.

– Ali ja sam pravoslavac, nisam katolik – uzvratio sam na ruskom.

– Doktore, vi ste toliko toga uradili da je Svetom ocu milo.

On vas poziva da ga posetite.

Do susreta nije došlo.

U međuvremenu je Tomislav Prvulović, kako sam kaže, postao prvi i jedini profesor za bioterorizam u SAD! Amerikanci su posle 11. septembra 2001. na prvo mesto istakli sprečavanje biološkog napada. Zamislite da se pripadnik Al Kaide, zaražen velikim boginjama, nesmetano provoza njujorškom podzemnom železnicom i usput nekoliko puta kihne? Rečena zaraza

prednjači na spisku bioloških oružja, ispred ebole i kuge. Sa sve tri se do sada uspešno rvao, i kao naučnik i kao lekar, i zbog toga su ga do prošle godine, kada se povukao da bi odgajao petoricu unuka, iz celog sveta zvali da ih podučava.

Nikada iz Srbije koju nosi u srcu i pasošu!

Ukoliko mu na jesen iz norveške prestonice stigne ček, otprilike polovinu novca pokloniće Kliničko-bolničkom centru Srbije, polovinu siročadi u našoj zemlji. I nešto „Politikinoj” ambulanti, u kojoj je proveo izvesno vreme kao lekar.

Niko ne sumnja da će ispuniti obećanje.

----------------------------------------------

Drugi put zaredom

Kao u čuvenoj partizanskoj pesmi, profesora dr Tomislava Prvulovića su drugi put zaredom za nobelovsko odličje predložile ustanove iz dve zemlje – Amerike (Univerzitet Severna Karolina, Američki bibliografski institut) i Engleske (Univerzitet Kembridž, Međunarodni bibliografski institut).

Ukoliko bude nagrađen, odlučio je da na kraju pozdravne besede pita: „Za koje je to zasluge Marti Ahtisari dobio isto priznanje?”

Ima dva sina, Tomija (vodeći u svetu lekar za anesteziologiju) i Aleksandra (rukovodilac najbolje vojne bolnice u SAD, iako civilno lice), i pet unuka: Stefana, Sebastijana, Savu, Dilana i Luku.

Stanko Stojiljković

(Politika)