Politika: Šta SPC zamera rumunskim sveštenicima

Četiri sveštenika i jedan đakon Rumunske pravoslavne crkve, koji se trenutno nalaze na teritoriji istočne Srbije i služe u dve crkve i nekoliko paraklisa, u selima mahom nastanjenim Vlasima, za Srpsku pravoslavnu crkvu su nezvani gosti, svojevrsni ilegalci koji prete da prekinu odnose dve crkve.

Sabor SPC je zato, po ko zna koji put, uputio protest patrijarhu rumunskom Danilu i njegovom Sinodu, zbog nekanonskog upada u oblasti pod jurisdikcijom SPC, ne propustivši da istakne dve stvari: svetinju jedinstva među pravoslavnim crkvama i bratske vekovne odnose Srba i Rumuna. Izuzetno osetljivi odnosi dve patrijaršije dodatno su zakomplikovani činjenicom da RPC i njeni sveštenici, kao i naša crkva i njeni duhovnici, slobodno služe u rumunskom i srpskom delu Banata, kako bi se reklo, u bratstvu i slozi. Šta onda izaziva problem u Timočkoj Krajini sa „nezvanim gostima” u zoni duhovne odgovornosti episkopa timočkog Justina i braničevskog Ignjatija?

U raštrkanom i gotovo napuštenom vlaškom selu Malajnica, nedaleko od Negotina, „stoluje” mladi sveštenik Bojan Aleksandrović, služeći na rumunskom jeziku u žutoj crkvi, pored koje se nalaze građevinski obrisi budućeg parohijskog doma. Sa titulom protojereja priobalne Dakije Rumunske pravoslavne crkve, ovaj mladi sveštenik je za patrijaršiju u Beogradu započeo razdor koji traje bezmalo jednu deceniju.

Milan Radulović, bivši ministar vera (od 2004 do 2007. godine), seća se da je 2005. godine, Bojan Aleksandrović, tada klirik Timočke eparhije, napustio školovanje u Bogosloviji SPC i počeo da se bavi nekom vrstom laičke crkvene delatnosti, predstavljajući se kao rumunski sveštenik.

– Prihvatio ga je vladika rumunski koji je tada stolovao u Vršcu i proizveo ga u čin ipođakona Rumunske pravoslavne crkve. Tada je taj mladić u Malajnici prilagodio deo kuće nekoj vrsti hrama i počeo da služi delu rumunskog stanovništva – kaže bivši ministar Radulović, ukazujući da je potom cela priča prebačena na politički teren, tako da je, tvrdi Radulović, „Aleksandrović dobio podršku nekih nevladinih organizacija, nekih stranih ambasada, predstavljajući da su verska prava Rumuna u istočnoj Srbiji ugrožena”.

Više sagovornika „Politike” iz političkog i verskog života, koji nisu želeli da se predstave, slažu se da se srž problema nalazi u činjenici da deo rumunske političke scene želi da Vlahe prevede u Rumune. Zbogtoga se vrši snažan pritisak i na deo Rumunske crkve, a takvu ambiciju nije skrivao zvanični Bukurešt, kada je, uoči dobijanja statusa kandidata Srbije, od zvaničnog Beograda tražio da Vlasi budi tretirani kao pripadnici rumunske nacionalne manjine. Centar za razvoj civilnog društva podseća da je „nepriznavanje RPC od strane države Srbije činilac koji je uticao na protivljenje Rumunije da u martu 2012. Srbija dobije status kandidata za EU”. U protokolu koji su tog dana potpisali predsednici Srbije i Rumunije, Tadić i Basesku, pitanje statusa Rumunske pravoslavne crkve ostalo je kao najsporniji nerešen problem.

Protojerej RPC Bojan Aleksandrović, međutim, negira politički uticaj na vezivanje srpsko-rumunskog čvora, podsećajući da SPC deluje na teritoriji tri episkopije RPC, tako da Rumunska crkva očekuje isto i u Srbiji.

Onnaglašava da nema problema na terenu sa srpskim sveštenicima, da naročito dobro sarađuje sa policijom, ali ne i sa lokalnim vlastima Negotina i Zaječara, koji ne izdaju građevinske dozvole za podizanje rumunskih crkava. Tako je i u Malajnici: dok Aleksandrović kaže da će građevina koja se završava biti parohijski dom, lokalne vlasti su izdale građevinsku dozvolu za – stambeni objekat. Pokušali smo da saznamo kako u Braničevskoj i Timočkoj eparhiji ocenjuju delovanje rumunskih sveštenika, ali do zaključenja ovog broja, nismo dobili odgovore.

Pojašnjavajući komplikovane odnose dve crkve, protojerej stavrofor Radomir Popović kaže da se mora poštovati kanonska teritorija koju pokriva svaka pomesna ili autokefalna crkva.

– To je drevno pravilo. Ne može, recimo, ni episkop šumadijski da prekorači u Eparhiju timočku, ako se prethodno ne javi ili nema odobrenje nadležnog episkopa. Mi sa Rumunima imamo dobre odnose, imamo naše sveštenike u Temišvaru i rumunske parohije na teritoriji našeg Banata,koje su jako dobro organizovane. Ovo je pitanje koje treba da se reši na međucrkvenom planu. Države tu ne bi trebalo mnogo da se mešaju – kaže protojerej Popović.

I zvanični Beograd ovo pitanje zvanično prepušta dvema crkvama.

„One u skladu sa kanonima treba da rešavaju međusobne odnose, a državni organi Srbije će svaku zajedničku odluku prihvatiti”, kažu u Ministarstvu vera i dijaspore. Tako je bilo i 2009. godine, navode iz ovog ministarstva, kada su dve crkve pronašle modus za registraciju Eparhije Dakija Feliks, Rumunske pravoslavne crkve za Rumune na teritoriji srpskog Banata. Tada je ministarstvo izvršilo upis te eparhije u Registar crkava i verskih zajednica, time joj dajući značaj kao i svim ostalim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama.

Šta je Srbija potpisala sa Rumunijom

Na pitanje „Politike”, šta je zapravo potpisala naša država sa Rumunijom, kako bi Bukurešt odustao od blokade sticanja statusa kandidata Srbije, u Ministarstvu vera i dijaspore su odgovorili:

– Srbija je potpisala „Zapisnik sa Druge sednice Međuvladine mešovite komisije Republike Srbije i Rumunije za nacionalne manjine”. U zapisniku je bilo i nekoliko pitanja iz verske oblasti povodom delovanja dve crkve u Srbiji (odnosno Rumuniji) i vršenja verske službe na maternjem jeziku. Komisija je preporučila da svi problemi koji postoje između SPC i RPC budu rešavani putem neposrednog dijaloga između dve crkve – navodi se u odgovoru.

Aleksandar Apostolovski

(Politika)