Politika: „Papsko carstvo” nekretnina

 Desetine hiljada kvadrata na prestižnim adresama u Parizu, Londonu i Ženevi i još oko 3.000 nekretnina u Rimu samo su deo nepokretnosti kojima raspolaže vrh Rimokatoličke crkve. Posle velike afere s kupovinom luksuznih stanova u londonskoj četvrti Čelsi i povezanog skandala u vezi s krađom 700.000 evra iz vatikanskih fondova, Sveta stolica je omogućila javnosti uvid u deo svog nepokretnog bogatstva, čija se vrednost procenjuje na šest milijardi evra.

Iako italijanski dnevnik „Sole 24 ore” procenjuje da ukupna imovina kojom raspolože Katolička crkva širom sveta, koja uključuje škole, univerzitete i bolnice, vredi vrtoglave dve hiljade milijardi evra, Nuncio Galantino, koga je papa Franja pre dve godine zadužio za centralizaciju vatikanske imovine, kaže da je umoran od „senzacionalističkih” priča o papinom bogatstvu.

„Jednostavno nije istina kad ljudi kažu da većina nekretnina u Rimu pripada Katoličkoj crkvi i Vatikanu”, rekao je za AFP biskup, koji je na čelu Uprave za imovinu Apostolske stolice (APSA).

Investiranje crkvenog novca u nekretnine počinje 1929. godine, kad je Lateranskim ugovorom Kraljevine Italije i Svete stolice osnovana nezavisna država grad Vatikan. Sporazum s Italijom uključivao je obeštećenje za posede koji su oduzeti bivšoj papskoj državi.

Među tada oduzetom crkvenom imovinom je i palata Kvirinale, koja je svojevremeno bila dom tridesetorice papa, a danas služi kao rezidencija italijanskog predsednika. Tadašnji papa Pije XII odlučio je da novac od obeštećenja uloži u nekretnine, uključujući i one u inostranstvu, kako bi osigurao slobodu i nezavisnost crkve, objašnjava monsinjor Galantino.

APSA, koju je papa Pavle VI osnovao 1967. godine, upravlja sa 737 nekretnina u srcu Pariza oko Bulevara Sen Mišel, gradske četvrti Odeon i Jelisejskih polja, površine gotovo 56.000 kvadratnih metara i vrednosti oko 595,5 miliona evra. U Ženevi i Lozani Katolička crkva raspolaže sa 140 poseda čija površina je 16.000 kvadrata i vrede više od 91 milion evra.

U Londonu Vatikan ima 27 poseda – kod Trga Svetog Jakova, u četvrti Kensington i Ulici Bond, površine oko 4.600 kvadrata, koje se procenjuju na oko 108,5 miliona evra. Posle skandala sa sumnjivim ulaganjima u nekretninu na adresi Avenija Sloan 60 u Čelsiju, koja je kupljena za 100 miliona funti u dve faze od 2014, papa Franja je ovaj londonski posed stavio pod kontrolu APSA.

Zbog ove sporne transakcije vatikanske vlasti su prošle godine uhapsile italijanskog biznismena Đanluiđija Torcija zbog „iznude, pronevere” i drugih optužbi u vezi s isplatama koje je dobio kao posrednik u ovoj kupovini luksuznih londonskih stanova. Da bi raspetljala ovaj komplikovani slučaj, vatikanska policija je izvršila i raciju u državnom sekretarijatu, zaplenivši kompjutere, što je dovelo do naprasne smene zamenika državnog sekretara, kardinala Anđela Bečua.

Vatikan je i u Rimu izgradio više zgrada, a najviše u dve glavne ulice koje se spajaju kod Trga Svetog Petra, uključujući poznatu „ulicu pomirenja” Vija dela Končiliacione. Uprava za imovinu Apostolske stolice iznajmljuje u Italiji 2.400 stanova i 600 poslovnih prostora, u kojima su kancelarije i prodavnice, što joj je 2019. godine donelo prihod od 99 miliona evra. Približno 15 odsto ovih nekretnina nalazi se na slobodnom tržištu, dok se 30 procenata stanova po povlašćenim cenama iznajmljuje vatikanskom osoblju i penzionerima. Preostali deo imovine u Italiji su vatikanske institucije ili prostori koji se bez nadoknade ustupaju školama i univerzitetima.

Biskup Galantino kaže da je njegov cilj da unapredi isplativost vatikanske imovine, jer su, kako kaže, pojedini stanovi prazni, a drugi dotrajali, tako da je potrebno ulaganje u njihovu adaptaciju. Upravnik vatikanske imovine naglašava da je teško utvrditi vrednost nekretnina u Italiji, iako se cena stanova i poslovnih prostora koji se izdaju na tržištu procenjuju na nekoliko milijardi evra. APSA još radi na popisu svoje imovine u Italiji, a Galantino se nada da će se to završiti do proleća. Ali konačan spisak čime sve raspolaže Katolička crkva nije lako napraviti. Osim imovine kojom upravlja APSA, sa nekoliko stotina stanova raspolaže i uticajna Kongregacija za evangelizaciju naroda, kojom rukovodi kardinal Luis Antonio Talje. Ovaj ogranak rimske kurije, koji je početkom 17. veka osnovao papa Grgur XV, zadužen za misionarske delatnosti, decenijama u crkvi uživa „eksteritorijalni status”. Finansijski izveštaji ove kongregacije ne samo da su izdvojeni, već su i tajni. Kako piše „Sole 24 ore” procenjuje se da je do pre neku godinu ova kongregacija raspolagala bogatstvom vrednim oko 10 milijardi evra. Interni izvori iz kurije ipak kažu da vrednost imovine kongregacije za širenje vere ne prelazi tri do četiri milijarde evra.

Vatikanu je ugled narušilo i otkriće da je investicioni fond sa sedištem na Malti, koji upravlja sa još pet luksuznih stanova u vlasništvu crkve, novac iskoristio za ulaganje u biografski film „Roketmen” o životu pop zvezde Eltona DŽona, koji je homoseksualac.

Da skandali s crkvenom imovinom nisu ništa novo potvrđuje i to što je Vatikanski sud krajem januara osudio bivšeg šefa Vatikanske banke (IOR) Anđela Kaloju na devet godina zatvora zbog pronevere i pranja novca povezanih s koruptivnim poslovima s nekretninama.

Milenko Pešić