Politika: MMF i Svetska banka predviđaju za Srbiju pad privredne aktivnosti od 0,5 odsto u 2015. godini; Od zemalja u regionu, srpski BDP jedini u padu

Od 188 zemalja članica MMF-a, veći pad privredne aktivnosti od nas imaće u ovoj godini Brazil, Belorusija, Rusija i Ukrajina.

Međunarodni monetarni fond (MMF), baš kao i Svetska banka, za Srbiju predviđa pad privredne aktivnosti od 0,5 odsto u 2015. godini. Po tom pokazatelju, od zemalja iz našeg regiona, srpski bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve što privreda i građani stvore za godinu dana, jedini će biti u padu.

Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, analizirao je najnovije aprilske izveštaje ove međunarodne finansijske organizacije i prema njegovoj analizi od zemalja u našem okruženju, najveću stopu privrednog rasta ove godine imaće Crna Gora (4,67 odsto). Za njom sledi Makedonija sa 3,8 procenata. Na Kosovu MMF, na primer, očekuje rast od 3,35 odsto, a u Albaniji 3,03 procenta. Mađarska i Rumunija očekuju rast BDP-a od po 2,7, Bosna i Hercegovina 2,3, a Slovenija 2,07 odsto. Za susednu Bugarsku MMF predviđa rast od 1,2 odsto, dok će Hrvatska takođe biti u blagom plusu (0,45).

– Fond očekuje da će 16 zemalja, od ukupno 188, imati pad privredne aktivnosti u ovoj godini. Među njima je Srbija, koja je po stopi pada privredne aktivnosti, tek na četvrtom mestu. Veći pad od nas će u ovoj godini imati Brazil, Belorusija, Rusija i Ukrajina – kaže Zdravković.

Srbija bi trebalo da, nakon pada BDP-a od 0,5 odsto u 2015. godini, ostvari rast od 1,5 procenata 2016. godine, dok se za 2017. godinu predviđa rast od dva odsto. Na duži rok gledano, MMF za Srbiju predviđa veće stope rasta. Tako se u 2020. godini očekuje rast od četiri procentnih poena.

U svom prethodnom (oktobarskom) izveštaju MMF je za Srbiju predviđao rast od jedan odsto u ovoj godini. Od kako je kriza krenula, Fond je obično u proleće korigovao svoje jesenje prognoze, jer su se pokazivale kao previše optimistične. To je i sada bio slučaj.

– Kod ovih prognoza je osnovni problem u proceni tekuće godine, koja bude gora, i u večitom optimizmu da će „na kraju tunela” biti lepo, živo i dinamično – objašnjava Zdravković.

On kaže da suštinsku i najvažniju promenu u ovom šestomesečnom procenjivanju predstavlja značajno manji deficit budžeta u odnosu na prošli izveštaj: za 2014. godinu bio je procenjen deficit od 325,8 milijardi dinara, a iznosio je 243,5 milijardi, za 2015. bio je procenjen na 322,5 a sada se očekuje 229,5 milijardi, što je manje za 93 milijarde dinara.

A. Telesković

(Politika)