Politika: Nemački poslanici za datum traže i deblokadu mosta na Ibru

Ukoliko Vlada Srbije ne preduzme hitne i konkretne korake u primeni Briselskog sporazuma nemački poslanici u Bundestagu neće izglasati odobrenje vladi Angele Merkel da na junskom samitu EU u Briselu da svoj pristanak da se Srbiji odredi datum za početak pregovora sa EU. Ovakav zaključak, saznaje „Politika”, nameće se posle jasnih poruka iz spoljnopolitičkih odbora dve najveće stranke u nemačkom parlamentu – demohrišćana i socijaldemokrata.

U spoljnopolitičkom odboru vladajućeg CDU za „Politiku” je predočeno da je strpljenje demohrišćanskih poslanika na izmaku. „Vlada Srbije gubi dragoceno vreme i osim načelnog pokazivanja spremnosti da se pristupi normalizaciji odnosa sa Prištinom, Beograd ne preduzima konkretne korake”, naglasio je „Politikin” sagovornik.

Koji su to koraci koje bi Srbija morala da preduzme da bi nemački poslanici dali „zeleno svetlo” za početak pregovora o pristupanju?

„Beograd se obavezao da će do kraja ovog meseca dostaviti kompletan uvid u finansiranje institucija na Kosovu. Preostalo je, dakle, samo tri dana da se to obećanje ispuni”, naglasio je sagovornik u Berlinu uz primedbu da bi se zanemarivanje dogovorenog roka štetno odrazilo na već poljuljano poverenje u ekspeditivnost srpskih državnih organa.

Od poslanika vladajuće stranke i opozicije, „Politika” je saznala šta se Beogradu konkretno zamera, uprkos izvesnom napretku u pregovorima sa Prištinom: „U decembru prošle godine dve strane postigle su dogovor u načelu o razmeni oficira za vezu, ali do danas nisu preduzeti konkretni koraci da se to ostvari – sve je ostalo mrtvo slovo na papiru”, naglašeno je u oba stranačka tabora.

U centrali nemačkog SDP-a je, s tim u vezi, ponovo ukazano na nemačko-nemačka iskustva iz vremena kada je zemlja bila podeljena na dve države – na Saveznu Republiku Nemačku i na Nemačku Demokratsku Republiku: „Razumemo brige Beograda i znamo da, barem u ovom trenutku, za Srbiju nije ni prihvatljivo, ni izvodljivo, da prizna nezavisnost Kosova.”

Oštrije su reagovali nadležni poslanici demohrišćana. Oni kritikuju poteze koje srpska vlada preduzima u primeni Briselskog sporazuma, uz ocenu da Srbija nije napravila pomak: „Navedeni koraci ka implementaciji su toliko uopšteni da ne predstavljaju ništa drugo, nego sredstvo kojim se rasipa dragoceno vreme.”

Nemački poslanici naveli su, doslovce, šta nedostaje, odnosno šta bi moralo da bude navedeno u tačkama – pre svega u onoj pod brojem šest – o konkretnoj implementaciji sporazuma koji je srpska vlada odobrila: „Cilj opisan kao sloboda kretanja morao bi da sadrži konkretne mere – pre svih, deblokada, odnosno ponovno otvaranje mosta na Ibru za saobraćaj između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice.”

U krugovima CDU je ukazano na rastuće nestrpljenje parlamentaraca te stranke zbog neprimenjivanja dogovora o carinskoj kontroli: „Carinicima Prištine se mora omogućiti da normalno dolaze na svoja radna mesta na sve granične prelaze, a ne da ih prevoze Euleks helikopteri. Isto tako smatramo da Beograd mora preduzeti konkretne mere da bi se presekli postojeći švercerski kanali.”

U centrali Socijaldemokratske partije Nemačke za „Politiku” je predočeno da su zalaganja Beograda za implementaciju plana bezvredna, ako su to samo obećanja u načelu, bez konkretnih koraka: „Razumemo da takvi koraci iziskuju hrabrost od aktera koji žele da ih sprovedu. Zato je bolje ne obećati ništa, ili manje, nego slediti, taktiku polke’. Okretanjem u mestu, postiže se samo jedno – gubi se na verodostojnosti.”

Nemački poslanici koji „kroje” spoljnu politiku nisu mogli da odgovore šta Srbija dobija, a šta gubi ako prihvati sve uslove koje postavlja Berlin. Na direktno pitanje: „Da li bi dodela datuma za početak pregovora bila i neka vrsta garancije da će Srbija jednog dana postati punopravna članica EU, dat je posredan odgovor: „Srbija će, svakako, postati privlačnija za strane investitore od kojih, u krajnjoj liniji, zavisi ekonomski napredak vaše zemlje.”

Miloš Kazimirović

(Politika)