Politika: Nastavlja se otimačina srpske imovine u Sarajevu

 Sarajevo – Bezmalo 20 godina Srbin Ratko Nikolić i njegova dvojica braće bezuspešno pokušavaju da vrate svoju imovinu u sarajevskom naselju Stup koju je zaposeo sarajevski biznismen Nihad Helać i na njoj otvorio privatnu firmu „Drvoseča”. Svi dosadašnji pokušaji Nikolića da se domognu svoje dedovine, uključujući i sudski proces koji traje gotovo dve decenije, nisu urodili plodom. Kroz iste muke prošlo je ili prolazi na hiljade i drugih proteranih sarajevskih Srba čija imovina je oteta.

Ratko Nikolić, koji je na pragu 80. godine, kaže da je na izmaku snage i da sve više shvata da on u gradu u kojem je rođen i u kojem je živeo sve do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kada je morao da ode, ne može ostvariti svoja zakonska prava. Nema pravde, veli on, a „nema i ne može biti ni povratka proteranih Srba”, jer to, kaže, nije interes političkog Sarajeva, a time ni sarajevskih sudova s kojima tamošnji  moćnici, „poput Helaća, koji bogatstvo stiče na mom imanju, imaju debele veze”.

„Tri naše kuće, koje su bile netaknute kada smo iz njih izašli i otišli u nedođiju, više, takoreći, ne postoje. Srušeni su i svi pomoćni objekti, dve radionice, moja i bratova. Kompletno imanje, veličine preko 1.520 kvadrata, pretvoreno je u stovarište drva. Tu su sada kamioni, bageri i radnici s motornom pilom”, rekao je Nikolić za „Politiku”.

On se obraćao i visokom predstavniku Valentinu Incku, sa uverenjem da će ga sigurno razumeti i pomoći mu da vrati svoju imovinu, jer je  Incko „neko ko često, a posebno kad govori o povratku izbeglih, naglašava da je privatna imovina neprikosnovena”. Međutim, ističe, njegova očekivanja bila su nerealna, jer Incka, kaže, „očito ne zanimaju problemi Srba”. Poručio je Nikoliću da treba da se obrati Tužilaštvu.

„Helaću, uzurpatoru našeg imanja i svega drugog što smo godinama sticali, nudili smo da sudski postupak završimo nagodbom, ali on je to odbio, smatra da smo precenili vrednost naše imovine, a tražili smo, za tri kuće i sve ostalo što je on sravnio s temeljima, ukupno 300.000 KM (oko 150.000 evra)”, objašnjava Nikolić i napominje da Helać svoje nezakonito  ponašanje pravda, između ostalog, i time što tvrdi da „nema jasne granice između parcela njegove firme i zemlje u vlasništvu Nikolića”.

Slučaj Ratka Nikolića, koji je život nastavio u Bijeljini i koji kaže da, iako u poodmaklim godinama života, nastavlja da se bori za svoju imovinu, samo je jedan od mnogobrojnih, kad su u pitanju Srbi proterani iz sarajevske Ilidže kojoj pripada i naselje Stup. Inače, predratna većinski srpska opština Ilidža odavno je jedno od atraktivnijih odredišta za državljane zemalja Persijskog zaliva, što dokazuju mnogobrojni objekti u njihovom vlasništvu izgrađeni uglavnom na uzurpiranoj srpskoj zemlji ili kupljenoj za male pare.

Tako na Ilidži više nema ne samo većine predratnih Srba nego nema ni ćirilice, pa i latinice, svi natpisi koji se mogu videti na restoranima, prodavnicama, frizerskim salonima… ispisani su na arapskom jeziku. Na području tog predratnog omiljenog izletišta Sarajlija, trenutno se mogu sresti, uglavnom, ljudi koji govore arapski, nose dugu nošnju i klanjaju (mole Bogu) na ulicama ili zelenim površinama.

Komentarišući sudbinu ilidžanskih Srba i otimanja njihove imovine, svojevremeno je Dušan Šehovac, iz Udruženja „Demokratska inicijativa sarajevskih Srba”, za naš list izjavio da na Ilidži „više vino ne piju age Sarajlije, već age iz Katara puše nargilu i piju čaj”.

Nedavno je na proterivanje oko 150.000 Srba iz Sarajeva i na imovinu koju su oni ostavili na širem području tog grada podsetio i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. U izjavi za jednu sarajevsku televiziju, Dodik je rekao da su ti Srbi imali u Sarajevu „imovinu vrednu famoznih  50 milijardi KM (oko 25 milijardi evra”). Pomenuo je, između ostalog, stanove koje su proterani Srbi prodavali budzašto ili i dan-danas pokušavaju da vrate vlasništvo nad njima.

(Politika)