Politika: Merkelova priprema odstupnice na tri fronta

Tema broj jedan u kuloarima nemačke vlade i opozicije jeste priprema odstupnica kancelarke Angele Merkel na tri fronta – na nivou Evropske unije, kao i u Nemačkoj na saveznom i na pokrajinskom nivou. Analitičari ističu da „ofanziva Bizmarka današnjice”, kako su Merkelova i njeni potezi ocenjeni u nemačkim medijima, jenjava a „priprema se za prelazak na taktiku odbrane pozicija, pre svega u Nemačkoj”.

Kao razlog za zabrinutost na evropskom nivou navode se pobede socijalističkog kandidata Fransoa Olanda na predsedničkim izborima u Francuskoj i debakla stranaka umerene desnice i građanske levice u Grčkoj. U Nemačkoj, posle novog poraza stranaka demohrišćansko-liberalne koalicije (CDU/CSU i FDP) na pokrajinskim izborima u Šlezvig-Holštajnu, dovodi se u pitanje nedodirljivost kancelarke.

Izbor Olanda za novog predsednika Francuske, pri tome, prihvata se kao „rešiv problem”, premda je reč o ljutom protivniku politike štednje koju je Nemačka nametnula Evropi. Berlin je, izvesno, spreman na kompromis koji bi se sveo na formulu „i štednja, kao što to traži Merkelova, i nova zaduživanja kroz investicije u razvoj, kako to zahteva Oland”, ističe hamburški nedeljnika „Cajt”.

Analitičari idu pod ruku sa tezom „Cajta”, a naglasak stavljaju na izjavu vicekancelara i ministra spoljnih poslova Gvida Vestervela.

„Zajedničkim snagama ćemo prebroditi dužničku krizu: imamo Fiskalni pakt, a uskoro ćemo imati i Pakt o privrednom rastu kojim će konkurentnost evropske privrede biti uzdignuta na viši nivo”, rekao je Vestervele, čestitajući Olandu na izbornoj pobedi.

Hoće li kompromis Pariza i Berlina koji se nazire rasteretiti „domaće” brige Merkelove, ostaje da se vidi.

Bitniji problem demohrišćanskih tabora jeste sedmi uzastopni poraz na pokrajinskim izborima praćen naglim „ozdravljenjem” koalicionog partnera, liberala. Posle serije poraza na pokrajinskim izborima, FDP je pošlo za rukom da u Šlezvig-Holštajnu ostvari zapažen uspeh. Minulog vikenda su osvojili 8,5 odsto biračke naklonosti.

Da nevolja po kancelarku bude veća, zasluge za uspeh pripisuju se Volfgangu Kubickom, po opštem mišljenju, novom prvaku liberala i na saveznom nivou.

„Zidojče cajtung” tvrdi da Kubicki – nazvan „Volf sa obale” – priprema puč protiv šefa stranke Filipa Reslera. Smenom čelnika došlo bi do novog odnosa liberala i demohrišćana, koju je Folker Kauder, lider parlamentarne frakcije CDU u Bundestagu, ovako objasnio: „Ako su nam liberali donosili potrebnu većinu (u Bundestag), sada će od njih zavisiti naš opstanak u vladi.”

Shodno situaciji, strategija demohrišćana usmerava se na popravljanje odnosa sa opozicionim socijaldemokratama (SPD). „Unapređuju se razmišljanja o novoj, velikoj koaliciji posle izbora 2013. godine”, kaže se u kabinetu vlade u Berlinu.

Kao (poželjni) partneri na čelu SPD-a navode se popularni „stonsi” – Frank Valter Štajnmajer i Per Štajnbrik. Dvojac levih liberala bio bi prihvatljiv za Merkelovu kao nekada Gerhard Šreder. Od čelne pozicije, međutim, dvojac razdvaja šef stranke Sigmar Gabrijel. Gabrijel je prvi izbor većinskog, radničkog krila, odnosno frakcije u partiji. Ako dođe do zahtevanog unutarpartijskog plebiscita o kancelarskom kandidatu, Gabrijel će izvesno povesti stranku u izborno nadmetanje 2013. godine – u stilu, kako kažu, nemačkog Fransoa Olanda.

Miloš Kazimirović

(Politika)