Политика: Мења ли Немачка став о српској кандидатури

Ако унутар ЕУ буде постојао довољан број земаља које ће Берлину рећи да не блокира Србију, Немци неће хтети да остану усамљени, поручује се из дипломатских кругова у Бриселу

Наредне две, три седмице биће одлучујуће за кандидатуру Србије за ЕУ. Одлука би требало да буде донета на седници Савета министара за опште послове, 28. фебруара, мада ће коначна одлука бити усвојена у марту, на састанку Европског савета.

С обзиром на то да наредних дана следе дипломатске консултације у вези с евентуалном доделом статуса кандидата Србији, још је рано за било какве прогнозе у вези с мартовским закључком.

На питање да ли се нешто променило од децембарског одлагања одлуке о додели статуса кандидата нашој земљи у ставовима Немачке, извор „Политике”, близак администрацији у Бриселу, одговара да је тема српске кандидатуре такорећи егзотична тема у Европи, јер се тиче једног „врло уског круга људи”. Додаје и да је било неколико новинских коментара који су сви били у прилог томе да Немачка не треба да блокира Србију око кандидатуре. „Ако унутар ЕУ буде постојао довољан број земаља које ће рећи Немцима да то не раде, Немци неће хтети да остану усамљени”, уверен је овај наш неименовани, а упућени извор.

Упитан да ли се може очекивати да нам Немци „отворе врата” у фебруару, истиче да је прерано о томе говорити, јер ће „у наредне две недеље бити интензивна дипломатска активност”. С тим у вези, подсећа и да је Кристоф Хојзген, најважнији саветник немачке канцеларке Ангеле Меркел за безбедносна питања, недавно боравио у Београду, што указује да се разговара.

Занимљиво је да овај наш саговорник сматра да је „основни услов Немачке, укидање паралелних структура”, у Београду можда погрешно схваћен. „Није она рекла да треба да се укину паралелне структуре него да те српске установе на Косову треба да постану једна од тема преговора.”

Кад је реч о евентуалном договору о регионалном представљању Косова на међународним скуповима, каже да „ако пет земаља ЕУ није признало Косово, нико не може да натера Србију да пристане да они наступају као Косово република”.

Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, примећује померања када је реч о односима с Немачком. Та померања види „у живој дипломатској акцији” с Немцима. „Када је о кандидатури реч, покушати да се иде мимо Берлина, нема шансе да то прође. Заправо, једине две адресе су Вашингтон и Берлин”, мисли Прибићевић.

Одиста, министар спољних послова Вук Јеремић најавио је да ће се у понедељак састати с немачким министром спољних послова Гвидом Вестервелеом у Бриселу и навео да Београд има интензивну комуникацију с Немачком. „Ми блиско сарађујемо и имамо доста интензивну комуникацију с Немачком. Покушавамо да нађемо заједнички простор”, изјавио је Јеремић.

И Прибићевић подсећа да је саветника Хојзген прошлог месеца био у Београду и оцењује да је „чињеница да се то дешава изузетно позитивна”. Оно друго што је, према његовим речима, важно јесте да се разговара далеко од очију јавности. „Јер, оног тренутка када се те ствари, тако осетљиве, као што су односи Београда и Приштине, појаве у јавности, пред изборе, било где, у Београду и Приштини, то је малтене унапред осуђено на неуспех. Онда то постаје део политичког маркетинга и политичке акције и нема шансе да прође.”

Прибићевић, иначе, сматра да једини начин да се дође до решења, не само у вези с регионалним представљањем, јесте „да то пише тако да свако то може тумачити онако како то њему одговара”. Поред тога, за решење је потребан и двојни суверенитет за север Косова.

С друге стране, овај наш саговорник мисли да је можда најјачи аргумент Србије то што НАТО и водећим силама, САД, Немачкој и Великој Британији, не одговара да она остане изван европских интеграционих токова.

С тим у вези, наведимо да је британски амбасадор у Приштини Ијан Клиф за приштински лист „Коха диторе”, рекао да се Велика Британија неће противити дијалогу Београда и Приштине о плану који је предложио председник Србије Борис Тадић (српски манастири на Косову, гаранције за Србе који живе у енклавама, имовина државе и грађана Србије на Косову и питање севера Косова) ако Београд испуни раније постављене услове и укине паралелне структуре. Клиф је објаснио да се Британија неће супротставити Тадићевом плану за решење косовског питања, јер је тај предлог у складу с Ахтисаријевим планом. „То је добар план, јер су сва четири питања шире обухваћена у Ахтисаријевом плану. Увек има места за дијалог и не би требало да заборавимо да Ахтисаријев план омогућава српској заједници на Косову да одржава посебне везе с Београдом”, рекао је Клиф, а преноси Бета.

Британски амбасадор истакао је и да је пре дијалога о четири тачке неопходно наставити текући дијалог две стране у Бриселу и спровести постигнуте споразуме и остварити напредак у регионалној сарадњи.

„Потребно је да Србија одустане од илегалних полицијских и безбедносних структура на северу, и ми треба да припремимо терен тамо за истинске локалне изборе. Треба уклонити барикаде да би имали слободу кретања. Ситуација ће бити само још мутнија ако паралелне општине пробају да организују такозвани референдум, или ако Србија буде пробала да организује своје изборе на северу Косова”, навео је Клиф услове за почетак расправе о Тадићевом плану.

Б. Чпајак

(Политика)