Politika: Mali broj funkcionera prijavio imovinu

Samo u prva dva dana rada Agencije za borbu protiv korupcije, pet državnih funkcionera podnelo je izveštaj o svojoj imovini i prihodima, dok trenutno taj broj iznosi tek nekoliko desetina, kažu u tom nezavisnom državnom organu. Kako saznajemo, javnosti će ovi izveštaji biti dostupni na sajtu Agencije najkasnije do sredine marta ove godine. Budući da je reč o prihodima i imovini oko 30.000 državnih funkcionera, podatke je nemoguće ručno obraditi, zbog čega je trenutno u izradi poseban kompjuterski program za njihovo prikupljanje i obradu.

Na sajtu će se nalaziti registri funkcionera, njihove imovine, lista preduzeća u kojima su on vlasnici više od 20 odsto udela ili akcija, katalog poklona, završni računi političkih stranaka i izveštaji u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka. Takođe, biće objavljene i odluke u vezi sa kršenjem zakona i postojaće mogućnost prijavljivanja zloupotreba i korupcije.

Funkcioneri su dužni da podatke o imovini i prihodima navedu na posebnom obrascu, koji je dostupan na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, najkasnije do 31. januara ove godine. Kazna za prekoračenje roka je novčana i iznosi od 10.000 do 50.000 dinara.

Obrazac se sastoji od četiri poglavlja i funkcioneri su u prva dva dužni da navedu svoje i lične podatke supružnika, vanbračnog partnera i maloletne dece. U trećem delu bi trebalo da prijave platu iz budžeta i drugih javnih izvora, kao i sve druge prihode koje ostvaruju po osnovu funkcije koju obavljaju, drugog posla koji obavljaju, prihode na osnovu članstva u organima udruženja i po osnovu naučnoistraživačke, nastavne, kulturno-umetničke, humanitarne i sportske delatnosti.

Oni su u obavezi da prijave i prihode supružnika i maloletne dece.

U četvrtom delu obrasca trebalo bi da navedu podatke o celokupnoj nepokretnoj i pokretnoj imovini, novcu i hartijama od vrednosti koje su u vlasništvu ili suvlasništvu funkcionera, supružnika odnosno vanbračnog partnera i maloletne dece. Kada prijavljuju nepokretnu imovinu, u obavezi su da navedu na čije se ime ona vodi, na koji je način stečena, da li je kupljena ili nasleđena.

Ukoliko prijavljuju pokretnu imovinu, kao što je recimo automobil, čamac ili oružje, funkcioneri su u obavezi da navedu kompletne podatke o njima. U sledećoj rubrici pod nazivom „pokretne stvari veće vrednosti” unose se podaci o dragocenostima, zbirkama, umetničkim predmetima.

Takođe, ukoliko ih imaju, funkcioneri su dužni da navedu i podatke o hartijama od vrednosti, kreditima, pozajmicama, zalogama, kao i podatke o autorskim, patentnim i intelektualnim pravima.

Agencija, podsetimo, ima široka ovlašćenja i neće više reagovati samo na osnovu prijava, već će u saradnji sa svim nadležnim državnim organima proveravati tačnost podataka koji su izneti. Ministar policije Ivica Dačić je tim povodom juče održao sastanak sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije. Članovi Agencije su, kako je saopštio MUP Srbije, upoznali ministra sa dosadašnjim rezultatima rada i dogovorena je neposredna saradnja i razmena informacija.

Sastanku su osim direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorane Marković prisustvovali i članovi Tanja Miščević i Čedomir Čupić.

Za lažno prijavljivanje ili za neprijavljivanje imovine predviđena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

(Politika)