Политика: Каспијско језеро - Елдорадо под водом

На­кон Пер­сиј­ског и Мек­сич­ког за­ли­ва, Афри­ке и Аља­ске, сле­де­ћи гло­бал­ни енер­гет­ски цен­тар ле­жи на рас­кр­шћу Евро­а­зи­је

„Наф­то­но­сно по­ље Ка­ша­ган на­ста­вља са про­из­вод­њом у дру­гој по­ло­ви­ни 2016. го­ди­не”, об­ја­вио је про­шле сед­ми­це Маг­зум Мир­за­га­ли­јев, за­ме­ник ми­ни­стра за наф­ту у Ка­зах­ста­ну, на­кон са­ми­та пет др­жа­ва при­о­ба­ља Ка­спиј­ског је­зе­ра у Астра­ха­ну (Ру­си­ја).

Пу­них 16 го­ди­на на­кон от­кри­ћа на­ла­зи­шта „Ка­ша­ган”, на око 4.500 ме­та­ра ис­под по­вр­ши­не сту­де­ног се­вер­ног обо­да Ка­спиј­ског је­зе­ра, и до­са­да­шњег ула­га­ња од пре­ко 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, кон­зор­ци­јум пе­тро­ин­ве­сти­то­ра („Екс­он Мо­бил”, „Ро­јал Дач Шел”, „То­тал”, ЕНИ и ЦНПЦ) ипак ни­је си­гу­ран ка­да ће ствар­но по­че­ти са екс­пло­а­та­ци­јом дру­гог нај­ве­ћег свет­ског на­ла­зи­шта наф­те са на­ја­вље­ним ре­зер­ва­ма од око 13 ми­ли­јар­ди ба­ре­ла.

Си­ло­ви­то кре­та­ње ле­де­них сан­ти око на­ла­зи­шта то­ком ве­ћег де­ла го­ди­не нај­пре је при­ну­ди­ло квин­тет пе­тро­ин­ве­сти­то­ра да по­диг­не ве­штач­ко остр­во – бе­дем из­над бу­шо­ти­не. Ка­да су сеп­тем­бра 2013. по­че­ли са про­из­вод­њом (осам го­ди­на ка­сни­је од пр­во­бит­но на­ја­вље­ног) ме­га­наф­та­ши су убр­зо би­ли при­ну­ђе­ни да за­тво­ре „Ка­ша­гам” због нео­че­ки­ва­не по­ја­ве те­шког сум­пор­ног је­ди­ње­ња ко­је је то­ли­ко на­гри­зло наф­то­вод да су да­нас при­ну­ђе­ни да за­ме­не око 200 ки­ло­ме­та­ра већ по­ста­вље­ног це­во­во­да!

И док је зва­нич­на Аста­на вид­но не­за­до­вољ­на због про­лон­ги­ра­ња да­ту­ма ка­да ће Ка­зах­стан по­че­ти да про­из­во­ди на­ја­вље­них 3,5 ми­ли­о­на ба­ре­ла наф­те днев­но, стра­ни наф­та­ши из ја­сне ра­чу­ни­це – не од­у­ста­ју од да­љих ула­га­ња у ка­спиј­ску наф­ту и гас.

Нај­ве­ће за­тво­ре­но мо­ре (или је­зе­ро, за­ви­сно од ту­ма­че­ња прав­ни­ка, ге­о­гра­фа и по­ли­ти­ча­ра), по­вр­ши­не 394.000 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра, сло­ви за ре­ги­он нај­ве­ћих гло­бал­них на­ла­зи­шта наф­те и га­са на све­ту – по­сле Пер­сиј­ског за­ли­ва.

Ви­ше од 48 ми­ли­јар­ди ба­ре­ла наф­те и 8,7 би­ли­о­на куб­них ме­та­ра га­са ле­жи у ка­спиј­ском ба­се­ну: од то­га 75 од­сто пе­тро­ле­ја и 67 од­сто при­род­ног га­са на око 100 ки­ло­ме­та­ра од оба­ла, про­це­њу­је Аген­ци­ја за енер­ги­ју САД.

На­је­зда стра­них наф­та­шких ком­па­ни­ја у ка­спиј­ски ба­сен де­ли­мич­но је по­ве­за­на са рас­па­дом СССР-а. Ба­сно­слов­на на­ла­зи­шта ка­спиј­ске наф­те и га­са у Азер­беј­џа­ну би­ла су по­зна­та во­де­ћим за­пад­ним пе­тро­маг­на­ти­ма (фа­ми­ли­ја­ма Но­бел, Рот­шилд и Рок­фе­лер) још од сре­ди­не 19. ве­ка ка­да су се над­ме­та­ли за снаб­де­ва­ње ру­ског и европ­ског тр­жи­шта па­ра­фи­ном и дру­гим нафт­ним де­ри­ва­ти­ма.

Да­нас се Ка­зах­стан (во­де­ћи свет­ски из­во­зник ура­ни­ју­ма), Турк­ме­ни­ја (са че­твр­тим нај­ве­ћим свет­ским ре­зер­ва­ма при­род­ног га­са) и Азер­беј­џан (у Евро­пи при­жељ­ки­ва­ни снаб­де­вач ал­тер­на­тив­ног га­са) рав­но­прав­но при­дру­жу­ју Ру­си­ји и Ира­ну на по­чет­ку но­ве тр­ке за стра­те­шким си­ро­ви­на­ма из Ка­спиј­ског ба­се­на.

Об­је­ди­ње­ни при­ступ енер­гет­ском по­тен­ци­ја­лу за­јед­нич­ког мо­ра за са­да при­па­да бу­дућ­но­сти.

Ка­спиј­ски квин­тет тре­нут­но има ра­зно­род­не пла­но­ве са сво­јим по­мор­ским енер­гет­ским ми­ра­зом.

Нај­ве­ћа иран­ска на­ла­зи­шта наф­те и га­са да­ле­ко су од Ка­спиј­ског мо­ра: не­дав­но от­кри­ће по­ља Сар­дар Јан­гал (2011. го­ди­не) отва­ра Те­хе­ра­ну мо­гућ­ност да по­бољ­ша до­ма­ће снаб­де­ва­ње, пр­вен­стве­но ауто­ном­не ре­пу­бли­ке Нак­хчи­ван.

Скром­на ру­ска про­из­вод­ња га­са у ка­спиј­ском ба­се­ну до­не­дав­но углав­ном у Кра­сно­да­ру, Ста­вро­по­љу и Че­че­ни­ји про­ши­ре­на је 2010. го­ди­не от­кри­ћем по­мор­ског на­ла­зи­шта „Ју­ри Кор­ча­гин” . То по­ље на се­вер­ном обо­ду Ка­спиј­ског мо­ра по­ну­ди­ло је ру­ским енер­гет­ским ком­па­ни­ја­ма – у усло­ви­ма за­пад­них санк­ци­ја – је­дин­стве­ну мо­гућ­ност да уса­вр­ше бу­ду­ћу екс­пло­а­та­ци­ју енер­ге­на­та на Арк­ти­ку! На „Кор­ча­ги­ну” Ру­си су пр­ви у све­ту већ ис­про­ба­ли плу­та­ју­ћи ле­до­ло­мац – скла­ди­ште за пре­то­вар га­са.

И док Ру­си­ја и Иран енер­гет­ски имиџ за­сни­ва­ју на на­ла­зи­шти­ма да­ле­ко од Ка­пиј­ског мо­ра, Азер­беј­џан, Турк­ме­ни­ја и Ка­зах­стан су – због свог ослон­ца на на­ла­зи­шта у том ба­се­ну – на­ши­ро­ко отво­ри­ли ма­пу све­та са ци­љем да од свог енер­гет­ског бо­гат­ства из­ву­ку мак­си­мум.

Турк­ме­ни­ја та­ко да­нас раз­ма­тра мо­гућ­ност да пу­сти га­со­вод пре­ко Ка­спиј­ског мо­ра ка Азер­беј­џа­ну и мо­жда се при­дру­жи снаб­де­ва­њу Евро­пе. Аш­ха­бат исто­вре­ме­но ја­ча енер­гет­ске ве­зе са Ки­ном, али раз­ра­ђу­је план да пре­ко Ав­га­ни­ста­на снаб­де­ва Ин­ди­ју и Па­ки­стан га­сом. Ка­зах­стан у ме­ђу­вре­ме­ну уве­ли­ко раз­ви­ја си­стем га­со­во­да и наф­то­во­да ка Ки­ни, али и Ру­си­ји.

Свет­ске енер­гет­ске ком­па­ни­је не скри­ва­ју уз­бу­ђе­ње, али и стреп­њу ко­ме ће се ка­спиј­ски квин­тет окре­ну­ти да по­кре­ну бу­ду­ћу про­из­вод­њу до­ка­за­них али и оних на­слу­ће­них и још не­по­твр­ђе­них под­мор­ских на­ла­зи­шта наф­те и га­са. Ка­спиј­ски ба­сен тре­нут­но про­из­во­ди 2,6 ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но (3,4 од­сто свет­ског снаб­де­ва­ња), а у сле­де­ћих 20 го­ди­на квин­тет на оба­ла­ма рас­кр­шћа Евро­а­зи­је пла­ни­ра да утро­стру­чи стра­те­шки из­воз.

На­кон Пер­сиј­ског и Мек­сич­ког за­ли­ва, Афри­ке и Аља­ске, сле­де­ћи гло­бал­ни енер­гет­ски ел­до­ра­до из­гле­да ле­жи на Ка­спиј­ском мо­ру.

Та­ња Ву­јић

(Политика)