Politika: Holandija i nakon SSP-a može da blokira Srbiju

Do ulaska Srbije u Evropsku uniju postoji čak 76 stepenika na kojima neka zemlja članica EU može da nas zaustavi. Dakle, ukoliko bi Holandija u ovom trenutku pristala na primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i na početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, time joj ne bi bile „vezane ruke” da u budućnosti iskaže svoj stav o saradnji Srbije sa tribunalom. Za eventualno podizanje „rampe” Beogradu ostalo bi joj još čak 75 prilika.

Budući da sve države EU moraju da ratifikuju SSP, pa i Holandija, ta zemlja bi, ako sada odstupi od svog čvrstog stava, imala ponovo mogućnost da u svom parlamentu iskaže mišljenje u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom i da, eventualno, tada blokira Srbiju.

Sledeći korak koji zvaničnici Srbije uskoro nameravaju da učine prema Briselu jeste podnošenje zahteva za članstvo. Prihvatanje tog zahteva i njegovo puštanje u proceduru za dobijanje statusa kandidata je i nova prilika u kojoj se traži konsenzus svih u EU. Kad se završi i ta procedura, Evropska komisija daje svoje mišljenje o sposobnosti države da dobije status kandidata i zemlji koja se kandiduje zakazuje datum početka pregovora. U oba ova slučaja, takođe, potrebna je jednoglasnost.

Postoji 35 pregovaračkih poglavlja o kojima su neophodni pregovori pristupanju sa EU. Za otvaranje, ali i za zatvaranje svakog od tih poglavlja, iznova je potrebno glasanje u kojem će sve države članice, dakle, 70 puta ukupno, reći „da”. I na kraju, za ratifikaciju ugovora o pristupanju neke zemlje uniji takođe je obavezan pristanak svih članica EU.

Prethodnih dana pisali smo o tome da unija ima izlaza i u situaciji kada se Holandija protivi nastavku srpske integracije bez izručenja dvojice haških optuženika. Po mišljenju nekih ovdašnjih eksperata sa kojima je „Politika” razgovarala, pravna mogućnost mogla bi da bude u tome da ova zemlja ostane uzdržana pri eventualnom izjašnjavanju članica o deblokadi sporazuma sa Srbijom.

To ne bi bio prvi presedan napravljen u Briselu. Prvi takav slučaj zabeležen je još šezdesetih godina prošlog veka, kada je Velika Britanija podnela zahtev za članstvo i bila odbijena zbog stava Francuske, tačnije njenog predsednika Šarla de Gola koji je govorio da će Englezi postati država članica EU samo onda kada on ne bude na čelu Francuske.

Često se navodi i primer Grčke, koja je 1976. godine dobila status kandidata na neuobičajeni način u EU. Za razliku od ostalih zemalja čiju kandidaturu preporučuje Evropska komisija, Grčka je taj status stekla zahvaljujući Savetu ministara, koji je zapravo odlučio da preinači odluku EK. Izuzetak u EU je zabeležen i onda kada su grčki i turski sporazumi o pridruživanju, koji su pandan našem SSP-u, bili suspendovani zbog nepoštovanja ljudskih prava, i to posle stupanja na snagu.

Dva velika presedana u vezi su sa Srbijom. Jedini slučaj prekida pregovora sa EU za zaključenje sporazuma o pridruživanju dogodio se 3. maja 2006. godine. Tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori prebačeno je da ne sarađuje sa Tribunalom u Hagu i sledila je suspenzija. Drugi slučaj dogodio se prošle godine, 29. aprila, kada je istovremeno sa odlukom o potpisivanju SSP-a usvojena i odluka kojom se odlaže početak primene tog sporazuma, odnosno stupanje na snagu Prelaznog sporazuma o trgovini, ali i početak ratifikacije čitavog sporazuma.

Ocene da mnogo toga zavisi od političke odluke u EU potvrđuju sledeći primeri: Španija je postala članica EU samo godinu dana nakon vojnog udara u toj zemlji, Makedonci su dobili SSP nakon oružane pobune Albanaca. Norveška je tri puta podnela zahtev za prijem u članstvo EU i dva puta na referendumu povukla svoj zahtev.

(Politika)