Politika: Gubitak javnih preduzeća 4 milijarde evra

Srpska javna preduzeća ove godine konačno se osećaju svetski: i ona su u krizi. Samo što su domaća, već godinama jedu sami sebe, tonući u sve veće gubitke i dugove.

Kumulirani gubitak najvećih javnih preduzeća narastao je na čak 371,8 milijardi dinara ili oko četiri milijarde evra, što je oko deset Naftnih industrija Srbije (NIS je prodat za 400 miliona evra) i znatno više od ukupnog privatizacionog prihoda Srbije (od prodaje 2.480 društvenih preduzeća država je dobila 2,9 milijardi evra). Od ukupnog nagomilanog minusa čak 83,5 odsto pripada EPS-u (200 milijardi dinara) i Železnicama Srbije (110,4 milijarde dinara). Gubici iz prethodnog perioda opterećuju i poslovanje javnih preduzeća koja su u 2008. godini poslovala sa dobitkom, kao što su „Srbijagas” i EMS.

Najvećem gubitašu među državnim kompanijama u poslednje dve godine – Elektroprivredi Srbije, Železnicama Srbije, PEU „Resavici” i „Putevima Srbije”, koji već pet godina ne izlaze iz crvenog, lane su se pridružili očekivano – Jat ervejz i neočekivano – Naftna industrija Srbije.

Ovih šest, od 17 analiziranih kompanija, u godinu planetarne krize uplovilo je sa čak 52,9 milijardi dinara minusa na računima – 15,8 odsto ukupnog gubitaka srpske privrede i 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Sabere li se minusni saldo svih 470 javnih republičkih i lokalnih, zbir je poražavajući – pola procenta registrovanih firmi proizvodi svaki peti dinar gubitka srpske privrede.

Iako je prošle godine gubitak sveo na trećinu iz prethodne, sa 99,5 na 24,7 milijardi dinara, na dušu EPS-a uknjižena je gotovo polovina (46,5 odsto) gubitaka javnih preduzeća i 7,3 odsto gubitaka cele privrede. Mada su najveći deo od tih 99,5 milijardi – 92,2 – bili rashodi na osnovu obezvređivanja imovine (usled primene međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja), činjenica je da je EPS u velikim nevoljama. I po novoj i po staroj metodologiji. Kratkotrajni uzlet ove državne kompanije od 2004. do 2006. godine kada je ostvarila 16 milijardi dinara dobiti, bio je više rezultat otpisa dugova Londonskom i Pariskom klubu i pozitivnih kursnih razlika, nego objektivno njenog boljeg zdravlja . Prošlogodišnji gubitak srpske elektroprivrede, analitičari Zavoda za razvoj, u Analizi poslovanja javnih preduzeća u 2008. pripisuju neadekvatnoj politici cena, niskom stepenu naplate od potrošača i gubitku u distributivnoj mreži.

Železnicama Srbije ni direktne budžetske dotacije nisu pomogle da ublaži gubitaški saldo. Iako im je država i prošle godine ubrizgala oko 12 milijardi dinara subvencija i dotacija, što je gotovo polovina prošlogodišnjih poslovnih prihoda ovog javnog preduzeća, 2008. su završile sa 15,9 milijardi dinara minusa, dvostruko većeg nego prethodne godine. Poslovnom gubitku kumovali su povećani rashod u kojima troškovi zaposlenih učestvuju sa 42,1 a materijalni troškovi sa 28,9 odsto.

PEU „Resavica” više od polovine poslovnog prihoda – 1,9 milijardi dinara dobila je iz budžeta, ali je uprkos državnoj pomoći i prošlu godinu završila sa gubitkom od 1,2 milijarde dinara. „Putevima Srbije” dobit iz podbilansa poslovni prihodi i rashodi (5,7 milijardi dinara) pojeo je finansijski gubitak (5,8 milijardi dinara) zbog izmirivanja dela dugogodišnjih obaveza prema izvođačima radova, pa su godinu završili sa 190 miliona minusa.

Posle dve godine pozitivnog poslovanja, Jat je ponovo zaronio u nerentabilnost. Preduzeće je u 2008. godini zabeležilo gubitak od 7,2 milijarde dinara (5,2 puta prevazilazi vrednost njegovog kapitala). Sa četiri miliona dinara gubitka po radniku, odmah je iza NIS-a čiji je minus 317 miliona po čoveku. Uz to na plećima Jata je i kumulirani gubitak iz prethodnog perioda koji je narastao na 15,6 milijardi dinara, koji se ozbiljno približio vrednosti njegovog ukupnog prihoda.

Dobit je prošle godine od 17 analiziranih ostvarilo 11 javnih preduzeća (Telekom, Aerodrom, PTT, Srbijagas , Transnafta, Srbijašume, Srbijavode, Skijališta, Vojvodinašume, Vojvodinavode i EMS) – ukupno 11,4 milijarde. Ali ona je četiri puta manja od gubitka šest gubitaša i za oko pet milijardi niža nego u 2007, koju su javna preduzeća završila u plusu od 16,5 milijardi dinara. Subvencije javnim preduzećima (zvanično samo Železnicama i Resavici), ne računajući neizmirene obaveze državnih kompanija prema budžetu, veće su od ukupne dobiti javnog privrednog sektora. Uz to, gotovo polovina neto dobiti javnih preduzeća (48,9 odsto)pripada Telekomu Srbija – 5,5 milijardi, otprilike koliko je zajedno ostvarilo ostalih deset dobitaša javnog sektora. Istina i dobit „Telekoma” koji je prethodne godine sa 11,6 milijardi dinara profita,bio na čelu liste najuspešnijih kompanija prošle godine je prepolovljena. Gotovo upola manji profit prošle godine ostvario je i PTT (2,7 milijardi dinara). Jedino javno preduzeće koje je značajnije povećalo dobit u odnosu na prethodnu godinu je Aerodrom „Nikola Tesla” i to za milijardu dinara – na 1,3 milijarde dinara.

(Politika)