Politika: Demokrate moraju da preseku čvor oko vojvođanskog statuta

Skupština Srbije se o Statutu Vojvodine i Predlogu zakona o nadležnostima pokrajine, po svemu sudeći, neće izjašnjavati pre letnje pauze. Na takav zaključak upućuje izričit stav socijalista da neće podržati tekst Statuta u obliku u kome ga je usvojila Skupština Vojvodine, ali i učestale spekulacije da su demokrate odlučile da uspore ceo proces. Spekulacije o odlaganju usvajanja Statuta dodatno su podstaknute najavom predsednika Borisa Tadića o mogućoj promeni Ustava i regionalizaciji Srbije. I predsednikov kabinet i Demokratska stranka odbacili su tvrdnje da otvaranje priče o regionalizaciji zapravo znači da je Statut do tada „na čekanju”, ali iz DS-a nisu stigle nikakve dodatne informacije u vezi sa usvajanjem Statuta i zakona. Oklevanje je navelo lidera Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora da zaključi da bi usvajanje Statuta do letnje pauze „bilo pravo čudo”.

A jedino u čemu su saglasni i protivnici i zagovornici ovakvog načina definisanja autonomije Vojvodine jeste da je ključ u rukama demokrata, kao stožerne stranke vladajuće republičke koalicije i stranke koja u pokrajinskoj skupštini ima apsolutnu većinu. „Mi ništa ne guramo pod tepih. Jednostavno, smatramo da je Srbija najcentralizovanija država u Evropi, i da je decentralizacija uslov svakog prosperiteta i političke stabilnosti. S druge strane, autonomija Vojvodine je ustavna kategorija, i DS će sva prava koja joj tako pripadaju dosledno sprovesti preko institucija sistema”, kaže Vlatko Ratković, funkcioner DS-a i predsednik Zakonodavnog odbora u Skupštini Srbije.

On objašnjava da je usvajanje zakona o nadležnostima bez koga je Statut neprimenjiv kompleksan posao i podrazumeva i potrebu da se izmeni i velik broj drugih zakona u našem pravnom poretku, pa zbog toga tako dugo traje. Na primedbu da to slušamo mesecima i da su rokovi već nekoliko puta pomerani, on odgovara: „To je naš manir da se o svemu licitira. Ali suština je u tome da se uradi kvalitetan tekst zakona koji nije nijedan milimetar više, ali ni manje, od onoga što piše u Ustavu”.

Koalicioni partneri demokrata, pre svega iz redova LSV-a, SVM-a i vojvođanskog krila G17 plus, uporno ističu da je čitav problem u tome što unutar DS-a postoje nesuglasice. To kaže i direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov: „Ako pogledate šta su sve funkcioneri te stranke u poslednjih mesec dana izjavljivali u vezi sa Statutom i rokovima za usvajanje, potpuno je nejasno šta je stvarni stav stranke. Naravno da radikalsko-narodnjačko-naprednjački blok već pokušava da kapitalizuje celu tu zbrku sa Statutom. Sada kod običnog sveta postoji velika nedoumica šta je zapravo sporno u tom tekstu, a čak i oni dobronamerni stiču utisak da se pokušava stvoriti država u državi i da se ide ka otcepljenju Vojvodine”, ističe on.

I urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović smatra da je najgora stvar i za Srbiju i za DS da demokrate nastave da stvari guraju pod tepih. Za razliku od Popova, on smatra da bi situacija i za stranku i za državu bila gora da je DS odlučio da „progura” Statut u Skupštini Srbije. „Pozivanje na koalicione partnere na republičkom nivou je više vađenje, jer da su hteli mogli su da prevaziđu to što je SPS protiv, recimo tako što bi pomogao LDP-u. U suštini, problem je što se beogradska centrala DS-a nije mnogo bavila Statutom, prepustila je to Novom Sadu, a kad se javnost ustalasala i kada se videlo da je napravljeno nešto što, po mišljenju brojnih uglednih pravnika, krši Ustav onda su morali da intervenišu. I ako se sada zaista otvori javna debata o decentralizaciji to bi mogla biti kolateralna korist za celu Srbiju iz ovog slučaja”, kaže Vukadinović.

Demokratska stranka je u koaliciji sa G17 plus na prošlogodišnjim pokrajinskim izborima osvojila čak 70 od ukupno 120 mandata i praktično sama drži pokrajinsku vlast. Osim toga, koalicija okupljena oko DS je i na parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije najviše glasova (41,83 odsto) osvojila upravo u Vojvodini. Vojvodina je (uz Beograd) presudno uticala i na pobedu Borisa Tadića na predsedničkim izborima budući da je u pokrajini osvojio 150.000 glasova više od protivkandidata Tomislava Nikolića. Zbog svega ovoga deo poznavalaca političkih prilika, kao i Aleksandar Popov, veruje da će se demokratama zbrka sa Statutom na sledećim izborima vratiti kao bumerang. On smatra da će deo njihovih birača otići u stranke koje su bile doslednije u odbrani Statuta (među kojima je i vojvođansko krilo G17 plus), a da će deo birača sledeći put apstinirati.

Vukadinović misli da bi DS, ako odustane od Statuta, mogao izubiti deo birača koji bi otišli „autonomaškim strankama”, ali da bi ih mogao i dobiti na drugoj strani. „Ovo zataškavanje bi ih u suštini moglo najviše koštati, jer time samo gube birače”, kaže on.

Vlatko Ratković, međutim, tvrdi da DS nikako ne gubi podršku Vojvođana. „Mi ne skupljamo političke poene već sprovodimo program, koji je dobio ogromnu podršku birača. Osim toga, sva istraživanja pokazuju da je DS najjača politička opcija u ovom trenutku i da će to biti u dugom periodu pred nama”, kaže Ratković.

(Politika)