Политика: Демократе морају да пресеку чвор око војвођанског статута

Скупштина Србије се о Статуту Војводине и Предлогу закона о надлежностима покрајине, по свему судећи, неће изјашњавати пре летње паузе. На такав закључак упућује изричит став социјалиста да неће подржати текст Статута у облику у коме га је усвојила Скупштина Војводине, али и учестале спекулације да су демократе одлучиле да успоре цео процес. Спекулације о одлагању усвајања Статута додатно су подстакнуте најавом председника Бориса Тадића о могућој промени Устава и регионализацији Србије. И председников кабинет и Демократска странка одбацили су тврдње да отварање приче о регионализацији заправо значи да је Статут до тада „на чекању”, али из ДС-а нису стигле никакве додатне информације у вези са усвајањем Статута и закона. Оклевање је навело лидера Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора да закључи да би усвајање Статута до летње паузе „било право чудо”.

А једино у чему су сагласни и противници и заговорници оваквог начина дефинисања аутономије Војводине јесте да је кључ у рукама демократа, као стожерне странке владајуће републичке коалиције и странке која у покрајинској скупштини има апсолутну већину. „Ми ништа не гурамо под тепих. Једноставно, сматрамо да је Србија најцентрализованија држава у Европи, и да је децентрализација услов сваког просперитета и политичке стабилности. С друге стране, аутономија Војводине је уставна категорија, и ДС ће сва права која јој тако припадају доследно спровести преко институција система”, каже Влатко Ратковић, функционер ДС-а и председник Законодавног одбора у Скупштини Србије.

Он објашњава да је усвајање закона о надлежностима без кога је Статут непримењив комплексан посао и подразумева и потребу да се измени и велик број других закона у нашем правном поретку, па због тога тако дуго траје. На примедбу да то слушамо месецима и да су рокови већ неколико пута померани, он одговара: „То је наш манир да се о свему лицитира. Али суштина је у томе да се уради квалитетан текст закона који није ниједан милиметар више, али ни мање, од онога што пише у Уставу”.

Коалициони партнери демократа, пре свега из редова ЛСВ-а, СВМ-а и војвођанског крила Г17 плус, упорно истичу да је читав проблем у томе што унутар ДС-а постоје несугласице. То каже и директор новосадског Центра за регионализам Александар Попов: „Ако погледате шта су све функционери те странке у последњих месец дана изјављивали у вези са Статутом и роковима за усвајање, потпуно је нејасно шта је стварни став странке. Наравно да радикалско-народњачко-напредњачки блок већ покушава да капитализује целу ту збрку са Статутом. Сада код обичног света постоји велика недоумица шта је заправо спорно у том тексту, а чак и они добронамерни стичу утисак да се покушава створити држава у држави и да се иде ка отцепљењу Војводине”, истиче он.

И уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић сматра да је најгора ствар и за Србију и за ДС да демократе наставе да ствари гурају под тепих. За разлику од Попова, он сматра да би ситуација и за странку и за државу била гора да је ДС одлучио да „прогура” Статут у Скупштини Србије. „Позивање на коалиционе партнере на републичком нивоу је више вађење, јер да су хтели могли су да превазиђу то што је СПС против, рецимо тако што би помогао ЛДП-у. У суштини, проблем је што се београдска централа ДС-а није много бавила Статутом, препустила је то Новом Саду, а кад се јавност усталасала и када се видело да је направљено нешто што, по мишљењу бројних угледних правника, крши Устав онда су морали да интервенишу. И ако се сада заиста отвори јавна дебата о децентрализацији то би могла бити колатерална корист за целу Србију из овог случаја”, каже Вукадиновић.

Демократска странка је у коалицији са Г17 плус на прошлогодишњим покрајинским изборима освојила чак 70 од укупно 120 мандата и практично сама држи покрајинску власт. Осим тога, коалиција окупљена око ДС је и на парламентарним изборима за Скупштину Србије највише гласова (41,83 одсто) освојила управо у Војводини. Војводина је (уз Београд) пресудно утицала и на победу Бориса Тадића на председничким изборима будући да је у покрајини освојио 150.000 гласова више од противкандидата Томислава Николића. Због свега овога део познавалаца политичких прилика, као и Александар Попов, верује да ће се демократама збрка са Статутом на следећим изборима вратити као бумеранг. Он сматра да ће део њихових бирача отићи у странке које су биле доследније у одбрани Статута (међу којима је и војвођанско крило Г17 плус), а да ће део бирача следећи пут апстинирати.

Вукадиновић мисли да би ДС, ако одустане од Статута, могао изубити део бирача који би отишли „аутономашким странкама”, али да би их могао и добити на другој страни. „Ово заташкавање би их у суштини могло највише коштати, јер тиме само губе бираче”, каже он.

Влатко Ратковић, међутим, тврди да ДС никако не губи подршку Војвођана. „Ми не скупљамо политичке поене већ спроводимо програм, који је добио огромну подршку бирача. Осим тога, сва истраживања показују да је ДС најјача политичка опција у овом тренутку и да ће то бити у дугом периоду пред нама”, каже Ратковић.

(Политика)