Politika: Da li Milorad Ulemek Legija ima pravo na uslovni otpust?

​Izdržali su nešto više od polovine kazne od 40 godina zatvora, što je prvi uslov prema zakonu koji je važio u vreme zločina, dok važeći KZ propisuje da se uslovna sloboda može tražiti tek posle dve trećine izdržane kazne.

Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust. Oni izdržavaju kazne u zatvoru u Požarevcu. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ulemek proveo je iza rešetaka 20 godina i šest meseci, a pripadnik te jedinice Berček 21 godinu i sedam meseci.

Ulemek je osuđen zbog ubistva srpskog premijera dr Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, kao i za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i zločine „zemunskog klana”. Branko Berček osuđen je kao izvršilac ubistva Ivana Stambolića, koji je nestao u avgustu 2000. godine, a slučaj je razrešen u toku akcije „Sablja” 2003. godine, posle ubistva premijera Đinđića.

U vreme kada su zločini izvršeni, Krivični zakonik je predviđao da se uslovni otpust može tražiti posle polovine izdržane kazne. Ovaj rok je kasnije izmenama KZ-a promenjen, pa se pravo na traženje uslovnog otpusta stiče posle dve trećine izdržane kazne. Dakle, osuđeni na 40 godina sada mogu da traže uslovni otpust posle 27 godina provedenih iza rešetaka.

Pravilo je da se na svakog učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je delo izvršeno, kao i zakon koji je povoljniji za njega. Pravnici kažu da bi se u ovom slučaju moglo tumačiti da se primenjuje blaži zakon i da sud može da odlučuje o zahtevima Ulemeka i Berčeka.

Ako se na njihove slučajeve primenjuje ranija zakonska odredba, koja je za njih povoljnija, oni su istekom polovine kazne stekli pravo da podnesu molbu, ali to ne znači automatski da će i biti uslovno pušteni na slobodu. Sud će o tome odlučiti u svakom pojedinačnom slučaju, nakon što prikupi podatke i sagleda sve okolnosti.

Naime, protek određenog vremena nije jedini uslov da bi jedan osuđenik bio pušten na uslovnu slobodu. Potrebno je da se „u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.

„Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni, dok traje uslovni otpust, neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti”, navodi Član 46 KZ-a.

Postupak pred sudom je složen. Kada osuđenik ili njegov branilac podnesu zahtev, vanraspravno veće suda odlučuje da li će taj zahtev uvažiti i traži od zatvora izveštaj u kome se navodi kako se optuženi ponašao tokom izdržavanja kazne – da li je poštovao pravila, kućni red i izvršavao radne obaveze.

Sudsko veće ispituje i osuđenika, koji mora da obrazloži zašto smatra da treba da dobije uslovni otpust. Na sednici veća saslušava se i predstavnik zatvora koji usmeno obrazlaže kakvo je bilo vladanje zatvorenika, da li je postignuta resocijalizacija i da li postoje rizici da ponovi krivično delo.

Advokat Aleksandar Kovačević, koji zastupa Ulemeka i Berčeka, kaže da su oni sami napisali zahteve, a on ih je predao Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

– Prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu uzima se u obzir samo njihovo ponašanje i vladanje tokom izdržavanja kazne zatvora. Ne uzima se u obzir težina krivičnih dela. To važi za svakog osuđenika, u skladu sa zakonom, a imamo i sudsku praksu koja to pokazuje. Ni na koji način ne želim da prejudiciram odluku suda, koji može da usvoji ili da ne usvoji zahtev – kaže advokat Aleksandar Kovačević.

Ističe da se u ovom slučaju primenjuje zakon koji je bio važeći u vreme kada je delo izvršeno, a to znači da Ulemek i Berček imaju pravo da podnesu molbu posle polovine izdržane kazne. Međutim, naveo je primer Nenada Bujoševića, osuđenog za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 1999. godine.

– Kada je Bujošević 2019. godine podneo molbu za uslovni otpust, u skladu sa starim zakonom, sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi, a drugi put 2022. zahtev je odbačen sa obrazloženjem da nije izdržao dve trećine kazne, što znači da je primenjivana odredba važećeg zakona, koji nije povoljniji za osuđenika. Sada je u toku postupak po ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje – kaže Kovačević, koji zastupa Bujoševića u predmetu po ustavnoj žalbi.

Objasnio je proceduru koju sud sporovodi kada dobije molbu za uslovni otpust. O zahtevu i izveštaju iz zatvora izjašnjava se tužilaštvo, a zatim se zakazuje ročište pred sudom i razmatra da li osuđeni ispunjava uslove za uslovni otpust. Ta procedura bi, prema oceni advokata, mogla da traje do dva meseca.

Advokat je istakao da su Ulemek i Berček u zatvoru imali dobro vladanje, bez ijednog disciplinskog prekršaja i da su učestvovali u svim programima resocijalizacije koji su im ponuđeni. Napomenuo je da su okrenuti porodici i da neće dozvoliti da dođu u situaciju da im se uslovni otpust opozove.

Ranije je važilo pravilo da uslovni otpust mogu tražiti osuđenici za svako krivično delo, tako da i oni koji izdržavaju kaznu doživotnog zatvora mogu tražiti uslovni otpust posle 27 godina. Međutim, važeći KZ ovde postavlja ograničenja – propisuje da sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za ubistvo deteta ili bremenite žene, kao i za najteže oblike silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube sa detetom i obljube zloupotrebom položaja.

Ukoliko donese odluku o uslovnom otpustu, sud može da naloži osuđeniku da ispuni neku od obaveza predviđenih zakonom, kao što je blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka.

Postoje i pravila o opozivanju uslovnog otpusta. Naime, ako osuđenik na uslovnom otpustu učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine, sud će opozvati uslovni otpust. U tom slučaju, osuđenik se vraća u zatvor, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u kaznu.

(Politika)