недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Белгија у слепој улици
Хроника

Политика: Белгија у слепој улици

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 08. јануар 2011.

Све је више оних који упозоравају да би финансијско тржиште могло да казни Белгијанце и њихово оклевање да формирају владу

Брисел – Још један покушај формирања владе у Белгији је пропао, а нови избори су све извеснији. Јохан Ванде Ланоте, лидер фламанских социјалиста, којем је краљ Алберт Други поверио улогу специјалног посредника са задатком да обнови преговоре о формирању владе, известио је краља у четвртак увече о неуспеху своје мисије.

„Нема довољно политичке воље за наставак преговора”, саопштио је Ланоте и затражио од краља да га разреши дужности посредника. Он се тим поводом у обраћању новинарима позвао на енглеску народну пословицу: „Можете довести коња до воде, али не можете га натерати да је пије”. Краљ ће се званично изјаснити у понедељак, али је још неизвесно да ли ће прихватити Ланотеов опозив.

Две најјаче фламанске партије – сепаратистичка Фламанска алијанса и Демохришћанска партија Фламанаца претходно су глатко одбиле Ланотеов предлог да поново седну за сто и разговарају о састављању владе заједно са још пет партија. Ни валонске партије нису показале превише ентузијазма за поновно окупљање око преговарачког стола, па је покушај трећег по реду краљевог посредника да формира владу потпуно пропао, после само неколико дана.

Пре Ланотеа, краљ је исти задатак поверавао Елију ди Рупу, лидеру валонских социјалиста и Барту де Веверу, шефу Фламанске алијансе, али и њихове мисије завршиле су неславно – у размени међусобних оптужби и отвореној нетрпељивости.

Последњи неуспели покушај формирања владе дошао је одмах по завршетку белгијског шестомесечног председавања ЕУ које је према општој оцени било успешно. Међутим на унутрашњем плану Белгији прети опасност да изгуби контролу над растућим јавним дугом, па је све више оних који упозоравају да би финансијско тржиште могло да казни Белгијанце и њихово оклевање да формирају владу. У прилог томе иде и чињеница да вредност државних обвезница опада.

Супротстављене тежње фламанских и валонских партија нису од јуче, а нису промењене ни за длаку од избора који су одржани 13. јуна прошле године и на којима је највише гласова припало сепаратисти Де Веверу. Он од самог почетка није крио своје намере да допринесе постепеном, али сигурном преносу овлашћења са савезног на регионални ниво, јер је то управо оно што од њега очекују бирачи. Својим изјавама он је само продубио постојећи јаз између региона и тиме вероватно обезбедио себи добру подршку за наредне изборе.

Де Рупо, с друге стране, изразио је спремност за разговор о свакој врсти политичког компромиса, али као представник сиромашнијег дела земље он нема моћ да диктира услове. Де Рупо је потврдио после неуспеха Ланотеове мисије да је земља у дубокој кризи и да је тренутна ситуација „недопустива”.

Белгија је тако јуче ушла у 208. дан без владе, што је европски послератни рекорд, а као највероватнија преостала могућност намеће се расписивање нових парламентарних избора. Ипак, тешко је веровати да ће избори променити политичку ситуацију коју овдашњи медији укратко описују као – ћорсокак.

В. Јокановић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер