Hag: Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora, odbačena optužba za "genocid" u sedam opština BiH

Haški tribunal u 14 sati počeo je izricanje prvostepene presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću (71) povodom optužbi za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Karadžić je uhapšen u julu 2008. godine, a tereti se za "genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrpskom stanovništvu u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici".

15.39 - Po svim tačkama optužnice, uključujući i "genocid" u Srebrenici, Radovan Karadžić je proglašen krivim i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina.

15.37 - Karadžić kriv za genocid u Srebrenici

Sudsko veće Haškog tribunala zaključilo je da je Radovan Karadžić odgovoran za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici.

15.35 - Karadžić delio nameru i doprineo cilju da se unište Muslimani u Srebrenici

Sudsko veće konstatovalo nameru Karadžića da se unište Muslimani u Srebrenici.

- Karadžić je delio nameru da se svi vojno sposobni muškarci u Srebrenici ubiju što je za sudsko veće jednako kao da je delio nameru da se svi stanovnici u Srebrenici ubiju, saopštilo je Veće.

15.24 - Veće je konstatovalo da složena akcija ubijanja ne bi bila moguća bez znanja Mladića i da je postojao cilj da se bosanski muslimani eliminišu.

"Postojala je namera da se počini ubistvo, istrebljenje i progon. Snage RS bile su odlučne da pobiju sve muškarce muslimane – bez obzira da li su borci ili civili. Veće smatra da to, u kombinaciji sa načinom na koji su ljudi ubijani, pokazuje jasnu nameru da se ubije svaki vojno sposoban mušakarac iz Srebrenice."

15.15 - "Ogromna većina Srebreničana formirala je kolonu i pokušala da stigne do Tuzle. Tokom bega, grupa koja se kretala ka bazi UN bila je izložena granatiranju. U noći između 12. i 13. jula bosanski muslimani u Potočarima čuli su pucnjavu u blizini. Te večeri, i sledećeg jutra, Mladić je pozvao pripadnike Unprofor i predstavnike muslimana na treći sastanak, kako bi se razgovaralo o njihovoj sudbini. Za vreme jednog od sastanaka Mladić je rekao: "Da li želite da opstanete ili nestane?" Mladić, Živanović i Krstić mobilisali su veliki broj autobusa tokom noći, da dođu u Bratunac. Na trećem sastanku, Mladić je odavao utisak da će se poštovati želje muslimana, ali im je rekao da odu ako žele da žive", saopštilo je Veće.

15.10 - Karadžić naredio uslove totalne nesnošljivosti života u Srebrenici

"Karadžić je naredio da se stvore uslovi totalne nesigurnosti i nesnošljivost života meštana u Srebrenici. Restrikcije humanitarne pomoći, što je dovelo do nepodnošljivih uslova. Komandant drisnkog korupa Živanović je izdao naređenje da se napada Srebrenica, kako bi se enklava smanjila samo na veličinu grada."

15.00 - Veće je presudilo da je Karadžić kriv za uzimanje talaca Unprofor-a

"Dana 26. maja, nakon udara NATO na Pale, snage su zatočile pripadnike Unprofor-a na različite lokacije. Dok su bili zatočeni pretili su im da će ih ubiti ako NATO nastavi da bombarduje. Neki su bili lisicama vezani ispred mesta od vojnog značaja. Do 18. Juna su svi pušteni na slobodu. Oni nisu bili učesnici u sukobu, a namerno su zatočeni da se izbegnu NATO napadi, dakle bilo je krivično delo uzimanja talaca", saopštilo je Veće.

14.45 - Karadžić osuđen za zločin protiv čovečnosti u Sarajevu

Kada je reč o granatiranju Sarajeva, Veće je konstatovalo da je namera Sarajevsko-romanijskog korupsa bila da gađaju civile i korsite neselektivnu i preteranu vatru.

- Sarajevsko-romanijski korpus je granatirao Sarajevo sa namerom da teroriše civilno stanovništvo. Veće kostatuje da je u sred te kampanje ranjeno i ubijeno na hiljade civila. Svi civili koji su živeli u gradu pretpreli su silni strah, velike muke, nikada nisu znali kada će se naći na merti Sarajevsko-ramnijskog korpusa - saopštilo je Veće.

Veće je zaključilo da je na grad palo hiljade granata: na bolnice, pijace i druga mesta na kom se okupljalo civilno stanovništvo.

"Jedinice su bacile i avio-bombe, koje u to vreme nije bilo ispitano, pa je to bilo vrlo neselektivno. Ova praksa nastavila se preko 3 godine. Imajući u vudu trajanje, namera im je bila, veće presuđuje, da gađaju civile.

Pretresno veće zaključilo da je Karadžić odgovoran za sve zločine počinjene nad civilima u Sarajevu osim u tri slučaja. Veće je prihvatilo da su ponekad snage tzv. Armije BiH gađale vojnike UN-a, ali i teritorije pod svojom kontrolom što je tvrdila Karadžićeva odbrana.

14.36 - Karadžić snosi krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje

U zaključku vezano za opštine, optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje, zaključilo je Veće.

14.35 - "Karadžić je znao za zločine protiv nesrba, nije poduzimao ništa da ih spreči, a međunarodnoj zajednici davao je lažne informacije."

Veće je konstatovalo da su stvaranjem paralelnih političkih i državnih struktura bosanskih Srba, proterivanja nesrba bila pažljivo koordinirana i da su rukovodstvo i optuženi njima upravljali, smatra Veće Haškog suda.

"Veće konstatuje da je optuženi mogao predvideti progon, ubistva nesrba."

14.30 - "Karadžić bio središnja figura propagande"

"Karadžić je bio središnja figura u širenju propagande, u kojoj se insistiralo da su oni bili istorijski neprijatleji Srba. Karadžić je bio u vrhu političkih državnih i vojnik struktura, i mogao je koristiti to za UZP. On je podržao vojne ciljeve, dakle zauzimanje tertitorija i premeštanje stanovništva. Nakon povlačenja JNA podržao je vojnu saradnju paravojnih formacija i vlasti. Te strukture upotrebljene su da bi se održala vlast bosanskigh Srba na teritoriji koju su zauzreli. Iako je Karadžić kasnije pokušao da kontroliše paravojne formacije, to se desilo nakon pošto ih je upotrebio u UZP, nakon što su se okrenuli protiv njega", rekao je sudija O-Gon Kvon.

14.24 - Nema dokaza za genocidnu nameru u 7 opština

Nema dovoljno dokaza da je počinjen genocid u opštinama Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski most, Foča i Ključ.

- Veće se nije uverilo da je u tim opštinama postojala genocidna namera kod optuženog za uništenje bošnjačkih Hrvata i Muslimana.

Kako su naveli, postojala je namera da se delimično unište grupe Muslimana i Hrvata, ali nema dovoljno dokaza iz kojih se može zakljutiti da je u tim opštinama počinjen genocid.

14.20 - "Srpske snage su počinile ubistvo i zločine protiv čovečnosti"

"Žrtve su ubijane u masovnim pogubljenima, takođe su i streljane u zatočeništvu, u drugim slučajevima umirale su žrtve kao posledica teških premlaćivanja. Za 26 incidenata u optužnici dokazano je ubijanje masovnih razmera. Birane su žrtve na osnovu identiteta, odnosno muslimane i hrvate. Shodno tome, veće zaključuje da su pripadnici srpskih snaga počinili ubistvo, istrebljenje, deportaciju, prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti", rekao je sudija O-Gon Kvon.

14.10 - Veće suda: Sistematsko proterivanje se dešavalo u Bosni i Hercegovini

"Čak 499 dana je Veće saslušavalo 434 svedoka, pored toga Veće je primilo dokaze 152 svedoka u pisanom obliku, 11.469 pisanih dokaza na više od 48.000 stranica", rekao je sudija O-Gon Kvon koji presedava sudskim većem

"Veće zaključuje da je ogorman broj Muslimana i Hrvata prisilno raseljen iz svojih domova u druge delove BiH. Veće konstatuje da su žrtve bile prisiljene da odu jer su srpske snagre zauzele gradove. Druge žrtve su prvo uhapšene, a zatim zatvorene i transportovane van opština. Bosanski muslimani i hrvati uklanjani su s položaja", rekao je O-Gon Kvon.

(Blic-Sputnik)