Vučić na sednici SB UN o KiM: Prošlo je 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Srbi ispunili sve na šta su se obavezali, a ZSO još nije formirana. Prištinske institucije sprovode pravno i fizičko nasilje nad Srbima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji rekao da je prošlo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a da ZSO još nije formirana. Ukazao je da vlasti u Prištini stvaraju nepodnošljive uslove za život Srba i drugih nealbanaca.

Vučić: Prištinske institucije sprovode pravno i fizičko nasilje nad Srbima, nepodnošljivi uslovi za život

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji rekao da je prošlo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a da ZSO još nije formirana. Ukazao je da vlasti u Prištini stvaraju nepodnošljive uslove za život Srba i drugih nealbanaca.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je na početku svog obraćanja da je prošlo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, kao i da su Srbi ispunili sve na šta su se obavezali, dok formiranje Zajednice srpskih opština nije ni na vidiku.

“Ovih 11 godina je 11 godina neipunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina i nesposobnosti EU kao garanta sporazuma da stvari pomeri sa mrtve tačke“ rekao je Vučić.

Istakao je da je to rezultiralo kontinuiranim pravnim i fzičkim maltretiranjem srpskog stanovništva na KiM.

Ukazao je da iako izveštaj Unmika ne ukazuje na ozbiljnost stanja na terenu, on činjenično dokumentuje skoro sve značajne događaje.

Priština ugrožava međunarodni mir i stabilnost

Podsetio je i da je 8. februara održana specijalna sednica u SB UN zbog situacije na KiM, a zbog toga što privremene institucije u Prištini stvaraju nepodnošljive uslove za Srbe i druge nealbance.

“Izveštaj o radu Unmika koji je pred nama danas je nešto o čemu se razgovara mesec i po dana od kada je ovo uvaženo telo održalo specijalnu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji 8. februara. Dozvolite mi da vas podsetim da je ova hitna sednica održana na zahtev Republike Srbije jer su privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji predvođene Aljbinom Kurtijem, dovele do ugrožavanja međunarodnog mira i stabilnosti“, rekao je Vučić.

Naveo je da je Srbija tada priložila detaljno objašnjenje postupaka na osnovu kojih privremene institucije nastavljaju kontinuirano i namerno da stvaraju nepodnošljive uslove za život Srba i nealbanaca.

“Republika Srbije je Savetu bezbednosti predstavila sve korake kojima su te institucije sprovele dobro planirane, široko rasprostranjene i sistematične napade i tretiranje protiv srpskih civila uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje i selektivno targetiranje“, ukazao je predsednik Srbije.

Naveo je da je sednica iz februara održana zahvaljujući činjenici da su svi članovi Saveta bezbednosti procenili da su argumenti Srbije i podnete žalbe bili u skladu sa činjenicama i na osnovu toga je odobren zahtev Srbije.

“Naročito ističem da se većina koja je prihvatila našu argumentaciju sastojala od zemalja koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na način kojim je to predviđeno odredbama pravno obavezujuće rezolucije Saveta bezbednosti 1244“, ukazao je Vučić.

Srbi i drugi nealbanci ne mogu da primaju plate, penzije, socijalna davanja

Ukazao je i da je sednica održana i zbog toga što je onemogućeno da se na KiM transakcije obavaljaju u dinarima, čime je režim u Prištini dramatično i dodatno učinio svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca teškim, s obzirom na to da oni uglavnom primaju svoje prihode u dinarima.

“Ukidanje upotrebe dinara predstavlja kulminaciju etnički motivisane, produžene kampanje protiv Srba od strane prištinskih institucija. Aljbin Kurti je pričao pred svima vama da je Srbima dao tromesečni prelazni period, tokom kog nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljeno da prihvate i primaju dinar. Od trenutka kada se završila sednica, niko u Prištini, niti u međunarodnoj zajednici nije ni pomenuo tromesečni prelazni period. I sve mere protiv Srba u vezi sa dinarom počele su da se primenjuju odmah“, rekao je Vučić.

Zbog toga su, ukazuje, Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji i dalje onemogućeni da dobijaju svoje penzije, plate, socijalna primanja, dečji dodatak i sva druga plaćanja, zbog čega je rad škola, obdaništa, medicinskih, socijalnih i drugih institucija praktično onemogućen.

“Zaposleni u tim institucijama koji još uvek rade suočavaju se svakodnevno sa strahom od neosnovanog hapšenja koje Kurtijev režim masovno aprovodi pod lažnim optužbama. Ova situacija u velikoj meri utiče na decu u obdaništima, penzionere, samohrane majke i teško obolele ljude u ruralnim sredinama, ali naravno i sve ostale“, rekao je Vučić.

 Priština u Briselu pokazala svoje prave motive

Predsednik Vučić je naveo i da je od 8. februara do danas održano pet rundi razgovora u Briselu.

“Jedini opipljiv ishod ovih napora je bilo izlaganje pravih prištinskih motiva. Glavni pregovarač Prištine, Bisljimi, Kurtijev zamenik i njegov partner u progonu civilnog stanovništva, potvrdili su da su njihove jednostrane i eskalatorne odluke da efikasno ukinu dinar na Kosovu i Metohiji u dubokoj meri uticali na ljude, za razliku od Kurtijevih uveravanja, koje je on izneo pred ovim uvaženim telom, da su optužbe Srbije lažne i da niko, uključujući Srbe, nije pogođen ovom odlukom“, rekao je Vučić.

Šesnaest etnički motivisanih napada od februara

Vučić je istakao da je Kurti posvećen velikoalbanskim aspiracijama. Dodao je i da je, umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim stalno nagrađivan, dok se brutalna represija u progonu Srba i drugih nealbanaca dodatno produbila i ojačala od vanredne sednice u februaru.

Predsednik Srbije je naveo i da se od tada dogodilo 16 etničkih motivisanih napada.

“Oni obuhvataju oružani napad protiv Srba u Gračanici, pucnjave i zastrašivanje sve manjeg broja srpskih povratnika na zapadu KiM, kontinuirano neopravdano određivanje pritvora, nasilno uklanjanje tabli sa nazivima i imenima na srpskom jeziku u čisto srpskim opštinama na severu KiM od strane policije“, nabrojao je Vučić.

Ukazao je i da su se kontinuirani napadi u okviru kampanje progona Srba produbili posle upada prištinskih parapolicijskih snaga u srpske apoteke u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku, gde su progonitelji Srba zaplenili velike količine medicinskih sredstava“, rekao je predsednik.

Napomenuo je da, iako je Unmikov izveštaj pun činjenične preciznosti, nedostaje mu povezivanje događaja koji su se dešavali tokom ovog vremena.

Vučić o tome kako je predstavljena sednica iz februara

Predsednik Vučić je ukazao da vanredna sednica SB UN nije predstavljena u izveštaju kao neki događaj od posebnog značaja, kao i da je pogrešno napisano da je ona bila održana na zahtev Srbije da se razgovara o posledicama, o novim propisima za valutu.

“Ova tvrdnja je činjenično netačna zato što je zahtev Srbije za tu vanrednu sednicu koju je usvojio SB UN zasnovana na žalbi koja je podržana argumentima zbog ugrožavanja međunarodnog mira od strane Prištine, nelagalno ukidanje dinara u tom kontekstu je samo bilo stavljeno kao deo žalbe protiv organa u Prištini. Sistematski, široko rasprostranjeni i dobro planirani napadi protiv Srba od strane Prištine, namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i progon Srba“, rekao je predsednik Srbije.

Naveo je da je žalba zbog progona Srba samo prozaično predstavljena na sledeći način:

“Gospodin Vučić i gospodin Kurti su učestvovali na sednici i predstavili su suprotne narative koje se tiču situacije na Kosovu i uticaju nekih propisa. U tom smislu, smatram da je važno da vas podsetim da Srbija nije predstavljala samo tamo neki narativ na datoj sednici i baš suprotno, naše obraćanje je bilo čisto nabrajanje konkretnih podataka i činjenica o kampanji sistematskog, dobro planiranog i široko rasprostranjenog napada od strane Prištine protiv srpske populacije“, poručio je Vučić.

Konkretni događaji kojima su Srbi ugroženi

Vučić je podsetio na sve, konkretne poteze Prištine kojima stvara nepodnošljive uslove za život Srba:

Ilegalna eksproprijacija preko jednog miliona kvadratnih metara srpskog zemljišta za izgradnju nelegalnih baza specijalne policije na severu Kosova, onemogućavanje slobode kretanja za Srbe besmislenim zaustavljanjima, ponižavanjima, prebijanjima, čak i drugim činovima nasilja i nelegalnim punktovima za provere.

Podsetio je i na arbitrarno hapšenje na desetine istaknutih Srba bez ikakvih optužbi i na duge pritvore koji su im određeni, kao i na besmisleno pucanje od strane prištinskih specijalnih snaga i gotovo stalno prisustvo oklopnih vozila u mirnim, urbanim sredinama.

Ukazao je i na donošenje odluka o konfiskovanjima zgrada koje su u vlasništvu srpskih institucija, koje su u njihovom vlasništvu preko jednog veka., kao i na uvođenje devetomesečnog nelegalnog embarga na srpsku robu i zaplenu legalne robe u vlasništvu srpskih trgovaca.

Vučić je podsetio i na nasilno oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve, čime je Priština narušila specijalne zaštitne zone oko objekata Srpske pravoslavne crkve, dok je neke preimenovala u albanske. Podsetio je i na preoravanje i uništavanje srpskih grobalja, kao i na kosovske bezbednosne snage koje je trebalo da budu demilitarizovane i raspuštene prema rezoluciji 1244.

Vučić je rekao i da je onemogućena isplata 60.946 plata i penzija Srbima na Kosovu i Metohiji, 2.430 stipendija za studente i učenike, sredstva za finansiranje narodnih kuhinja za oko 2.000 socijalno najugroženih građana, kao i drugih prihoda za Srbe.

Vučić je rekao da je bilo i 470 nesankcionisanih etnički motivisanih napada protiv Srba, 75 napada na verske objekte Srpske pravoslavne crkve, 25 napada na srpsku decu, uključujući pokušaj ubistva 11-godišnjeg srpskog dečaka od strane predstavnika nelegalnih kosovskih bezbednosnih snaga na Božić 2023. i njegovog rođaka, koji je 21 godinu star.

“Kurti je slagao Savet bezbednosti“

Vučić je podsetio da je Kurti na sednici SB UN iz februara rekao da uredba ne čini ništa čime bi zabranili i sprečila Vladu Srbije da pruža finansijsku pomoć kosovskim Srbima, kao i da svaka druga sugestija nije ništa nego lažna propaganda usmerena ka raspirivanju etničkih tenzija.

“Dokaz da je Kurti lagao uvaženom telu jeste od pre nekoliko dana, zato što je tema briselskog dijaloga bila baš kako da se reši ovaj problem. Čvrst dokaz je takođe činjenica da je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan izjavio 14. marta u Prištini, nešto više od mesec dana pošto je Kurti slagao Savet bezbednosti, da je pitanje dinara bilo hitno humanitarno pitanje kojim moramo odmah da se pozabavimo. Gospodin Eskobar je rekao da je bio dirnut pričama običnih Srba koji su bili najdirektnije pogođeni ukidanjem dinara“, rekao je Vučić.

Naveo je i da je američki izaslanik tom prilikom rekao da je Aljbin Kurti odbio njegov plan za rešavanje ovog humanitarnog pitanja.

“Kada su ga mediji pitali zašto je Kurti odlučio da nastavi sa ukidanjem dinara i zabranom dinara, znajući da ovo pitanje može da se reši kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština, gospodin Eskobar je odgovorio da je to bilo pitanje za Kurtija. Kurti je lagao pred ovim savetom takođe kada je govorio o navodenom uvođenju tromesečnih prelaznih perioda kada je reč o odluci o valuti dinara što se nije desilo“, napomenuo je Vučić.

O obavezama predstavnika generalnog sekretara UN

Predsednik Srbije je prisutne u sali podsetio da je prema rezoluciji 1244 generalni sekretar ovlašćen da uspostavi međunarodno civilno prisustvo kako bi nadgledao razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave i kako bi obezbedio uslove za miran i normalan život za sve stanovnike na KiM:

“Slušali smo godinama da specijalni predstavnik može da prenese svoja ovlašćenja na privremene institucije samouprave i da nije bilo pravne osnove za nju ili za njega da nešto uradi drugačije. Međutim, dozvolite mi da podsetim Savet bezbednosti da su te nadležnosti prenete privremenim institucijama od strane specijalnog predstavnika kroz ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu. Ovaj dokument je sačinjen baš od strane specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija 15. maja 2001. i u skladu sa mandatom koji je istaknut u rezoluciji 1244 putem propisa broj 2001/9 i ostaje pravno obavezujući. Dalje, poglavlje 12. ustavnog okvira Unmika navodi sledeće: primena odgovornosti privremenih institucija pod ovim ustavnim okvirom ne utiče i ne umanjuje ovlašćenje specijalnog predstavnika generalnog sekretara da obezbedi punu primenu rezolucije 1244 uključujući nadgledanje privremenih institucija samouprave, njenih zvaničnika i agencija i preduzimanje adekvatnih mera kada su njihovi postupci nedosledni sa rezolucijom 1244 ili ovim ustavnim okvirom."

Stoga, navodi, neosporno je da specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ima eksplicitnu obavezu da ponese izveštaj o konkretnim merama koje je preduzeo da se spreči i onemogući etnički motivisan progon stanovništva ili barem da ponudi objašnjenje zašto nije uspeo da takve mere preduzme ukoliko je to slučaj.

"Umesto toga, kao što sam rekao, ono što imamo je nabrajanje gotovo svih pojedinačnih slučajeva u ovom izveštaju, ali čist nedostatak jasnog konteksta progona civila koji se dešava u realnosti na terenu i o kom je razgovarano na hitnoj sednici", rekao je Vučić.

Progon Srba nije spomenut nijednom, Banjska osam puta

Međutim, i dok je hitna sednica Saveta bezbednosti pomenuta samo jednom, a napadi protiv civila u okviru prištinske kampanje njihovog progona nijednom, tragični događaj u Banjskoj od 24. septembra pomenut je ukupno osam puta u ovom izveštaju.

"Zbog toga moram da ponovim ono što sam rekao na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti i što se odnosi na zaključak da ta dešavanja nisu bila uzrok, već posledica Kurtijeve represije i progona civila. Srbija je nedvosmisleno osudila nasilje u Banjskoj baš te večeri i zbog toga nećemo dozvoliti da se ova tragedija koristi kao alibi za progon Srba kao ni za skretanje pažnje sa činjenica da se ovaj progon dešava na terenu svakodnevno", poručio je Vučić.

Srbija upozoravala na nasilje Kurtijevog režima, niko nije saslušao molbe

Vučić je podsetio da je više od godinu dana pre tragičnih događaja Republika Srbija javno upozoravala sve međunarodne predstavnike da Srbi na KiM doživljavaju sistematske i široko rasprostranjene napade i nasilje Kurtijevog šovinističkog režima.

“Od jeseni 2021. Srbiji su potpuno isključeni iz političkog i Ekonomskog sistema, takozvanog Kosova. Srpska policija, predviđena članom devet briselskog sporazuma, zamenjena je Kurtijevom monoetničkom paramilitarnom formacijom koja maltretira, prebija i hapsi. Niko nije hteo da sasluša naše molbe da se zaustavi taj teror. Priština je sistematično podrivala život i elementarna prava srpskog naroda“, rekao je Vučić.

Podsetio je i da je Priština organizovala tada u srpskim većinskim opštinama sramne izbore koje su Srbiji bojkotovali zbog kršenja njihovih prava i zbog ugrožavanja njihove bezbednosti i kroz Kurtijevu ilegalnu smenu regionalnog policijskog komandanta.

“Čak i ako je samo 0,029 odsto Srba glasalo na tim izborima, a Srbi čine 95 odsto stanovništva tamo, nove albanske opštinske vlasti su bile potvrđene i imenovane uz potpuno odstustvo bilo kakvog legitimiteta. Onda su došli u sedište tih srpskih opština kao pravi okupatori koji su bili praćeni teško naoružanim kosovskim specijalcima“, naveo je Vučić.

Usledio je brutalni teror protiv Srba od strane specijalnih policijskih snaga koje rade direktno protiv interesa Srba.

“I umesto da opet da bude sankcionisan, Kurtijev režim je nagrađen. Uprkos deklarativnim međunarodnim pozivima da se okonča ova situacija, Priština i dalje nastavlja sa okupacijom na severu KiM“, rekao je Vučić.

Bojkot referenduma jedina moguća odluka Srba

Vučić je objasnio da su bila lažna obećanja o opozivu albanskih gradonačelnika i naveo da je za to rečeno da treba da se održi referendum, na koji, da bi bio uspešan treba da izađe 50 odsto registrovanih glasača.

Srbi su inicijalno pristali da organizuju potpisivanje i sakupili više od potrebnih 20 odsto potpisa - šest puta više nego što je broj glasova kojima su izabrani albanski gradonačelnici.

Međutim, ukazuje Vučić, Priština je iznenada povećala broj registrovanih glasača – ima ih 5,7 odsto više nego 2021.

“Između oktobra 2021. i marta 2024. 2.498 novih glasača je dodato, a broj albanskih glasača je bio veštački povećan za 12,42 odsto. Ako se tome doda onemogućavanje glasanja poštom za proterana lica, a takođe i kampanja zastrašivanja i ucena usmerena protiv Srba da ne učestvuju na takvom referendumu, očigledno je da Priština namerava da finalizuje progon Srba uz podršku ilegalnih opštinskih vlasti“, naveo je Vučić dodajući da je zbog toga odluka Srba da bojkotuju referendum razumljiva i jedina moguća.

O hapšenju Srećka Sofronijevića

Ponovo je podsetio na arbitrarna hapšenja Srba, za koja je EU rekla da su neprihvatljiva.

“Ona govore o lažnim međunarodnim garancijama da neće biti hapšenja Srba zbog učešća na protestima. Dozvolite mi da pomenem najnoviji slučaj. Četrnaestog aprila Na Brnjaku uhapšen Srbin iz Zvečana, kojeg je pre tri godine ranila Rosu">specijalne snage Prištine uhapsile su Srećka Sofronijevića, Srbina iz Zvečana, koga su ranili s leđa iz automatskog oružja 2021. On je ranjen na političkom protestu Srba protiv ilegalnih upada tih jedinica na sever Kosova, gde u skladu sa članom devet prvog sporazuma iz 2013. oni uopšte ne bi trebali da dođu bez prethodnog doobrenja Srba“, rekao je Vučić.

Podsetio je da je Sofronijević jedva preživeo pucnjavu za koju niko od pripadnika specijalnih snaga Prištine nije odgovarao, a kamoli da je bio kažen.

“Umesto toga Sofronijević je bio uhapšen pre nekoliko dana i prebačen u pritvor pod optužbom kršenja takozvanog ustavnog poretka lažne države takozvanog Kosova. On je čovek koji nikada nije imao nikakav prekršaj i koji je sve vreme prištinskog terora proveo u svom rodnom gradu, u svojoj kući“, naveo je predsednik Srbije.

Od tada su dobijeni izveštaji o daljem fizičkom zlostavljanju Srećka Sofronijevića, pošto je smešten u zatvor u Podujevu.

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmik-a Karoline Zijade predstavila je izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji.

"Održala sam mnoge konsultacije sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini, kao i sa našim partnerima na terenu. Opšti je utisak nezadovoljstvo svih napretkom u dijalogu što se odražava na bezbednosnu situaciju na KiM. Tokom nekoliko meseci usmereni su veliki napori da se reši pitanje legitimititeta vlasti u 4 opštine na severu Kosova gde su Srbi većinsko stanovništvo. Prikupljeni su potpisi za opoziv gradonačelnika koji su izabrani sa svega 4 odsto glasova. Cilj je da se smanje tenzije koje su ovi izbori porouzrokovali", rekla je Zijade.

Kako je rekla proces opoziva se dogodio juče bez incidenata, ali sa učešćem svega nekoliko stotina glasača.

"Mi nastavljamo da podržavamno dijalog pod pokroviteljstvom EU kako bi se došlo do konsenzusa oko ovog i svih drugih pitanja. Ozbiljni bezbednosni incidenti su se dogodili u selu Banjska u septembrui prošle godine. Brojna dešavanja su prouzrokovala tenzije i nepoverenje između etničkih zajednica. Srpska zajednica je izrazila nezadovoljstvo svojim položajem, ali zapaljiva retorika sa obe strane  ne može da odagna svakodnevne brige građana", rekla je šefica Unmik-a.

Kako je rekla veliku zabrinutost prouzrokovala je i zabrana finansijskih transakcija koja onemogućava normalan život manjinskoj zajednico Srba.

"Još jedan element koji može da obezbedi smanjenje nepoverenja je preduzimanje iskrenih koraka ka osnivanju ZSO. kakakv god da je finalni okvir ZSO obezbedila bi stabilne finansiske transakcije, obrazovanje i zdrastvenu zaštitu srpskoj zajednici na KiM", rekla je Zijade.

Šefica Unmika je naglasila da nikada nije bilo značajnije pitanje dijaloga dve strane, koji bi  obezbedio konstruktivna rešenja. Ona je pohvalila i primenu odluke suda iz 2016. godine o vraćanju zemlje manastiru Dečani koja je godinama odlagana od strane Prištine.

"Mi ćemo i dalje raditi na prevazilaženju nepoverenja zajednica i pozitivno uticali na procese koji su bitni za budućnost svih", naglasila je šefica Unmik-a.

Predsedavajuća Vanesa Frejzer otvorila sednicu

Predsedavajuća Savetu bezbednosti UN i stalna predstavnica Malte pri UN Vanesa Frejzer otvorila je sednicu o izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji.

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o radu Unmika održava se u Njujorku.

Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Redovni šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji predstavlja specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmika Karoline Zijade.

Prištinu predstavljaa predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.

Antonio Guteres je u redovnom izveštaju, koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, naveo da su, uprkos izvesnom napretku u implementaciji sporazuma postignutih uz posredovanje EU, tenzije između Beograda i Prištine povećane, a da je bezbednosna situacija na severu Kosova ostala krhka.

Istakao je da nije bilo napretka ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština uprkos diplomatskom pritisku i izrazio zabrinutost zbog primene nove regulative o platnom prometu koja je, kako je naveo, uticala na ekonomska i socijalna prava Srba i drugih nevećinskih zajednica.

Pozvao je na hitan razgovor o otvorenim pitanjima u okviru dijaloga uz posredovanje EU, kako bi se osigurala prava svih pogođenih zajednica i najugroženije grupe bile zaštićene.

Guteres je najoštrije osudio, kako je naveo, ozbiljan bezbednosni incident 24. septembra u Banjskoj, koji je doveo do tragičnog gubitka života i pozvao na završetak istrage i "privođenje počinilaca pravdi bez odlaganja".

>Prethodna redovna sednica Saveta bezbednosti UN o radu Unmika održana je u oktobru prošle godine, dok je u februaru ove godine na zahtev Srbije, a nakon odluke prištinskih vlasti da zabrane upotrebu dinara, održana vanredna sednica SB UN.

Predsednik Vučić tokom dana prisustvovaće i prijemu koji priređuje Stalna misija Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN.

Vučić će imati i niz konsultacija i sastanaka sa predstavnicima zemalja članica Ujedinjenih nacija, kako bi objasnio poziciju Srbije u vezi sa najavljenom rezolucijom o genocidu u Srebrenici.

Najavio je susrete sa više od 120 stalnih predstavnika različitih zemalja u UN i saopštio da je u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku formiran štab koji se bavi pitanjima u vezi sa pokušajem usvajanja rezolucije o Srebrenici i poručio da šanse Srbije nisu velike, ali da će se boriti.

Vučić je, uoči puta u Njujork, izjavio da će donošenje takve rezolucije dodatno narušiti odnose u regionu i da će se Srbija svom snagom boriti protiv usvajanja rezolucije.

(RTS)