Ambasador Francuske Pjer Košer: Rezolucija o genocidu u Srebrenici nije uperena protiv neke zemlje, ili nekog naroda, već da nas podseti da želimo mir u regionu. Na tu temu predsednici Vučić i Makron su odlučili da rade zajedno

Srbija je za Francusku važan partner koji ima težinu, zbog toga je važno da dve zemlje zajedno u okviru Evrope jačaju njenu nezavisnost i neguju prijateljstvo, ne samo u kontekstu prošlosti, već okrenuti budućnosti, kaže za RTS ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košer.

Poseta predsednika Srbije Francuskoj odvijala se u kontekstu tradicionalnog prijateljstva. Na  prijateljstvo dve zemlje na početku razgovora za RTS osvrnuo se i ambasador Francuske Pjer Košer.

Ono što je bila naša poruka kada smo ugostili predsednika Vučića u Parizu je da je Srbija za nas partner koji ima težinu, koji je važan, i partner koji nije kao drugi upravo zbog te istorije i prijateljstva. To prijateljstvo nas danas obavezuje, da dijalog između naše dve zemlje bude dijalog iskrenosti, da jedni druge salušamo i da kroz to poštujemo jedni druge.

- U Parizu se pričalo o svim temama  uključujući i onu pomenutu u vili "Mir", a u vezi rezolucije o kojoj se razgovara u Savetu bezbednosti UN-a.

Pre svega mi razumemo koliko je ova tema osetljiva u regionu. Ta rezolucija nije uperena protiv neke zemlje ili nekog naroda. Ona podseća na bolna dešavanja od pre 30 godina. Ta rezolucija, dakle, nama za cilj da upire prstom u bilo koga već da nas podseti da mi želimo da izbegnemo u regionu da dođe do rata i nasilja. Na tu temu predsednik Vučić i predsednik Makron odlučili su da rade zajedno, da nastave da sarađuju kako bi u regionu prevagnuo dijalog i kako zemlje Zapadnog Balkana mogu da nastave u miru njihovu integraciju u pravcu Evrope.

- Nisam vas sasvim razumela kada ste rekli da se ne odnosi ni na jednu zemlju pojedinačno. Kako smo videli prema najavama, reč je o rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Ne odnosi se, dakle, ni na jedno stradanje od pre momenta kada je osmišljena reč genocid krajem drugog svjetskog rata. Predsednik Srbije sinoć je pomenuo stradanja Jermena, ne odnosi se ni na dela vaše zemlje u kolonijalnom delu sveta. Dakle, odnosi se baš na ovaj specifičan zločin.

To jeste slučaj, ali ono što sam vam rekao je da ona ne upire prstom u neku državu ili neki narod. Ona podseća na jedan događaj koji je obeležio region i Evropu. Prizori iz Srebrenice, ja ih se dobro sećam, to je jedan skorašnji događaj koji je ostavio takav pečat, jer se dogodio na našem kontinentu, i koji je ostavio takav utisak kakav je ostavio. Ta spremnost i volja da pamtimo taj događaj, ono je to što jeste. Ona je ispoljavanje naše volje da se to ne ponovi. Eto, to ta rezolucija znači.  Mislim da ne smemo da propustimo, da iskoristimo ovu priliku. Ne smemo ići u površnom pravcu. Dobar pravac je da radimo zajedno za mir.

- Ali nije li to prilika, dakle, da se taj slučaj prepusti sudu? Već postoje sudovi u Hagu, tamo već postoje osuđeni za taj zločin. Tako da, zbog čega bi neka od zemalja preuzimala na sebe da dodatno, stavlja akcenat na taj specifičan događaj? Odnosno, zbog čega, kako predsednik sinoć kaže, zbog čega se to dešava sada?

Kao što ste rekli, odgovorni za ono što se desilo u Srebrenici su danas pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. I to je ono što je najvažnije. Važno je da pravda bude zadovoljena. To je ono što je najbitnije. Ta rezolucija, a ima i drugih rezolucija u UN, ima za cilj da pojača pamćenje i uspomenu na taj događaj, da kažem, u kalendaru Ujedinjenih nacija. Ponavljam da se ne ukazuje na odgovornost nekog naroda ili države. Rezolucija jednostavno podseća međunarodnu zajednicu da moramo da izbegnemo da se ponove takvi događaji. 

- Postoje pitanja oko kojih se Srbija i Francuska nešto bolje slažu. Kako se vama čini, mogu li predsednik Emanuel Makron i Francuska za Srbiju postati ono što su u jednom momentu bili Angela Merkel i Nemačka?

Na francuskom kažemo da nije baš svako poređenje najsrećnije. Mi imamo potpuno drugačije odnose sa Nemačkom, drugačiju istoriju i imamo ogromno poštovanje za Angelu Merkel i Nemačku diplomatiju. Mi imamo drugačiju istoriju i naš odnos prema Srbiji i sa Srbijom je drugačiji, iako imamo isti cilj - da svi na kraju budu u Evropskoj uniji. Predsednik Makron ima visoko mišljenje o partnerstvu koje moramo imati sa Srbijom. On je to rekao za vreme konferencije za štampu. U ovom trenutku istine za Evropu, koja se suočava sa velikom krizom u vezi sa ruskom agresijom, izuzetno je važno da Srbija i Francuska budu zajedno, da bi zajedno branile, baš kao i u prošlosti, njihovu nezavisnost. To možemo da uradimo u okviru Evrope i da gajimo i negujemo naše prijateljstvo, ne samo u kontekstu prošlosti, već okrenuto budućnosti. I to je bila glavna poruka predsednika Makrona predsedniku Vučiću i poruka drugih francuskih institucija. U Evropi mi mislimo da Srbija ima svoje mesto, između ostalog, zbog toga što smo ubeđeni da ta ideja strateške autonomije Evrope, mislimo da je to ideja i Srbije i Srbija može svojim potencijalom i resursima da tome da svoj doprinos. Eto, to je bila glavna poruka posete. Postoje očekivanja i, naravno, Francuska podstiče i ohrabruje Srbiju da nastavi svoje reforme da bi ušla u EU.

- Da li ste svesni utiska u Srbiji da je Evropa umorna od proširenja i da svaki put kada se dogode neka krizna politička previranja ovde u ovom regionu, iz Evrope se čuje da su zemlje Zapadnog Balkana, ali pre svega Srbija, poželjne u EU, ali nekako se sa druge strane čini da se tu ništa ne dešava, i da je u Srbiji zapravo došlo do jednog zamora od te priče. Uključujući to da nisu baš ni građani Srbije sigurni, da li Evropa želi da se širi?

Mi smo toga savršeno svesni, uključujući predsednika Makrona, da postoji takav zamor i on želi da to prebrodi. Bila bi greška verovati da smo danas u nekakvoj novoj etapi, koja neće trajati, etapi proširenja Evropske unije. Mi smo na prekretnici u Evropi, i Srbija mora da iskoristi tu prekretnicu. Mi to želimo, naravno, ali je na srpskom narodu da to odluči. Mi zaista želimo da svi napori budu uloženi uprkos tom umoru, možda nekakvom razočaranju i da se sve uradi da putem reformi i jednoj pozitivnoj priči o Evropskoj uniji, da ubrzamo ovaj proces. Sa naše strane, sa strane Francuske, mi smo potpuno spremni da ubrzamo put ka proširenju.

- A ovde postoji pitanje da li će Srbija ili Ukrajina pre ući u Evropsku uniju. Kako se vama čini?

Postoji određena dinamika. Ukrajina ima još puno, puno toga na svom putu. Mi se, naravno, divimo tome kako su stanovnici u Ukrajini odabrali Evropu uprkos bombama i svim teškoćama. Ali Srbija već dugo godina radi na reformama da bi postala članica Evropske unije. Tako da ne treba strahovati da tu postoji nekakva trka, i da će neko biti ostavljen po strani.

- I da zaključimo, u vašoj biografiji piše da govorite engleski, persijski, italijanski jezik. Potpuno sam sam siguran da ćete me razumeti i ovo što ću vas pitati i bez prevoda na srpskom. U Francuskom kulturnom centru nedavno je otvorena izložba koja se zove "Veoma francuski život trenera Božidara Maljkovića". Maljković je doneo prvu jedinu klupsku titulu prvaka Evrope jednoj francuskoj ekipi. Strepe li Francuzi od srpskog olimpijskog tima koji će Boža Maljković predvoditi na olimpijskim igrama u Parizu?

Mi smo odali počast u Francuskom kulturnom centru toj izuzetnoj ličnosti, Boži Maljkoviću, sa kojim imamo zaista prijateljski odnos. On je velika ličnost svetske košarke, ali i francuske košarke, pošto je pre 30 godina on odveo Limož ka vrhu Evrope. Želeli smo ove godine, kada se održavaju Olimpijske igre u Parizu, da odamo počast tom srpsko-francuskom prijateljstvu, toj saradnji u domenu sporta, koja je jedan od puteva na kome hodamo zajedno i sarađujemo. To je jedna lepa priča. Istražujemo srpske reprezentacije u košarci i imamo dobre razloge za to, ali videt ćemo kakvi će biti rezultati i neka najbolji pobedi.

(RTS)